„Ne mrdam odavde dok ne vidim da je Majgdin bezbedna“, reče Lini magli, glasa tankog ali gvozdenog. „I gospu, Failu, naravno.“
Gazda Gil protrlja glavu. „Milostivi, Lemgvin i ja smo mislili da bismo možda mogli da pomognemo. Gospa Faila nam mnogo znači, a Majgdin... Majgdin je jedna od nas. Razumem se u rukovanje mačem, kao i Lemgvin.“ Jedan mač bio mu je pripasan oko telesine, ali ako je za proteklih dvadeset godina uzeo mač u ruke, Perin je bio spreman da pojede čitav njegov predugački opasač. Breana još čvršće zagrli Lemgvina, ali taj krupni čovek potapša je po ramenu i spusti drugu ruku na balčak jednog kratkog mača. Magla mu je sakrivala lice puno ožiljaka i izguljene pesnice. On je krčmarski kavgadžija, mada je bez obzira na to dobar čovek, ali nije mačevalac.
„Gazda Gile, ti si moj šambajan“, odlučno mu odgovori Perin. „Tvoja je dužnost da vozare taljiga, konjušare i sluge odvedeš na bezbedno mesto. Tvoja i Lemgvinova. Sada kreći da se postaraš za to.“ Debeli čovek nevoljno klimnu glavom, a Breana tiho uzdahnu od olakšanja kada Lemgvin diže ruku do čela u znak poslušnosti. Perin je čisto sumnjao da je taj čovek mogao da čuje njen uzdah, bez obzira na to što ju je Lemgvin obgrlio i počeo da joj utešno šapuće.
Lini nije bila tako poslušna. Leđa ukočenih kao da ima u njima kolac, opet se obrati magli. „Ne mrdam odavde dok...“
Perin udari dlanom u dlan tako glasno da se ona prenu i iznenađeno ga pogleda. „Sve što ti ovde možeš jeste da navučeš kostobolju od ove vlage. To – i da pogineš, ako Šaidoima pođe za rukom da se probiju. Oslobodiču Failu. Oslobodiču Majgdin i ostale.“ Oslobodiče ih, ili če poginuti pokušavajući. Ali nema nikakve svrhe da to kaže, a ni razloga. Oni moraju da budu duboko ubeđeni da će ih slediti s Failom i ostalima. „Ti ideš na sever, Lini. Faila će se naljutiti na mene ako dopustim da ti se bilo šta desi. Gazda Gile, pobrini se da se vozi s tobom, makar morao da je zavežeš i ubaciš u taljige.“
Gazda Gil se lecnu, gnječeći šešir u rukama. Odjednom mu se miris ispuni strahom od nekakve opasnosti, a Linin čistom uvređenošću. Lemgvin zamirisa kao da mu je nešto silno smešno, pa protrlja nos kao da hoće da sakrije osmeh, ali – za divno čudo – i Breana je bila uvređena. Pa, on nikada nije tvrdio da razume žene. Ako ne može da razume ženu s kojom je sklopio brak, što mu najmanje polovinu vremena ne polazi za rukom, onda je malo verovatno da će ikada razumeti ostatak ženskoga roda.
Na kraju, Lini se popela da sedne pored vozara jednih taljiga a da niko nije morao da je natera na to, mada je opaučila gazda Gila po ruci kada je pokušao da joj pomogne – i povorka taljiga kroz maglu trucka ka severu. Iza jednih taljiga, natovarenih šatorima i stvarima koje su vlasništvo Mudrih, hodala je skupina u belo odevenih gai'šaina, čak i sada krotkih, muškaraca i žena namaknutih kapuljača i spuštenih pogleda. Bili su to Šaidoi, zarobljeni u Kairhijenu, koji će za nekoliko meseci skinuti belinu i vratiti se svom klanu. Perin je naredio da ih u potaji drže na oku, premda su ga Mudre uveravale da će se što se toga tiče oni držati đi’e’toha, bez obzira na to što su ga napustili kada je o drugim stvarima reč, ali izgleda da su bile u pravu. I dalje ih je bilo sedamnaestoro na broju. Niko od njih nije pokušao da pobegne i upozori Šaidoe s druge strane grebena. Osovine taljiga bile su pozamašno namazane mašću, ali njemu su i dalje škripale i cvilele. Uz malo sreće, on i Faila zaista će ih sustići pre planina.
Dok je povorka konja za zamenu prolazila pored njega, na dugim povocima koje su držali konjušari u sedlima, jedna Devica pojavila se u magli, prilazeći mu niz red taljiga. Lagano se otkri da je to Sulin, sa šoufom oko vrata, tako da joj se videla kratka seda kosa, i crnim velom koji joj je padao niz grudi. Sveža posekotina po levom obrazu dodaće joj još jedan ožiljak na lice, ako ne prihvati Lečenje od jedne od sestara. Možda ga i ne prihvati. Device imaju neke čudne stavove u vezi sa učenicima Mudrih, mada je to možda zbog toga što su te učenice zapravo Aes Sedai. One čak i Anuru vide kao učenicu, mada ona tako sebe ne vidi.
„Perine Ajbara, osmatrači koje su Šaidoi postavili na severu – mrtvi su“, kaza mu. „Kao i ljudi koji su dolazili da ih zamene. Plesali su dobro, za Šaidoe.“
„Imate žrtve?“, tiho je upita.
„Elijenda i Brajena su se probudile iz sna.“ Kao da priča o vremenu, a ne o smrti dve žene koje je poznavala. „Svi se jednom moramo probuditi. Avijelin smo poslednje dve milje morale da nosimo. Biće joj potrebno Lečenje.“ Tako dakle. Prihvatiće ga.
„Poslaću jednu od Aes Sedai s tobom“, odgovori on, osvrćući se po magli. Sem povorke konja koja je promicala pored njega, ništa drugo nije mogao da vidi. „Čim budem pronašao neku od njih.“
One njega nađoše skoro istog trena kada je progovorio. Anura i Masuri izađoše iz magle vodeći svoje konje za uzde, sa Berelajn i Masemom, čija se obrijana glava presijavala od vlage. Čak i u magli, njegov izgužvani smeđi kaput bio je veoma prepoznatljiv, kao i gruba zakrpa na ramenu. Ništa od zlata koje su njegovi sledbenici opljačkali nije se zalepilo za njegove šake. Sve je išlo sirotinji. To je jedina dobra stvar koja se može reći za Masemu. Mada, popriličan broj siromaha koji se tim zlatom hrane osiromašen je tako što su im Masemini ljudi opljačkali stvari i spalili radnje ili imanja. Iz nekog razloga, Berelajn je tog jutra nosila krunicu Prve od Majena, sa zlatnim jastrebom u letu iznad veđa, mada su joj jahaća haljina i plašt bili od jednostavne sive tkanine. Ispod laganog, cvetnog parfema osećalo se kako miriše na strpljenje i bojazan. Perin nikada u životu nije osetio tako čudnu mešavinu mirisa. I šest Mudrih bile su s njima, tamnih šalova prebačenih preko ruku i presavijenih marama povezanih oko slepoočnica kako bi im držale duge kose da im ne padaju preko lica. Sa svim njihovim ogrlicama i narukvicama od zlata i belokosti, Berelajn je jednom u životu izgledala skromno. Aram je takođe bio s njima, a jabuka u obliku vučje glave na balčaku njegovog mača štrčala je iznad jednog ramena pokrivenog kaputom sa crvenim prugama. Magla nije mogla da sakrije kako, za promenu, nije namršten. Čovek je težio da bude što bliže Masemi i kao da je upijao neku svetlost koju Masema zrači. Perin se pitao je li možda trebalo da je Arama poslao s taljigama. Ali i da jeste, bio je siguran da bi Aram skočio s taljiga i krišom se vratio čim bi Perin skrenuo pogled.
Objasnio je dvema Aes Sedai šta je potrebno Avijelin, ali na njegovo iznenađenje, kada je Masuri kazala da će ona otići, svetlokosa Edara je digla ruku a vitka Smeđa se ukopala u mestu. Anura se neugodno promeškolji. Ona nije učenica, tako da se oseća nelagodno zbog odnosa koji Seonid i Masuri imaju s Mudrima. Pokušavale su da i nju uključe u to, a ponekad im je i polazilo za rukom.
„Dženina će se pobrinuti za to“, kaza Edara. „Veštija je od tebe, Masuri Sokava.“
Masuri stisnu usne, ali oćuta. Mudrima nije strano da išibaju učenicu zato što govori kada ne treba, pa čak i ako se desi da je ta učenica zapravo Aes Sedai. Sulin povede u maglu Dženinu, ženu s kosom boje lana, koja kao da nikada ni zbog čega nije gubila staloženost, i ona pođe za Sulin jednako brzim koracima, iako u širokim suknjama. Dakle, Mudre su naučile kako da Leče, je li? To će možda kasnije biti od koristi – ali Svetlost poslala da ne bude često potrebno.
Gledajući kako njih dve nestaju u tmini, Masema zastenja. Gusta magla sakrivala je večitu grozničavost u njegovim duboko upalim očima, kao i trouglasti beli ožiljak na obrazu, ali Perinu je nos bio pun njegovog mirisa, britkog i oštrog kao sveže izbrušena britva, ali drhtavog od besnila. Od tog mirisa ludila ponekad mu se čini da će mu nos prokrvariti samo zbog toga što ga udiše.
„Dovoljno je loše što se služiš ovim nečastivim ženama, koje čine ono što samo gospodar Zmaj, blagosloveno mu ime bilo, može“, izjavi Masema, glasa punog one vreline koju mu je magla skrivala u očima.