Džavindra glasno uzdahnu i iskolači oči, ali Pevara samo prošapta, „Ta'veren.“ Mora da je o tome reč. Ta'veren je uvek bilo njeno objašnjenje za većinu uznemirujućih glasina koje stižu iz Kairhijena.
Cutama nastavi da čita, ne obazirući se na njih.
„Ono što činim, činim za dobro Crvenog ađaha i za dobro Kule. Ukoliko nisi saglasna, prepustiću se tvojoj kazni. Nakon Tarmon Gai'dona. Kao što si možda već čula, Irgejn Fetemid, Ronejla Vevanios i ja smo bile smirene kada je Ponovorođeni Zmaj pobegao kod Dumajskih kladenaca. Međutim, Izlečio nas je čovek po imenu Damer Flin, jedan od Aša'mana, i sve tri smo se u potpunosti oporavile. Ma koliko to zvučalo neverovatno, zaklinjem se pod Svetlošću i u nadu u spasenje i ponovno rođenje da je to istina. Radujem se povratku u Kulu, gde ću ponovo položiti Tri zakletve kako bih potvrdila posvećenost svom ađahu i Kuli.“
Opet smotavši pismo, ona malo odmahnu glavom. „Ima još, ali sve ostalo je krvavo cviljenje kako je ono što čini sve za dobro ađaha i Kule.“ Kako su joj oči blistale, reklo bi se da će Sašala zažaliti ako preživi Poslednju bitku.
„Ako je Sašala zaista Isceljena“, poče Pevara, ali tu stade. Ovlaži usne čajem, pa onda opet diže pehar i otpi veliki gutljaj. Ta mogućnost delovala joj je previše čudesno da bi bila stvarna, kao snežna pahulja koja na dodir može da se istopi.
„To je nemoguće“, procedi Džavindra, mada ne baš snažno. Svejedno, tu primedbu je uputila Pevari, kako najviša ne bi mislila da je namenjena njoj. Toliko se namrštila da joj je lice izgledalo još strože. „Smirivanje ne može da se Isceli. Umirivanje ne može da se Isceli. Pre će ovce da polete! Sašala mora da je sišla sa uma.“
„Tovejn možda greši“, odvrati Cutama, veoma glasno, „ali ako greši, ne vidim zašto bi ti plameni Aša'mani pustili Logana da bude jedan od njih, a kamoli da zapoveda, ali teško mogu da zamislim da je Sašala krvavo pogrešila u vezi sa samom sobom. A i ne piše kao žena koja je sišla s plamenog uma. Nešto što je krvavo nemoguće krvavo je nemoguće samo dok to prva žena ne izvede. Tako dakle. Smirivanje je Isceljeno. I to je učinio muškarac. Oni plameni seanšanski skakavci stavljaju povoce svim ženama koje mogu da usmeravaju, što izgleda uključuje i nekoliko sestara. A pre dvanaest dana... Pa, znate šta se desilo pre dvanaest dana jednako dobro kao ja. Svet je postao opasnije mesto nego u bilo kom trenutku još od Troločkih ratova, a možda i od Slamanja. Stoga sam rešila da krenemo s tim tvojim planom za ove plamene Aša'mane, Pevara. Možda je to neukusno i opasno, ali plamen me spalio – nema krvavog izbora. Ti i Džavindra ćete to zajedno pripremiti.“
Pevara se lecnu. Ne zbog Seanšana – oni su samo ljudi, bez obzira na to kakve čudne ter'angreale poseduju, pa će vremenom biti poraženi. Ali pomen onoga što su Izgubljeni uradili pre dvanaest dana naterao ju je da se namršti, ma koliko se trudila da joj lice ostane bezizražajno. Toliko Moći upotrebljene na jednom mestu znači da ne može biti reč ni o kome drugom. Koliko je god mogla, izbegavala je da razmišlja o tome ili o onome što su pokušavali da postignu, šta god to bilo. Ili još gore, o onome što su možda postigli. Drugi put se lecnula kada je čula da se predlog vezivanja Aša'mana smatra njenim – ali to je bilo neizbežno još od trenutka kada je iznela Tarnin predlog, sve vreme čekajući da Cutama neumitno prasne. Čak se i pozvala na povećavanje povezanih krugova tako što se u njih uključuju muškarci, a sve zarad suprotstavljanja onom čudovišno velikom prikazu Moći. Za divno čudo, nije bilo nikakvog praska, a zapravo nije bilo niti kakvog velikog odgovora. Cutama je samo kazala da će razmisliti o tome i naredila da joj se donesu iz biblioteke odgovarajući spisi o muškarcima i krugovima. Treći put se lecnula, i to najviše, zbog toga što mora da radi s Džavindrom i zbog toga što joj je taj posao uopšte natovaren na grbaču. Trenutno ima više nego dovoljno posla, a sem toga – saradnja s Džavindrom uvek je bolna. Ta žena se buni protiv svega što neko drugi predloži. Skoro protiv svega.
Džavindra se ogorčeno protivila vezivanju Aša'mana, užasnuta zamišlju da Crvene sestre bilo koga vezuju, a kamoli muškarce koji mogu da usmeravaju. Ali sada je stuknuta, kada je najviša to zapovedila. Svejedno, pošlo joj je za rukom da iznađe način da se usprotivi. „Elaida to nikada neće dopustiti“, promrmlja.
Cutama upre pogled svojih blistavih očiju pravo u njene i nastavi da je netremice gleda. Koščata žena glasno proguta knedlu.
„Džavindra, Elaida neće saznati za to dok ne bude prekasno. Krijem njene tajne – stravičan neuspeh protiv Crne kule, Dumajske kladence – najbolje što mogu, zato što je ona uzdignuta iz redova Crvenih, ali ona je Amirlin Tron, od svih ađaha i ni od jednog. To znači da više nije Crvena. Ovo su ađaška posla, a ne njena.“ Glas joj poprimi opasan prizvuk, i nijednom nije opsovala – što znači da je na rubu otvorene srdžbe. „Ti se po ovom pitanju ne slažeš sa mnom? Nameravaš li da obavestiš Elaidu uprkos mojim izričitim željama?“
„Ne, najviša“, brzo odgovori Džavindra, pa sakri lice peharom. Za divno čudo, izgledalo je kao da prikriva smešak.
Pevara se zadovolji time da odmahne glavom. Ako se to već mora učiniti, a sigurna je da mora, onda je očigledno da se mora kriti od Elaide. Zašto se Džavindra smeši? Previše sumnji.
„Veoma mi je drago zbog toga što ste obe u saglasju sa mnom“, suvo primeti Cutama, zavaljujući se u naslonjaču. „A sada idite.“
Njih dve spustiše pehare i padoše u naklon. U Crvenom ađahu, kada najviša zapovedi, sve se pokoravaju, uključujući Predstavnice. Po zakonu ađaha, jedini izuzetak je glasanje u Dvorani. Mada je nekim ženama na tom položaju pošlo za rukom da se postaraju da svako glasanje o nečemu što je njima bitno prođe kako one žele. Pevara je sigurna da Cutama namerava da bude jedna od tih. Nadmetanje s njom biće krajnje neprijatno. Samo se nada da će i ona moći da zada neki udarac, a ne samo da ih prima.
Džavindra u hodniku promrmlja nešto u vezi s pismima i žustro ode niz hodnik, odsečno gazeći bele pločice ukrašene crvenim Plamenom Tar Valona pre nego što Pevara stiže reč da kaže. Ne da je nameravala da nešto kaže, ali nema nade da ta žena ne odugovlači i ne oteže tu stvar, tako da će sve to ostati na njoj. Svetlosti, ali to je poslednje što joj je potrebno – i to u najgore moguće vreme.
Zastade u svojim odajama samo da uzme svoj dugoresi šal i pogleda koliko je sati – četvrt do podne; skoro da se razočarala kada je videla da se njen jedan sat podudara s Cutaminim; satovi se često ne poklapaju – izašla je iz odaja Crvenih i požurila dublje u Kulu, u zajedničke prostorije. Široki hodnici bili su lepo osvetljeni podnim svetiljkama, ali skoro prazni, tako da su delovali ogromno, a frizovima ukrašeni beli zidovi strogo i ogoljeno. Povremeno lelujanje jarkih tapiserija na promaji delovalo je jezivo, kao da su svila ili vuna oživele. Ono malo ljudi koje je ugledala bili su sluge i sluškinje, s Plamenom Tar Valona na prsima, koji žure svojim poslovima i jedva da zastaju dovoljno dugo da se užurbano naklone. Pogledi su im svima bili spušteni. Pošto su se ađasi razdvojili u bezmalo zavađene tabore, Kula se ispunila ustajalom napetošću i neprijateljstvom, a to raspoloženje je zarazilo i sluge. Ako ništa drugo, uplašilo ih je.
Nije sigurna, ali čini joj se da je u Kuli ostalo manje od dve stotine sestara, pri čemu većina njih ne izlazi iz odaja svog ađaha sem kada je neophodno, tako da zaista nije očekivala da vidi još neku sestru kako šeta. Kada se Adelorna Bastin kao da lebdi spustila niz kratko stepenište iz jednog poprečnog hodnika, toliko se iznenadila da se lecnula. Adelorna, kojoj je uspevalo da vitkost deluje dostojanstveno uprkos tome što je niska, samo je produžila, ničim ne pokazujući da je videla Pevaru. I Saldejka je nosila šal – sada nijedna sestra ne izlazi iz odaja svog ađaha bez šala – a sledila su je njena tri Zaštitnika. Niski i visoki, zdepasti i vitki, svi su nosili mačeve, a pogledi im se nisu zadržavali na jednom mestu. Zaštitnici koji nose mačeve i očigledno čuvaju leđa svojim Aes Sedai usred Kule. To je postalo uobičajeno, ali Pevari je došlo da zbog toga zaplače. Samo što ima previše razloga za plakanje da bi joj bilo dosta samo jedno; umesto toga krenula je da rešava ono što može.