Perin nastavi. „Ovo su Bertajn Galen, lord kapetan Krilatih stražara, i Džerard Arganda, prvi kapetan Legije Zida.“ Arganda nelagodno slegnu ramenima. Taj naziv ima svoju političku težinu u Geldanu, a Alijandra očigledno nije mislila da je dovoljno snažna da bi mogla objaviti kako ponovo uspostavlja Legiju. Ali Balver ima nos da nanjuši tajne. Ova tajna je osigurala da Arganda neće pomahnitati pokušavajući da stigne do svoje kraljice. „Galene, Arganda, ovo je Tam al’Tor. On je moj prvi kapetan. Tame, jesi li pogledao kartu i razmotrio moj plan?“
„Jesam, moj lorde“, suvo odgovori Tam. Naravno da jeste. „To mi izgleda kao dobar plan – bar dok strele ne polete.“
Arganda zadenu nogu u stremen. „Sve dok je on tvoj prvi kapetan, milostivi, nemam primedaba.“ Ranije ih je imao mnogo. Ni njemu ni Galenu nije bilo po volji to što je Perin postavio nekoga iznad njih.
S padine se začu oštri krik crnokrile rugalice. Ali samo jedan. Da je to bila prava ptica, zov bi se ponovio.
Perin se pope uz padinu što je brže mogao. Arganda i Galen prođoše ga na svojim konjima, ali skrenuše svako ka svojim ljudima, ne stajući u gustoj sivoj izmaglici. Perin nastavi do vrha grebena i pređe preko njega. Danil je stajao skoro na ivici magle i posmatrao tabor Šaidoa. Upre prstom, ali razlog za uzbunu bio je očigledan. Velika skupina algai’d’sisvaja napuštala je šatore, njih oko četiri stotine ili nešto malo više. Šaidoi često šalju pljačkaške družine, ali ova se zaputila pravo ka Perinu. Samo hodaju, ali neće im biti potrebno mnogo da stignu do grebena.
„Danile, vreme je da ih pustimo da nas vide“, reče pa otkopča svoj plašt i prebaci ga preko jednog niskog žbuna. Kasnije će se vratiti po njega. Ako bude mogao. Sada će mu samo smetati. Danil se na tren pokloni pre nego što odjuri u drveće, a Aram se pojavi s mačem u ruci. Mirisao je žudno. Perin skide kopču s plašta i pažljivo je stavi u džep. To mu je Faila poklonila. Ne želi da je izgubi. Napipa kožnu vrpcu na kojoj je vezivao po jedan čvor za svaki dan koji je ona provela u zarobljeništvu. Izvadi je i ne gledajući pusti je da padne na zemlju. Tog jutra ta vrpca je vezana u poslednji čvor.
Zadenuvši palčeve za široki pojas za koji su mu bili zakačeni čekić i nož, izađe iz magle. Aram izađe za njim, hodajući na prstima, već u jednom od onih mačevalačkih stavova. Perin je samo hodao. Jutarnje sunce, zaista već na pola puta do svog podnevnog vrhunca, sijalo mu je u oči. Nosio se mišlju da on bude na istočnom grebenu, a da tu stavi Masemine ljude, ali tako bi mu gradska kapija bila dalje. To je glup razlog, ali ta ga kapija privlači kao magnet opiljke. Olabavi čekić u petlji na pojasu, a onda i nož u koricama. Sečivo tog noža dugačko je koliko njegova šaka.
Izgleda da su dva čoveka koja besposleno hodaju prema njima bila sasvim dovoljna da zaustave Šaidoe. Pa, možda ne besposlena, uzevši u obzir Aramov mač. Morali bi da budu slepi pa da ne vide kako se sunce belasa po dugom sečivu. Na pola puta niz padinu, on stade.
„Opusti se“, reče Aramu. „Tako ćeš se umoriti.“
Drugi čovek klimnu glavom, ne skidajući pogled sa Šaidoa, i ukopa se. Mirisao je kao lovac na tragu opasne lovine, rešen da je obori.
Trenutak kasnije, jedno šest Šaidoa lagano krenu prema njima. Nisu namakli velove. Verovatno su se nadali da se on i Aram neće uplašiti pa dati u beg. Među šatorima, ljudi su počeli da pokazuju na dve budale na padini.
Zvuk čizama u trku, bat kopita i frktanje konja nateraše ga da se osvrne. Argandini Geldanci prvi izroniše iz magle, u uglačanim oklopnim prsnicima i s kalpacima na glavama, jašući iza razvijorenog crvenog barjaka s tri šestokrake geldanske srebrne zvezde, a za njima se pojaviše Krilati stražari u svojim crvenim oklopima iza majenskog zlatnog jastreba na plavom polju. Između njih, Danil poče da razmešta Dvorečane u tri reda. Svi su za pojasevima nosili po dva bremenita tobolca, kao i zavežljaje strela, koje su vrhovima nadole zarili u padinu ispred sebe pre nego što su rasekli vrpce da zavežljaje razdreše. Nosili su duge i kratke mačeve, ali halebarde i ostalo oružje na kopljištima tog jutra je ostavljeno na taljigama. Jedan od njih doneo je barjak s crvenom vučjom glavom, ali držalje je bilo iskosa zariveno u tle iza njih. Niko ne može da se odvoji da nosi to čudo. I Danil je držao luk u rukama.
Masema i kopljanici koji su mu bili telohranitelji zauzeli su položaj desno od Krilatih stražara, a njihovi konji propinjali su se i otimali, pošto su jahači loše upravljali njima. Na oklopima su im se videle smeđe mrlje gde je rđa bila samo oguljena umesto da je očiščena kako treba. Na čelu im je bio lično Masema, s mačem za pojasom – ali bez kalpaka i oklopnog prsnika. Ne, njemu ne nedostaje hrabrosti. Pogledom je streljao Majence, među kojima je Perin jedva mogao da razazna Berelajn, okruženu šumom kopalja. Nije joj lepo video lice, ali zamišljao je da je i dalje ledeno. Iz sve snage se bunila zbog toga što njeni vojnici neće učestvovati u borbi, tako da je morao da bude veoma strog prema njoj kako bi je naterao da se dozove pameti. Svetlosti, ta žena samo što mu otvoreno nije rekla da će ih možda povesti u juriš!
Mudre i dve Aes Sedai nalazile su se između Geldanaca i Dvorečana, u pratnji Devica, kojima su oko mišica bile vezane crvene trake toliko duge da su im padale do zapešća. Nije mogao da razabere Avijelin među njima, ali po tome koliko ih je reklo bi se da je sigurno tamo, bez obzira na to što je tek Izlečena. Lica su im bila pokrivena crnim velovima, tako da su im se samo oči videle, ali on nije morao da im vidi lica ili oseti mirise da bi znao kako su na smrt uvređene. Oznake su bile neophodne kako bi se izbegli nesrećni slučajevi, ali Edara je morala da pribegne pretnjama kako bi ih naterala da ih nose.
Narukvice od zlata i belokosti zazvečaše kada Edara namesti svoj tamni šal. Zbog glatkog lica preplanulog od sunca, koje je zbog njene bledožute kose delovalo još tamnije, izgledala je tek nešto malo starije od Perina, ali njene plave oči bile su nepokolebljivo spokojne. On pretpostavlja kako je daleko starija nego što izgleda. Te oči su mnogo toga videle. „Mislim da će uskoro početi, Perine Ajbara“, kaza mu.
Perin klimnu. Kapija ga doziva.
Pojava bezmalo dve hiljade kopljanika i dve stotine i nešto lukonoša bila je dovoljna da natera Šaidoe da nameste velove i da se rašire, a još njih poče da dotrčava iz logora kako bi im se pridružilo u zbijenom i sve dužem bojnom redu. Uprti prsti i uprta koplja duž tog reda nateraše ga da se ponovo osvrne.
Sada je i Tam bio na padini, a iz magle je izranjalo još Dvorečana s dugim lukovima u rukama. Neki pokušaše da priđu ljudima koji su sledili Perina, da se ponovo nađu s braćom, sinovima, nećacima, prijateljima, ali Tam ih otera na mesta, terajući svog vranog škopca napred-nazad dok ih je razmeštao u tri sve šira reda levo i desno od konjanika. Perin ugleda Hjua Barana i njegovog jednako vižljastog brata Tada, konjušare iz gostionice Kod Vinskog izvora, kao i Bara Dovtrija, četvrtastog lica i tek nekoliko godina starijeg od sebe, za kojeg se već priča da je dobar stolar, ali i žgoljavog Tada Torfina, koji retko kada napušta svoje imanje, sem kada dolazi u Emondovo Polje. Oren Dautri, visok i vitak, stajao je između Džona Aijelina, koji je ćelavi grmalj, i Keva Barstera, koji je izgleda napokon pobegao od majčine suknje, pošto je tu. Bili su tu Marvini i Al’Dai, Al’Sini i Koli, Teni i Al’Kari, kao i Kraviji – ljudi iz svih porodica koje zna, ljudi koje i ne poznaje, čak odozdo od Devonovog Jahanja ili odozgo iz Stražarskog Brda, pa čak i iz Tarenske Skele. Svi su bili smrtno ozbiljnih lica, natovareni s po dva prepuna tobolca i dodatnim povezima strela. A među njima su bili i drugi, ljudi bakarne puti, ljudi s providnim velovima preko donje polovine lica, svetloputi ljudi koji jednostavno ne izgledaju kao da su iz Dve Reke. Naravno, oni nose kratke lukove – potreban je čitav život kako bi se naučilo da se koristi dvorečanski dugi luk – ali sva lica koja je mogao da razazna bila su jednako rešena kao dvorečanska. Šta za ime Svetlosti stranci tu traže? Ta navala ljudi koji su trkom dolazili trajala je i trajala sve dok se u tri duga reda nije našlo najmanje tri hiljade ljudi, a možda i četiri.