„Moraš se zadržati i ponuditi im pomoć“, odlučno mu reče Teslina. „Pravila rata nalažu to.“
„Ovo je nova vrsta rata“, grubo joj odvrati Met. Svetlosti, na putu vlada tišina, ali on i dalje čuje vrištanje. „Morače da sačekaju svoje da bi dobili pomoč.“
Tuon promrmlja nešto napola sebi u bradu. Učinilo mu se da je rekla: „Lav ne može imati milosti“, ali to je besmisleno.
Prikupivši svoje ljude, povede ih niz severnu padinu. Nema nikakve potrebe dopustiti da preživeli vide koliko ih je. Za nekoliko sati pridružiće im se ljudi s drugih brda, a za još nekoliko pridružiće im se i Karlomin. Pre praskozorja, opet će napasti Seanšane. Namerava da ih natera da jure kako bi zbog njega izvukli onaj krvavi čep.
28
U Maldenu
Neposredno pre praskozorja, Faila je vezivala širok pojas od zlatnih alki oko pojasa poslednji put, kada je u mali i skučeni šator u kojem su sve spavale ušla Dairaina. Napolju je zora počela da rudi, ali unutra kao da je još bila noč. Ali Failine oči su se prilagodile na mrak. Vitka ženica crne kose koja joj se u talasima prosipala do pojasa mrštila se zevajući. U Kairhijenu je bila odmah ispod Visokog sedišta svoje kuće, ali ovde su je usred noći probudili zato što Sevana nije mogla da spava, pa je želela da joj neko čita. Sevana je uživala u Dairaininom glasu, a verovatno i u pričama koje ona prenosi o navodnim nedelima među Sevaninim gai’šainima. Kairhijenjanka nikada nije bila proglašena za jednog od onih gai'šaina koji nisu zadovoljili. Ruke joj pođoše ka zlatnom okovratniku, a onda se pokoleba kada vide da su Faila, Alijandra i Majgdin već obučene i na nogama.
„Zaboravila sam da vratim knjigu na mesto“, reče glasom zvonkim kao zvonjava kristalnih zvonaca, pa se okrenu prema izlazu iz šatora. „Sevana će narediti da me istuku ako vidi da knjiga nije na svom mestu kada se probudi.“
„Laže“, zasikta Majgdin, a Dairaina jurnu da pobegne.
To beše sasvim dovoljno da ubedi Failu. Ona zgrabi ženu za kapuljaču i uvuče je nazad u šator. Dairaina zinu da vrisne, ali Alijandra joj zapuši usta rukom, pa njih tri oboriše ženu na pod zastrt tkaninom, preko koje su bila razbacana ćebad. Morale su sve tri da se potrude. Dairaina je bila mala, ali migoljila se kao zmija, pokušavajući da ih ogrebe i ugrize. Dok su je druge dve držale, Faila je izvadila drugi nož koji je sakrila – sasvim pristojan bodež sa hrapavom čeličnom drškom i sečivom dužim od njene šake, pa poče da seče jedno ćebe na trake.
„Kako si znala?“, upita Alijandra, upirući se da drži jednu Dairaininu ruku, pokrivajući joj pritom usta šakom i pazeći se da je ova ne ujede. Majgdin se pobrinula za ženine noge tako što je sela na njih, a drugu ruku joj zavrnula do plećaka. Dairaina se i dalje migoljila i otimala, mada bezuspešno.
„Mrštila se, ali lice joj je bilo glatko kada je progovorila. Jedva sam to razaznala. Da je zaista bila zabrinuta zbog toga što će dobiti batine, namrštila bi se još više, a ne bi prestala da se mršti.“ Zlatokosa žena nije bila baš umešna sobarica, ali jeste veoma pronicljiva.
„Ali zbog čega je postala sumnjičava?“
Majgdin slegnu ramenima. „Možda je neka od nas delovala iznenađeno, ili kao da oseća krivicu. Mada ne znam kako je išta mogla da primeti bez svetlosti.“
Ubrzo su vezale Dairainu tako što su joj vezale gležnjeve i zapešća jedne za druge iza leđa. Tako se neće migoljiti. Traku iscepanu od njene potkošulje natrpali su joj u usta i zavezali je još jednim parčetom ćebeta da bi joj onemogućavala da govori, tako da je samo stenjala. Okrenula je glavu da bi ih prostrelila pogledom. Faila joj nije lepo videla lice, ali ženin izraz mogao je da bude samo prek ili molećiv – a Dairaina moli samo Šaidoe. Koristila je svoj položaj Sevaninog gai'šaina kako bi se iživljavala nad gai'šainima koji to nisu, a ogovarala je one koji to jesu. Muka je u tome što ne mogu da je ostave tu. Neko bi svakog trenutka mogao da uđe i da ih pozove da služe Sevanu.
„Mogle bismo je ubiti i sakriti telo“, predloži Alijandra gladeći svoju dugu kosu. Raščupala se dok su se gušale.
„Gde?“, upita Majgdin, nameštajući prstima svoju kosu zlatnu kao sunce. Nimalo nije zvučala kao sobarica koja se obraća kraljici. Zatvorenici su ravnopravni u zatočeništvu, ili u suprotnom samo pomažu svojim dušmanima. Alijandri je bilo potrebno neko vreme da bi to shvatila. „To mora biti neko mesto na kojem je bar jedan dan neće pronaći. Sevana možda pošalje ljude za Galinom da nas vrate, samo ako posumnja da smo ubili njenu svojinu." Tu reč je ispunila svim mogućim prezirom. „A ne verujem Galini da ih jednostavno neće pustiti da nas vrate.“ Dairaina opet poče da se otima i da stenje najjače do tada. Možda je ipak rešila da preklinje.
„Nećemo je ubiti“, reče im Faila. Nije ni gadljiva na krv, ni milosrdna. Zapravo, nigde ne bi mogle da sakriju telo na dovoljno dugo vremena, a da budu sigurne da ga niko neće pronaći – to jest, nema nijednog takvog mesta do kojeg bi mogle neprimećeno stići. „Bojim se da su se naši planovi upravo malčice izmenili. Sačekajte ovde.“
Izletevši napolje, gde je nebo već počelo da poprima bisernu boju, videla je zbog čega je Dairaina bila sumnjičava. Bain i Čijad bile su tu u svojim jednostavnim belim odorama, kao što je dogovoreno, da ih otprate do mesta gde će biti sastanak. Rolan i njegovi prijatelji možda još nisu završili sa doručkom – nada se da nisu; oni bi mogli da naprave neku glupost i sve upropaste – a Bain i Čijad dobrovoljno su se javile da zaustave svakog muškarca koji bude pokušao da ih omete. Nije mogla naterati sebe da ih pita kako to nameravaju. Neke žrtve zaslužuju da budu sakrivene velom tajnosti – i zaslužuju svu moguću zahvalnost. Dve gai'šainke s pletenim kotaricama možda nisu bile dovoljne da pobude sumnjičavost u Kairhijenjanki, ali njih tridesetoro ili četrdesetoro, koji su se gurali u uzanoj blatnjavoj uličici što je vodila između gai'šainskih šatora – jesu. Aravinino punačko lice gledalo ju je ispod bele kapuljače, kao i Lusarino prelepo. Alvon je bio tu sa svojim sinom Terilom, i njih dvojica su bili odeveni u blatnjave odore od šatorskog platna, a tu su bili i Alejnija, dežmekasta kujundžijka iz Amadicije, u prljavoj odori od grubog belog platna; Dormin, zdepasti obućar iz Kairhijena; Korvila, vitka tkalja baš iz Altare i... Ni deseti deo onih koji su joj se zavetovali, ali toliko veliko okupljanje gai’šaina i u kamenu bi pobudilo sumnjičavost. Bar kada se tome doda činjenica da su njih tri obučene. Dairaina je verovatno već čula ko je tog jutra pozvan kod Sevane. Kako li su saznali da ona danas odlazi? Sada je već prekasno da brine zbog toga. Da iko od Šaidoa zna za to, sve tri bi već bile izvučene iz šatora.
„Šta tražite ovde?“, odlučno htede da čuje.
„Hteli smo da te ispratimo, milostiva“, objasni joj Teril svojim grubim i jedva razgovetnim naglaskom. „Dobro smo pazili da dolazimo po jedno ili po dvoje.“ Lusara srećno klimnu glavom, a ona nije bila jedina koja je to činila.
„Pa, možemo da se pozdravimo sada“, odlučno odgovori Faila. Nema potrebe da im kaže da su joj umalo upropastili bekstvo. „Dok se ne vratim po vas.“ Ako njen otac ne bude hteo da joj da vojsku, daće joj Perin. To će osigurati njegovo prijateljstvo s Random al’Torom. Svetlosti, gde je on? Ne! Mora da se raduje zbog toga što je još nije sustigao, što nije poginuo pokušavajući da se ušunja u tabor i da je izbavi. Mora da se raduje, a ne da misli o tome šta ga to zadržava. „A sada se razilazite pre nego što vas neko vidi i odjuri da nas oda. I nikome ne pričajte o ovome.“ Njeni poklonici su sigurni, u suprotnom bi ona već bila u lancima, ali među gai'šainima ima previše ljudi koji su kao Dairaina – i to ne samo među Kairhijenjanima koji su dugo u zarobljeništvu. Neki ljudi prirodno počnu da se ulizuju gde god da su.