Seonid se zagrcnu. Lice joj beše bezizražajno, ali u mirisu joj se osećala kao bodež oštra srdžba. Zurila je u Tajli kao da hoće da je proburazi pogledom. Tajli na nju nije obraćala nimalo pažnje, sem što je neznatno odmahnula glavom.
„Nakon što moji ljudi i ja odemo“, reče joj Perin. Sporazum je sklopio s njom. Nije želeo da se igra iskušavajući ga s nekim drugim. „Kakvi su nam gubici, izuzev Maseminih ljudi?“
„Laki“, odgovori Tajli. „Između tvojih strelaca i damana, zapravo im nije ni pošlo za rukom da nam priđu. Nikada nisam videla da je ratni plan tako glatko sproveden u delo. Iznenadila bih se da sve skupa imamo stotinu mrtvih.“
Perin se žacnu. Pod tim okolnostima to valjda jesu laki gubici, ali neki od njih su sigurno Dvorečani. Bez obzira na to da li ih poznaje ili ne, on je odgovoran za njih. „Znaš li gde je Masema?“
„Sa ostatkom svoje vojske. Moram priznati da nije kukavica. On i njegovih dve stotine ljudi – pa, sada ih je stotinak – prosekli su put kroz Šaidoe sve do grebena.“
Perin stisnu zube. Taj čovek je sada opet okružen onom svojom ruljom. Biće njegova reč protiv Masemine zašto je Aram pokušao da ga ubije. Mada, u svakom slučaju, nimalo nije verovatno da će ga njegovi sledbenici predati da mu se sudi. „Moramo da krenemo pre nego što ostali stignu. Ako Šaidoi pomisle da će uskoro biti izbavljeni, možda reše da zaborave na predaju. Ko ti je zarobljenica?“
„Sevana“, ledenim glasom reče Faila. Odavala je miris mržnje bezmalo jednako snažan kao kada je pričala o Galini.
Zlatokosa žena diže glavu i zatrese je da skloni kosu s lica, usput ostavši bez još nekoliko ogrlica. Njene oči, koje su pogledom streljale Failu, bile su kao zeleni oganj iznad parčeta tkanine vezanog oko njenih usta. Bazdila je na bes. „Sevana od Džumaji Šaidoa.“ Tajlin glas bio je pun zadovoljstva. „To mi je ponosno kazala. A mogu ti reći i da nije kukavica. Dočekala nas je u svilenoj odori i draguljima, ali pošlo joj je za rukom da probode kopljem dvojicu mojih Altaraca pre nego što sam joj ga oduzela.“ Sevana zareža, iako su joj usta bila zapušena, i poče da se bacaka kao da će se baciti s konja. Bar dok je Tajli ne opauči po zadnjici. Nakon toga, zadovoljila se time da sve oko sebe strelja pogledom. Obline su joj lepe, mada on to ne bi trebalo da primećuje kada mu je žena tu, pored njega. Samo što mu je Elijas kazao kako će ona očekivati da on takve stvari primeti, pa je stoga naterao sebe da je otvoreno odmerava.
„Polažem pravo na sadržaj njenog šatora“, obznani Faila, oštro ga gledajući. Možda nije trebalo da bude toliko otvoren. „Tamo ima ogroman kovčeg pun dragulja – i ja ih želim. Ne gledaj me kao da sam luda, Perine. Moramo da nahranimo stotinu hiljada ljudi, da ih obučemo i da im pomognemo da se vrate svojim kućama. Najmanje stotinu hiljada.“
„Želim da pođem s tobom, milostiva, ako mi dozvoliš“, javi se mladić koji je do maločas nosio Majgdin. „Ako nas prihvatiš, neću biti jedini.“
„Pretpostavljam da je to tvoja gospa supruga, moj lorde“, reče Tajli, odmeravajući Failu.
„Jeste. Faila, dopusti da ti predstavim general-barjaktarku Tajli Kirgan, u službi carice Seanšana.“ Možda je i on postao malo uglađen. „General-barjaktarko, moja supruga – gospa Faila ni Bašer t’Ajbara.“ Tajli se pokloni u sedlu, a Faila pade u plitak naklon, neznatno klimnuvši glavom. Bez obzira na prljavo lice, bila je kao kraljica. Što ga podseti na Slomljenu krunu. O toj sitnici moraće kasnije da porazgovaraju. Nema sumnje da će to biti poduža rasprava. Mislio je da mu ovoga puta verovatno neće biti teško da digne glas kako je ona očigledno želela. „A ovo je Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana, blagoslovena Svetlošću, braniteljka Garenovog zida – i moja vazalka. Geldan je pod mojom zaštitom.“ To je bilo glupo reći, ali svejedno je moralo da se kaže.
„Naš sporazum ne bavi se time, moj lorde“, oprezno mu kaza Tajli. „Ne odlučujem ja kuda Svepobednička vojska ide.“
„To je čisto da znaš, general-barjaktarko. I reci onima koji su iznad tebe da ne mogu da dobiju Geldan.“ Alijandra mu se nasmeši tako široko i tako zahvalno da njemu dođe da prasne u smeh. Svetlosti, i Faila mu se smešila.
I to ponosno. On se počeša po nosu. „Zaista bi trebalo da krenemo pre nego što ti drugi Šaidoi stignu. Ne želim da se nađem ispred njih, a da su iza mene svi oni zarobljenici koji se nose mišlju da se ponovo late kopalja.“
Tajli se zasmeja. „Imam malo više iskustva s tim ljudima od tebe, moj lorde. Kada se jednom predaju, tri dana se neće boriti ili pokušavati da pobegnu. Sem toga, naredila sam svojim Altarcima da čisto za svaki slučaj naprave lomače od njihovih kopalja i lukova. Imamo vremena da razmestimo snage. Moj lorde, nadam se da nikada neću morati da se s tobom suočim na bojnom polju“, reče pa skide čeličnu oklopnu rukavicu sa desne šake. „Bila bi mi čast ako bi me oslovljavao s Tajli.“ Pognu se preko Sevane i pruži mu ruku.
Perin je na tren samo zurio u nju. Čudan je to svet. Prišao joj je misleći da se dogovara s Mračnim – i Svetlost zna da su neke stvari koje Seanšani rade više nego ogavne, ali ta žena je nepokolebljiva i verna svojoj reči.
„Ja sam Perin, Tajli“, reče i prihvati joj ruku. Veoma čudan svet.
Skidajući potkošulju, Galina je baci povrh svilene odore i sagnu se da uzme jahaću haljinu koju je izvukla iz bisaga. Haljina je skrojena za nešto krupniju ženu, ali odgovaraće joj dok ne proda jedan od granata.
„Lina, ne mrdaj odatle“, začu se Teravin glas i Galina odjednom nije mogla da se uspravi pa ni da šuma gori oko nje. Ali mogla je da vrišti. „Ćuti.“ Zagrcnu se kada joj vrisak zamre u grlu. I dalje je mogla da nemo plače, tako da suze počeše da padaju po lišćem zastrtom šumskom tlu. Nečija ruka grubo je ošamari. „Nekako si se dokopala štapa“, kaza Terava. „U suprotnom, ne bi bila ovde. Daj mi ga, Lina.“
Suprotstavljanje nije ni dolazilo u obzir. Galina izvadi štap iz bisaga i pruži ga oštrookoj ženi, dok su joj se suze slivale niz obraze.
„Lina, prestani da cmizdriš. I stavi svoju ogrlicu i okovratnik. Moraću da te kaznim zbog toga što si ih skinula.“
Galina se lecnu. Čak ni Teravina zapovest nije mogla da joj zaustavi suze, a znala je da će i zbog toga biti kažnjena. Izvadi zlatnu ogrlicu i okovratnik iz bisaga, pa ih stavi na sebe. Stajala je tu odevena samo u blede vunene čarape i meke bele čizme, a granatima orošeni okovratnik i opasač kao da su bili toliko teški da su je obarali na zemlju. Pogled joj se zalepi za beli štap u Teravinim rukama.
„Tvoj konj će poslužiti kao tovarna životinja, Lina. A što se tebe tiče, zabranjeno ti je da ikada više jašeš.“
Mora da postoji neki način da se opet dokopa tog štapa. Mora da postoji! Terava poče da ga prevrće po rukama, izrugujući joj se.
„Terava, prestani da se igraš sa svojim mezimčetom. Šta ćemo da radimo?“ Belinda, jedna vitka Mudra, kose skoro potpuno izbelele od sunca, priđe Teravi i preko je pogleda bledoplavim očima. Beše sva koščata, tako da joj je lice bilo veoma prikladno za streljanje pogledima.
Galina tek tada shvati da Terava nije sama. Nekoliko stotina muškaraca, žena i dece nalazilo se među drvećem iza njih, a neki muškarci su preko ramena nosili prebačene žene, iz nekog razloga. Pokrila se rukama, crveneći kao bulka. Oni dugi dani koje je provela na silu naga nisu je učinili otpornom na stid zbog toga što je kao od majke rođena ispred muškaraca. Ali onda je primetila još nešto čudno. Samo šačica muškaraca bili su algai’d’sisvaji, koji su na leđima nosili navlake za lukove a tobolce o bokovima, ali svi muškarci i sve žene izuzev Mudrih imali su bar po jedno koplje. I njima su lica bila zabrađena, maramama ili samo običnim parčadima tkanine. Šta bi to moglo da znači?“