„Sada je bar bezbedno da ih otpustimo, milostiva“, s velikim zadovoljstvom reče Rina. Ne voli što ona sama u kraljevskoj palati ima uhoda koliko i Elejna, a možda i više. Kći naslednica ili kraljica možda žive u palati, ali što se tiče glavne sobarice – palata je njena. „Sve njih.“ Uhode koje rade za druge zadržane su na svojim mestima kako niko ne bi posumnjao da Rina zna za njih.
„Ostavi ih sve i nastavi da ih držiš na oku“, reče joj Elejna. „Najverovatnije je da će upravo oni opet primiti nečije pare, a već znamo ko su.“ Poznata uhoda može se sprečiti da sazna sve što ne bi trebalo da sazna i moguće je postarati se da otkrije upravo ono što želiš da otkrije. To važi i za oči i uši raznih ađaha koje je gazdarica Harfor takođe otkrila. Ađasi nemaju nikakvog prava da je uhode, pa će sami biti krivi ako budu delali na osnovu lažnih podataka kojima ih ona hrani na kašičicu. Ne može to prečesto, kako one ne bi shvatile da je otkrila njihove uhode, ali po potrebi može.
„Kako kažeš, moja gospo. Svet se promenio, zar ne?“
„Bojim se da jeste, gazdarice Harfor.“
Dežmekasta žena tužno klimnu, ali smesta se vrati poslu. „Milostiva, jedan od prozora u Velikoj dvorani počeo je da curi. Da je reč o nečemu sitnom, pobrinula bih se za to i ne bih ti time dosađivala, ali ovde je reč o pukotini u staklu, što znači da se mora pozvati...“ Spisak stvari za koje je potrebno Elejnino odobrenje i hartija koje mora da potpiše samo se nastavlja.
Gazda Nori je podneo izveštaj o tovarima pšenice, pasulja i razne robe onim svojim prašnjavim glasom, a onda sa izvesnim iznenađenjem izjavio da se broj paljevina nije smanjio. Te noći je izgorelo sedamnaest zgrada. Bio je ubeđen da će Arimilino zarobljavanje učiniti kraj tome i osećao je samoprekor zbog toga što je pogrešio. Doneo je naloge za pogubljenje sa imenima Risa a’Balamana i Aldreda Gomajsena da ih potpiše i zapečati. Plaćenici koji okrenu ćurak ništa drugo ne mogu ni da očekuju, sem u slučaju da njihovi novi gospodari odnesu prevagu. Hafin Bakuvan poslao je molbu u kojoj traži nagradu za svoje postupke kod Farmadinške kapije, ali to je bilo sasvim lako odbiti. Možda je prisustvo domanskog plaćenika i njegovih ljudi omogućilo da kapija ne padne sve dok Dijelin nije stigla, ali za to dobijaju platu.
„Bojim se da su zatvorenici i dalje mučaljivi“, reče Nori, vraćajući odbijenu molbu u svoje kožne korice za spise. Činilo se kao da je mislio da će ako to učini dovoljno brzo biti isto kao da je nije ni vadio. „Mislim na Prijatelje Mraka Aes Sedai. I drugu dvojicu. Vrlo su mučaljivi izuzev... ovaj... psovki. Melar je najgori, pošto ne prestaje da viče šta sve namerava da uradi ženama koje su ga uhapsile.“ Deni je njena uputstva shvatila krajnje doslovno; gardistkinje su teško pretukle Melara, ostavljajući ga u modricama od glave do pete. „Ali Aes Sedai takođe umeju da budu sasvim... ovaj... pogrdne. Bojim se da će možda biti neophodno da ih stavimo na ispitivanje ako hoćemo da otkrijemo makar nešto korisno.“
„Ne zovi ih Aes Sedai“, prasnu ona. Utroba joj se prevrće kada čuje reći „Aes Sedai" u vezi s rečima „Prijatelji Mraka“. „Te žene su se odrekle svakog prava da ih oslovljavaju sa Aes Sedai.“ Lično im je skinula prstenje Velike zmije i naredila da se pretopi. To je Egvenino pravo, a ne njeno, tako da će možda biti ukorena zbog toga, ali nije mogla da se suzdrži. „Zamoli gospu Silvazu da ti pozajmi svog pisara.“ Među svojim ljudima nije imala ispitivače, a prema Avijendi, nevešt ispitivač verovatno će ubiti onoga koga bezuspešno ispituje. Kada će njenoj sestri biti dopušteno da je poseti? Svetlosti, nedostaje joj Avijenda. „Pretpostavljam da on nije ništa ni blizu tome.“ Munja obasja prozore, a okna se zatresoše od grmljavine.
Nori pritisnu vrhove prstiju jedne uz druge, držeći korice za spise dlanovima pribijene uz mastilom umrljanu lentu, pa se ozbiljno namršti. „Moja gospo, malo ljudi ima sopstvene ispitivače. To govori o... ovaj... mračnijoj strani ličnosti. Mada, ako sam dobro shvatio, njen deda je terao sve muškarce koji su pokazivali zanimanje za nju sve dok nisu prestali da se zanimaju, a otkad se ispunoletila postala je prava zarobljenica. Tako nešto svakoga može naterati da svet posmatra iz mračnijeg ugla. Ona možda nije... ovaj... dostojna poverenja koliko bi se to moglo želeti, moja gospo.“
„Misliš li da možeš podmititi neke od njenih slugu da budu moje oči i uši?“ Kako je bilo lako postaviti to pitanje. Uhode su postale sastavni deo njenog života, koliko i zidari ili staklari.
„To bi trebalo da bude moguće, moja gospo. Znaću sa sigurnošću za dan ili dva.“ Nekada bi bio užasnut zamišlju da ima ikakve veze sa uhođenjem. Izgleda da se vremenom sve menja. Šake mu se premestiše na koricama, skoro ih otvarajući. „Bojim se da se podzemni odvodni kanali u južnom delu Novog grada smesta moraju pregledati.“
Elejna uzdahnu. Ne menja se baš sve. Plamen je spalio, kada čitav Andor bude njen, najverovatnije neće imati nimalo vremena za sebe. Šta li Luan i ostali hoće?
Nedugo nakon sredine jutra, Melfana Dauliš dođe i reče Esandi i Neris da skinu Elejnu do gole kože, kako bi mogla da se izmeri na ogromnim drvenim terazijama koje je babica svakodnevno donosila sa sobom. Hvala Svetlosti, mesingani tas bio je pokriven ćebetom. Zdepasta ženica osluškivala joj je otkucaje srca kroz šuplju drvenu kupu koju joj je prislanjala uz grudi i leđa, zadizala joj je kapke kako bi joj pregledala oči i njušila joj je dah. Naterala je Elejnu da se pomokri, a onda je prinela staklenu teglu svetlosti jedne podne svetiljke kako bi je izučavala. I to je onjušila, pa je čak umočila prst u teglu i olizala ga! Bio je to još jedan svakodnevni obred. Elejna skrenu pogled, zatežući cvećem izvezenu svilenu odoru oko sebe, ali svejedno zadrhta. Melfana to ovoga puta primeti.
„Na osnovu promena u ukusu, mogu da prepoznam neke bolesti, milostiva. U svakom slučaju, ima i gorih stvari. Moj mali Džaem, ovaj što je doneo terazije, njegov prvi posao bio je da čisti konjušnicu. Tvrdi da je sve što je nakon toga jeo imalo ukus kao...“ Okrugli trbuh zatrese joj se od smeha. „Pa, moja gospo, možeš da zamisliš.“ Elejna je mogla i bilo joj je drago što nije bila sklona mučnini. Ali svejedno opet zadrhta. Esanda je izgledala sasvim staloženo, ruku sklopljenih preko pojasa, i sa odobravanjem je gledala svoju nećaku – ali Neris je izgledala kao da će povratiti. „Šteta što ne može da nauči moj zanat, ali niko ne bi kupovao bilje od muškarca – niti bi bilo koja žena pristala na mušku babicu.“ Melfana se grohotom zasmeja na tu besmislenu zamisao. „Hoće da bude ni manje ni više nego oružarev šegrt. Star je za to, ali šta je tu je. A sada, dobro pazi da čitaš svom detetu.“ Poprilično je sumnjala u Elejninu tvrdnju da će roditi dečaka i devojčicu. Neće to da prihvati sve dok im ne bude čula otkucaje srca, a dotle ima još nekoliko nedelja. „I neka joj muzičari sviraju. Tako će naučiti da prepoznaje zvuk tvog glasa, a naučiće da voli čitanje i muziku. To pomaže i u drugim stvarima. Dete bude bistrije.“
„Gazdarice Dauliš, svaki put to kažeš“, razdraženo joj reče Elejna. „Znaš, mogu to da zapamtim. I radim to što kažeš.“
Melfana se opet zasmeja, a tamne oči joj zaiskriše. Prihvatala je Elejnine promene raspoloženja kao što čovek prihvata kišu i grmljavinu. „Iznenadila bi se koliko žena ne veruje da dete u materici može da čuje. Ali ja vidim razliku između onih kojima se čita i onih kojima se ne čita. Milostiva, bi li ti smetalo da malo popričam s mojom tetkom pre nego što odem? Donela sam joj pitu i melem za zglobove.“ Esanda pocrvene. Pa, sada kada je njena laž razotkrivena, ima da prihvati Lečenje – ili će Elejna da čuje zašto to nije učinila.