Skoro čim su zašli u Novi grad, Hark skrenu ka istoku – u splet ulica koje su se na sve strane račvale preko gradskih brda. Jahao je nespretno, na jednoj doratastoj kobili koju su mu našli. Secikese retko kada imaju vremena za jahanje. Neke ulice bile su veoma uzane, a u jednoj od tih je on naposletku zauzdao kobilu, okružen kamenim dvospratnicama i trospratnicama, pa čak i četvorospratnicama. Birgita diže ruku da zaustavi povorku. Iznenadna tišina bila je zaglušujuća.
„Tu je odmah iza onog tamo ćoška, milostiva, jeste – na drugoj strani ulice“, skoro prošapta Hark, „ali ako samo odjašemo, možda nas čuju ili vide. Izvinjavam se, milostiva, ali ako su te Aes Sedai to što si reknula da jesu, neću da me vide.“ Nespretno sjaha, pa je pogleda kršeći ruke, a ispod senki koje mu je mesečina bacala po licu videla se bojazan.
Sjahavši, Elejna povede Vatrenjaka do ugla i proviri ka jednoj uzanoj trospratnici. Sve kuće iz druge ulice bile su mračne izuzev jedne – povelike četvorospratnice s konjušnicom u zatvorenom dvorištu pored nje. To nije bila kitnjasto ukrašena zgrada, ali jeste bila dovoljno velika za nekog bogatog trgovca ili bankara. Doduše, malo je verovatno da su bankari i trgovci budni u to doba.
„Eno“, promuklo prošapta Hark i pokaza. Stajao je toliko iza nje da je morao da se nagne napred kako bi uspeo. Zaista se boji da ga ne vide. „To je ona sa svetlom na spratu.“
„Najbolje je da vidimo je li neko tamo još budan“, reče Vandena, vireći pored Elejne. „Džaeme? Nemoj da ulaziš u kuću.“
Elejna je očekivala da će se vitki stari Zaštitnik šunjati preko ulice, ali on se samo bolje ogrnu svojim plaštom, kako bi se koliko-toliko zaštitio od jutarnje hladnoće, i lagano krenu niz ulicu. Kao da ga je napustila čak i ona opasna skladnost zaštitničkih pokreta. Vandena kao da oseti njeno iznenađenje.
„Šunjanje privlači pažnju i izaziva sumnjičavost“, reče joj. „Džaem je samo čovek koji šeta, a ako je već prerano da bi se izlazilo na ulice, on se ne šunja, tako da će svako ko ga bude video pomisliti da je izašao napolje zbog nekog svakodnevnog razloga.“ Prišavši dvorišnoj kapiji, Džaem je otvori i uđe kao da ima svako pravo da to čini. Minuti su sporo prolazili pre nego što je izašao odatle, pažljivo zatvorivši kapiju za sobom, pa se lagano vratio niz ulicu. Čim zađe za ugao, opet poče da korača kao leopard.
„Svi prozori su zamračeni, sem onog jednog" tiho reče Vandeni. „Na kuhinjskim vratima nije namaknuta reza, kao ni na zadnjim vratima. Ona izlaze na jednu uličicu. Neoprezno, za Prijatelje Mraka. Ili su inače toliko opasni da ne moraju da se brinu zbog provalnika. Jedan grmalj spava u ambaru, na senjaku. Dovoljno je krupan da uplaši svakog provalnika, ali toliko je pijan da se nije ni probudio dok sam ga vezivao.“ Vandena ga upitno pogleda. „Mislio sam da je najbolje da igram na sigurno. Pijanice znaju da se probude kada to najmanje očekuješ. Ne bi valjda htela da te vidi kako ulaziš, pa da počne da diže dreku.“ Ona klimnu glavom u znak odobravanja.
„Vreme je da se spremimo“, reče Elejna. Udaljivši se od ugla i pruživši uzde Birgiti, ona pokuša da prigrli Izvor. Kao da je pokušavala da prstima zagrabi dim. Ispuniše je gnev i osujećenost, ono što se mora potisnuti ako hoćeš da usmeravaš. Pokuša ponovo – i ponovo pretrpe neuspeh. Falion i Marilin će umaći. Tako im je blizu... Mora da su u onoj osvetljenoj sobi. Sigurna je u to. I pobeći će. Tuga priguši gnev – i saidar odjednom poteče u nju. Jedva priguši uzdah olakšanja. „Sarejta, ja ću stapati tokove. Vandena, ti stapaj za Kejrejn.“
„Ne razumem zašto moramo da se povežemo“, progunđa tairenska Smeđa, ali svejedno se postavi na rub toga da prigrli Moć. „Pošto su njih dve, a nas četiri – brojčano smo jače; ali kada smo povezane, onda ćemo biti dve naspram dve.“ Je li to znak? Možda bi više volela da su tri naspram tri? „Dve dovoljno snažne da ih nadvladaju čak i da već drže Moć, Sarejta.“ Elejna posegnu kroz nju kao da je ona angreal i sjaj saidara okruži drugu ženu, nakon čega se veza upotpuni. Zapravo, obe su bile okružene sjajem, ali ona je mogla da ga vidi samo oko Sarejte, sve dok nije izatkala Duh oko nje. A onda sjaj nestade. Isto tkanje postavi na sebe i pripremi četiri štita i nekoliko drugih tkanja, sva izvrnuta. Osećala se skoro opijeno uzbuđenjem, ali nije nameravala da dopusti da je iznenade. Osujećenost je i dalje tukla kroz vezu kao bilo, ali što se ostalog tiče, Birgita je bila kao zapeta strela. Elejna je dodirnu po ruci. „Bićemo dobro.“ Birgita frknu i zabaci debelu pletenicu preko ramena. „Birgita, drži gazda Harka na oku. Baš bi bila šteta ako bi morao da bude obešen zato što je popustio pred iskušenjem da pobegne.“ Hark ciknu.
Elejna se zgleda s Vandenom, a ova reče: „Možemo i da krenemo.“
Njih četiri pođoše uz Ulicu punog meseca, lagano, kao da se šetaju, pa onda tiho uđoše u senkama zastrto dvorište ispred konjušnice. Elejna lagano otvori kuhinjska vrata, ali šarke su bile dobro podmazane tako da nimalo nisu škripale. Kuhinja nemalterisanih zidova bila je osvetljena samo sićušnom vatrom u širokom ognjištu od kamena, gde je visio lonac iz kojeg se dizala para, ali opet je bilo dovoljno svetlosti da pređu preko prostorije a da ne nalete na sto ili stolice. Neko uzdahnu, a ona prinese prst usnama u znak upozorenja. Vandena se namršti na Kejrejn, koja posramljeno spusti pogled i raširi ruke.
Kratak hodnik vodio je do stepeništa u prednjem delu kuće. Prikupivši suknje, Elejna pođe uz stepenice, tihim koracima nožica u papučicama. Pazila je da drži Sarejtu na oku. Vandena isto to radi s Kejrejn. Njih dve ništa ne mogu da urade s Moći, ali to ne znači da ne mogu baš ništa da rade. Na drugom spratu stepeništa začu žamor. Svetlost se prosipala na stepenište kroz otvorena vrata.
„... briga šta ti misliš“, govorila je neka žena u toj sobi. „Razmišljanje prepusti meni, a ti radi šta ti se kaže.“
Elejna priđe vratima. Bila je to primaća soba, s pozlaćenim podnim svetiljkama i skupim tepisima na podu, kao i visokim ognjištem od plavog mermera, ali ona nije videla ništa sem tri žene u njoj. Jedna je sedela – neka žena oštrih crta lica. To mora da je Šiejn. Druge dve stajale su leđima prema vratima, pognutih glava kao da su pokajnice. Ona žena oštrih crta razrogači oči kada je vide u dovratku, ali Elejna joj ne pruži priliku ni da zine. Dve Crne sestre vrisnuše kada štitovi padoše na njih, a tokovi Vazduha im pribiše ruke uz bokove i stegnuše im suknje oko nogu. Drugi tokovi Vazduha pribiše Šiejn u njenu pozlaćenu naslonjaču.
Elejna uvuče Sarejtu u sobu, pa se pomeri tako da im svima vidi lica. Sarejta pokuša da ustukne. Možda je samo pokušavala da joj prepusti istaknuto mesto, ali Elejna je opet uhvati za rukav, zadržavajući je tako da joj i ona bude u vidnom polju. Vandena i Kejrejn im se pridružiše. Marilinino uzano lice bilo je slika i prilika spokoja jedne Aes Sedai, ali Falion se nemo iskezila.
„Šta bi ovo trebalo da znači?“, htede da čuje Šiejn. „Znam ko si ti. Ti si Elejna Trakand, kći naslednica, ali to ti ne da je nikakvo pravo da upadaš u moj dom i da me napadaš.“
„Falion Boda“, mirno odvrati Elejna, „Marilin Gemalfin, Šiejn Avarin – hapsim vas kao Prijateljice Mraka.“ Pa, glas joj je bio miran, ali u sebi je skakala od sreće. A Birgita je mislila da će to biti opasno!
„To je besmisleno“, ledenim glasom odbrusi Šiejn. „Ja hodam u Svetlosti!“
„Ne ako hodaš sa ove dve“, odgovori joj Elejna. „Pouzdano znam da su se dokazale kao Crni ađah u Tar Valonu, Tiru i Tančiku. Ne čuješ da to poriču, zar ne? To je zato što znaju da ja...“