Boje se zavrteše u Perinovoj glavi i na tren se sklopiše u sliku Randa, Min i nekog visokog čoveka u crnom kaputu – Aša’mana – zbog čega se nađe zatečen, kao da ga je grom udario. Rand više nema levu šaku! Nije bitno. Šta se desilo – desilo se. A danas ima druga posla.
„...ali ako znaju Lečenje“, nastavi Masema, „to znači da će biti teže poubijati te divljake. Baš šteta što nećeš da pustiš Seanšane da ih sve stave na povoce.“
Njegov pogled ispod oka upućen Anuri i Masuri govorio je da misli i na njih, iako su ga obe više puta u tajnosti posećivale. Gledale su ga sa spokojem Aes Sedai, mada su se Masurine vitke šake jednom pomerile kao da će zagladiti smeđe suknje. Kazala je da se predomislila i da je sada ubeđena da taj čovek mora biti ubijen – ali zašto se onda sastaje s njim? Zašto se Anura sastaje s njim? Zašto im Masema to dozvoljava? On iz dna duše mrzi Aes Sedai. Možda će se odgovor na to pitanje naći sada kada Havijaru i Nerionu više nije potrebna zaštita.
Iza Maseme, Mudre se promeškoljiše. Plamenokosa Karela, koja je izgledala kao da je plahovite naravi iako nije bila, čak je pogladila dršku svog noža za pojasom, dok je Nevarin – koja bi mogla i Ninaevu da podučava besu – svoj nož čvrsto zgrabila za dršku. Masema bi trebalo da je osećao kako mu se ti pogledi zarivaju u leđa, ali miris mu se ni za dlaku nije promenio. Lud možda jeste, ali kukavica nije.
„Moj lorde Proroče, rekao si da želiš da razgovaraš s lordom Perinom“, nežno kaza Berelajn, iako je Perin osećao sav napor koji joj se u smešku nije video.
Masema je ošinu pogledom. ,Ja sam samo Prorok gospodara Zmaja, a ne lord. Gospodar Zmaj je sada jedini lord. Njegov dolazak raskinuo je sve veze i uništio sve titule. Kraljevi i kraljice, gospoda i gospe – svi su sada prah pod njegovim nogama.“
One uskomešane boje zapretiše da opet stvore neku sliku, ali Perin ih rasprši. „Šta ćeš ti ovde?“, htede da čuje. Ne postoji način da se s Masemom mekše razgovara. Taj čovek je tvrd kao dobra turpija. „Trebalo bi da si sa svojim ljudima. Dolazeći ovde, doveo si nas u opasnost da budemo primećeni, što ćeš opet učiniti vraćajući se. Ne verujem da su tvoji ljudi u stanju da izdrže pet minuta ako ti nisi s njima da im držiš petlju. Pobeći će čim budu videli Šaidoe kako idu prema njima.“
„Oni nisu moji ljudi, Ajbara. Oni su ljudi gospodara Zmaja.“ Svetlosti, kada je u blizini Maseme na svakih nekoliko minuta mora se boriti sa onim bojama! „Ostavio sam Nengara na njihovom čelu. On se borio u više bitaka nego što si ih ti sanjao. I protiv divljaka. Takođe sam ženama naredio da ubiju svakoga ko bude pokušao da pobegne i razglasio da ću uloviti sve koji budu umakli ženama. Izdržaće do poslednjeg, Ajbara.“
„Zvučiš kao da se ne vraćaš“, primeti Perin.
„Nameravam da ne mrdam od tebe.“ Magla možda krije vrelinu u Maseminom pogledu, ali Perin je svejedno oseća. „Šteta bi bilo da te neka nesreća zadesi baš pre nego što ćeš povratiti svoju ženu.“
Dakle, jedan delić njegovog plana već se rastočio. Bolje reći da je to pre bila nada, nego deo plana. Ako sve ostalo pođe po dobru, Šaidoi koji budu uspeli da pobegnu probiće se kroz Masemine ljude i ne zastajući, ali umesto da popije koplje u rebra, Masema će... paziti na njega. Nema sumnje da njegovi telohranitelji nisu daleko, u magli – dvestotinak baraba bolje naoružanih i na boljim konjima od ostatka njegove vojske. Perin nije gledao Berelajn, ali zabrinutost se jače osećala u njenom mirisu. Masema ima razloga da želi da oboje budu mrtvi. Upozoriće Galena da je danas njegov glavni zadatak da štiti Berelajn od Maseminih ljudi. A on će morati sam da pazi na sebe.
U magli na tren blesnu srebrnasto-plava svetlost, a Perin se namršti. Još je rano za Grejdija. Dve prilike izroniše iz magle. Jedna od njih bio je Niejld, koji se za promenu nije šepurio. Zapravo, teturao se. Delovao je iznureno. Plamen ga spalio, zašto tako traći snagu? Druga prilika bila je jedan mladi Seanšanin u lakiranom oklopu i s jednom tananom perjanicom na čudnom kalpaku koji je nosio ispod miške. Perin ga prepozna. Bio je to Gaj Araba, onaj poručnik o kojem Tajli ima dobro mišljenje. Dve Aes Sedai prikupiše suknje kao da žele da spreče da se ne očeše o njih, mada im nije bio ni blizu. Što se njega tiče, spotakao se kada se približio dovoljno da im razazna lica, a Perin ga je čuo kao glasno guta knedlu. Odjednom zamirisa usplahireno.
Araba se pokloni Perinu i Berelajn, a na Masemu se malčice namršti, kao da se pita šta takav dronjavi čovek radi u njihovom društvu. Masema se podrugljivo isceri, a Seanšaninova slobodna ruka pođe ka balčaku mača pre nego što se zaustavi. Baš su preki ti Seanšani. Ali Araba nije traćio vreme. „Milostivi, moja gospo Prva, general-barjaktarka Kirgan šalje vam pozdrave. Morat’raken izveštavaju da se one skupine Aijela kreću brže nego što je očekivano. Stići će danas, a možda već u podne. Skupina na zapadu broji možda dvadeset pet ili trideset hiljada, a ona na istoku je za trećinu veća. Otprilike polovina njih je u belom, a među njima će biti i dece, naravno, ali to je svejedno mnogo kopalja iza tebe. General-barjaktarka želi da zna da li bi hteo da razgovaraš o izmeni razmeštaja snaga. Predlaže da premesti nekoliko hiljada altarskih kopljanika da ti se pridruže.“
Perin se namršti. U tim skupinama biće najmanje po tri ili četiri hiljade algai’d’sisvaja. To je sasvim sigurno mnogo kopalja za leđima. Niejld zevnu. „Niejlde, kako se osećaš?“
„O, spreman sam za sve što se mora, milostivi – vala, jesam“, odgovori mu taj čovek sa samo tračkom svoje uobičajene razmetljivosti.
Perin odmahnu glavom. Od Aša’mana se ne može tražiti da otvore nijednu kapiju više nego što je neophodno. Molio se da im pođe za rukom da otvore sve koje budu morali. „Do podneva ćemo završiti ovde. Reci general-barjaktarki da ćemo nastaviti kako je predviđeno.“ I moliti se da ništa drugo ne pođe po zlu. Ali to nije dodao naglas.
U magli, vukovi počeše da zavijaju. Njihovi jezivi krici začuše se svuda oko Maldena. Sada je zaista otpočelo.
„Majgdin, sjajno ti ide“, promuklo izgovori Faila. U glavi joj se vrtelo, a grlo joj se osušilo od hrabrenja. Svima se grlo osušilo. Sudeći po nagibu pod kojim je svetlost ulazila kroz procepe u tavanici, bila je negde sredina jutra, a one su većim delom tog vremena neprekidno pričale. Pokušale su da otvore česme na buradima koja nisu bila polomljena, ali vino u njima toliko se pretvorilo u sirće da nije bilo ni za vlaženje usana. Sada su se smenjivale u hrabrenju. Ona je sedela pored služavke s kosom boje sunca, dok su se ostale odmarale sedeći leđima uza zadnji zid podruma, što je dalje moguće od nakrivljene gomile greda i dasaka. „Majgdin, ti ćeš nas spasti.“
Iznad njih, crvena marama se videla kroz onaj uzani procep u hrpi popadale drvne građe. Već je neko vreme samo mlitavo visila, izuzev kada je vetar zanese. Majgdin je ukočeno zurila u nju. Prljavo lice bilo joj je mokro od znoja, a disala je naporno kao da trči iz sve snage. Marama se odjednom zateže i poče da se klati – jednom, dvaput, tri puta. A onda se zavijori na povetarcu i pade. Majgdin nastavi da zuri.
„To je bilo prelepo“, opet promuklo reče Faila. Druga žena se zamorila. Sve je više vremena prolazilo između svakog uspeha, a uspesi behu sve kraći. „To je bilo...“
Odjednom se pored marame pojavi nečije lice, a šaka zgrabi crvenu tkaninu. Na tren Faili se učini da umišlja. Beše to Aravinino lice, uokvireno belom kapuljačom.
„Vidim je!“, uzbuđeno reče žena. „Vidim gospu Failu i Majgdin! Žive su!“ Začu se klicanje, koje se brzo utiša.
Majgdin se zanjiha kao da će se prevrnuti, ali lice joj se ozari prelepim osmehom. Faila začu jecaje iza sebe i dođe joj da i ona zaplače od radosti. Našli su ih prijatelji, a ne Šaidoi. Možda im ipak pođe za rukom da pobegnu.