„Kako su nas pronašli?“, htede da čuje Česmal. Da nije prljavog lica ležala na putu, niko ne bi pomislio da je zarobljenica.
„Moja Zaštitnica“, odgovori Elejna, smešeći se Birgiti. „Jedna od njih.“
„Žena?“, prezrivo upita Česmal.
Marilin na tren onako vezana zadrhta od nemog smeha. „Čula sam za to“, kaza kada prestade da se trese, „ali zvučalo mi je previše neverovatno da bi bilo istinito.“
„Čula si za to, a nisi spomenula?“, upita Temajla, prevrćući se da bi se sada namrštila na Marilin. „Glupačo jedna!“
„Zaboravljaš gde ti je mesto“, odbrusi Marilin i već sledećeg trena se posvađaše oko toga da li bi Temajla trebalo da postupa kako joj ona kaže! Zapravo, Temajla bi trebalo – Elejna je osećala koliko je svaka od njih snažna – ali to teško da je nešto zbog čega bi sada trebalo da se svađaju!
„Neka neko zapuši usta ovim ženama“, naredi Elejna. Kasejla sjaha, pruži uzde drugoj gardistkinji i priđe, pa nožem odseče parče tkanine s Temajline suknje. „Utovarite ih u kola i odsecite remenje sa onog mrtvog konja. Hoću da se vratim među gradske zidine pre nego što Arimilini ljudi iza onog grebena padnu u iskušenje.“ Sada joj nimalo nije potrebna bitka prsa u prsa. Bez obzira na ishod, Arimila može priuštiti da izgubi više ljudi od nje. „Birgita, gde su vetrotragačice?“
„I dalje na grebenu. Mislim da su ubeđene kako će moći da poreknu da su uzele učešća u ovome ako se ne približe mestu pokolja. Ali ne moraš da brineš zbog mogućnosti da nas mogu napasti. Svi logori iza grebena su ispražnjeni.“ Kasejla prebaci Temajlu preko ramena, pa teturavo priđe kolima i ubaci je u njih kao vreću žita. Gardistkinje pokupiše i ostale žene. Bile su dovoljno pametne da Zaštitnike prepuste gardistima. Po dvojica su bila potrebna da bi se izborili sa svakim od njih. Dvojica visokih gardista skidali su am s mrtvog konja.
„Vidim samo sluge, konjušare i tome slično“, ubaci se Čarlz.
„Mislim da su svi njeni logori ispražnjeni“, nastavi Birgita. „Jutros je naredila teške napade na severni zid, kako bi tamo odvukla što je moguće više naših vojnika, a ima dvadeset hiljada ljudi, ako ne i više, u Donjem Kaemlinu ispod Farmadinške kapije. Neki najamnici obrnuli su ćurak i sada nas napadaju iznutra, ali poslala sam tamo Dijelin sa svim vojnicima koje sam mogla da odvojim. Čim budeš bezbedna između gradskih zidina, poslaću ostale da joj pomognu. A ima još dobrih vesti – Luan i ostatak te vesele družine jaše ka severu. Moguće je da će stići ovog popodneva.“
Elejna ostade bez daha. S Luanom i ostalima moraće da izađe na kraj kada se budu pojavili, ali te druge vesti... „Birgita, sećaš li se izveštaja gazdarice Harfor? Arimila i ostali nameravaju da budu prvi koji će ujahati u Kaemlin. Mora da su i oni ispred Farmadinške kapije. Koliko ljudi imaš ovde?“
„Gajbone, koliki je ceh?“, upita Birgita, oprezno odmeravajući Elejnu. I kroz vezu se pronosila zabrinutost. Silna zabrinutost.
„Nemam još potpuni spisak, moja gospo. Neka tela...“ Čarlz se namršti. „Ali rekao bih da smo izgubili čak pet ili šest stotina ljudi, a možda i nešto više. Broj povređenih je dvostruko veći. Nikada nisam video gorih nekoliko minuta.“
„Recimo – deset hiljada, Elejna“, odgovori joj Birgita, a debela pletenica joj se zanjiha kada odmahnu glavom. Zadenu palčeve za opasač, a njena rešenost preplavi vezu. „Arimila mora da sa sobom ima najmanje dvostruko toliko ispred Farmadinške kapije, a možda i trostruko – ako je zaista potpuno ispraznila svoje logore. Ako misliš ono što ja mislim da misliš... Rekla sam Dijelin da opet zauzme kapiju ako je pala, ali verovatnije je da se sada bori protiv Arimile u samom gradu. A sve i da se nekim čudom kapija još drži, njih je dvostruko više od nas.“
„I da su prošli kroz kapiju“, tvrdoglavo odvrati Elejna, „nije verovatno da su je zatvorili za sobom. Napašćemo ih s leđa.“ Nije bila vođena tvrdoglavošću. Ne u potpunosti. Nije vežbala s oružjem, ali sve ostalo čemu je Garet Brin podučavao Gavina, podučavao je i nju. Kraljica mora da razume ratne planove koje joj njene vojskovođe predstavljaju, mesto da ih samo slepo prihvata. „Ako kapija nije pala, naći će se između nas i zida. Brojčana nadmoć neće toliko doći do izražaja u Donjem Kaemlinu. Arimila neće moći da postavi više ljudi preko ulice nego što mi možemo. Birgita, uradićemo to. A sada, neka mi neko nađe konja.“ Na tren se učini kao da je druga žena neće poslušati, što samo rasplamsa njenu tvrdoglavost, ali onda Birgita samo duboko uzdahnu. „Cigan, uhvati onu visoku sivu kobilu za gospu Elejnu.“
Kao da svi oko nje uzdahnuše, sem Prijateljica Mraka. Mora da su mislili kako će biti svedoci čuvenom padanju u vatru Elejne Trakand. Shvativši to, skoro da zaista jeste počela da besni. Spaljene bile njene nagle promene raspoloženja!
Približivši joj se, Birgita spusti glas. „Ali jahaćeš okružena svojim telohraniteljkama. Ovo nije neka glupa priča u kojoj kraljica nosi steg u bitku predvodeći svoje vojnike. Znam da je jedna među tvojim precima to učinila, ali niti si ti ona, niti moraš da okupljaš razbijenu vojsku.“
„Ma baš sam to nameravala“, slatkim glasom izjavi Elejna. „Kako si samo pogodila?“
Birgita frknu od smeha i promrmlja: „Krvava žena“, ali ne dovoljno tiho da se to ne bi čulo. Međutim, kroz vezu je tekla ljubav.
Naravno, nije bilo tako jednostavno. Deo ljudi morao je da se odvoji kako bi pomogao ranjenicima. Neki su mogli da hodaju, ali mnogi nisu. Previše njih nosilo je poveze oko krvavih patrljaka ruku ili nogu. Čarlz i velmože okupili su se oko Elejne i Birgite kako bi čuli kakav je plan napada, što jednostavno jeste bilo neophodno, ali onda je Čanel odbila da promeni kapiju sve dok se Elejna nije saglasila da će ovoga puta zaista obezbediti samo prelazak s jednog mesta na drugo, i taj dogovor zapečatila tako što su obe poljubile vrhove prstiju i jedna drugoj njima dodirnule usne. Tek tada se kapija pretvorila u uspravni srebrnasti zasek i opet proširila u stotinu koraka širok pogled na Kaemlin s juga.
Nije bilo ljudi na ciglenim tržnicama sazdanim uz široki put koji je vodio ka severu, prema Farmadinškoj kapiji – ali ogromna gomila ljudi, konjice i pešadije, preplavila je put van dometa lukova sa zidina. Prvi među njima bili su na svega nekoliko stotina koraka od kapije koju su vetrotragačice otvorile. Čini se da su preplavili i bočne ulice. Konjanici su bili u prednjim redovima, noseći pravu šumu barjaka, ali bilo da je reč o konjici ili pešadiji – svi su gledali prema kapijama Kaemlina. Zatvorenim kapijama. Elejni dođe da poviče od radosti.
Prva je projahala kroz kapiju, ali Birgita ništa nije prepuštala slučaju. Njena telesna straža okupila se oko nje i odvela je u stranu. Birgita je bila uz nju, ali nekako nije izgledalo kao da nju teraju. Srećom, niko nije ni pokušao da se pobuni kada je ona poterala sivu kobilu napred, tako da ju je samo jedan red gardistkinja delio od puta. Taj red kao da je bio kameni zid. Međutim, kobila je bila zaista visoka, tako da je lepo videla šta se dešava ne morajući da stoji u stremenima. Trebalo je da ih produži. Samo su malčice prekratki za nju. To znači da je ta kobila bila Česmalin konj, pošto je Česmal jedina približno njene visine. Konj ne može da bude ukaljan svojim jahačem – to što je Česmal iz Crnog ađaha ne znači da je konj zao – ali svejedno se na toj životinji osećala nelagodno i to samo zbog stremena. Siva kobila će biti prodata, kao i svi konji koje su Prijatelji Mraka jahali, a novac razdeljen sirotinji.