Na kraju podnevnog obroka, Elejna je Birgiti pomenula pitanje šta li Luan i ostali nameravaju. Bio je to izvanredan obrok i ona je jela kao gladni vuk. Melfana je izgrdila kuvarice i sve ostale žene koje su joj se našle nadohvat ruke zbog nezačinjene i slabe hrane kojom su je hranile. Danas je za ručak imala malu barsku pastrmku, savršeno isprženu, rolnice od kupusa napunjene mrvljenim ovčjim sirom, boraniju s leblebijama i pitu od kiselih jabuka. Još jedan razlog zašto je taj obrok bio predivan bilo je i to što nije bilo ni traga od kvarenja. Za piće je imala lep crni čaj s metvicom, od kojeg ju je na tren obuzela napetost sve dok nije shvatila da je to zaista metvica. Jedino što je Melfana zabranila bilo je vino, ma koliko razvodnjeno. Čak se i Birgita odrekla pića, mada se činilo nemogućim da to može išta uticati kroz vezu. Elejna joj to nije napomenula. Birgita je previše pila kako bi utulilabol zbog svog Gajdala. Elejna je to razumela, premda nije odobravala. Nema predstave šta bi ona radila da Rand umre.
„Ne znam“, odgovori joj Birgita pošto proždra poslednje ostatke svog parčeta pite. „Pretpostavljam da su došli da od tebe zatraže da im pomogneš protiv Krajišnika. Jedino krvavo sigurno jeste da nisu došli da ti pruže podršku.“
„I ja to pretpostavljam.“ Elejna ovlaži prst i pokupi mrvice sira, pa ih ubaci u usta. Mogla je pojesti i da joj je dvaput toliko bilo na tanjiru, ali Melfana je izjavila da će strogo paziti da joj ograniči gojenje. Taman koliko treba, a ne previše. Možda se tako osećaju krave koje spremaju za prodaju. „Ako ne budu tražili da predam Kaemlin.“
„Ta mogućnost uvek postoji“, saglasi se Birgita, zvučeći skoro veselo. U vezi se osećalo da je sve samo ne vesela. „Ali i dalje imamo osmatrače na kulama a Džulanija i Kirejla zaposlile su se kao pralje u njihovom taboru, tako da ćemo znati ako krenu na grad i pre nego što njihov prvi čovek jednom korakne.“
Elejna požele da ne uzdiše tako često. Plamen je spalio, drži Arimilu, Nijanu i Eleniju pod stražom i one svakako ne uživaju u tome što dele krevet – zna da ne bi trebalo da se naslađuje time, ali ipak to čini – i stekla je još tri saveznika, mada ne nužno najpouzdanija. Bar su sada nerazmrsivo vezani za nju. Trebalo bi da se oseća kao pobednik.
Tog popodneva Esanda i Sefani obukle su je u tamnozelenu haljinu sa smaragdnim prugama duž sukanja i izvezenu srebrom po nedrima, rukavima i skutima. Od nakita je nosila svoj prsten Velike zmije i veliku srebrnu pribadaču, obojenu u plavo izuzev obrisa kamena temeljca Trakanda. Zbog te pribadače obuzela ju je potištenost. U okviru kuće se govorilo da su Trakandi kamen temeljac koji drži Andor. U tome baš i nije uspela.
Ona i Birgita su na smenu čitale njenoj nerođenoj deci. Naravno, iz istorija; nije htela da im čita lakomislene priče, u slučaju da je Melfana u pravu. Bilo je to veoma suvoparno. Jedan dežmekasti čovek u crvenom i belom svirao je na flauti, dok je jedna vitka žena u livreji svirala na dvanaestostrunoj biterni, živahno i veselo. Bar kada ih grmljavina nije prigušivala. Bardovi ne rastu na drveću i Birgita nije bila sigurna da li da ikome van palate dozvoli pristup Elejni, ali gazdarica Harfor je našla čitav niz uspešnih muzičara koji su zdušno prihvatili priliku da obuku livreju. Plata im je znatno bolja u palati nego u krčmi, a uz platu im je obezbeđena i odeća. Elejna se nosila mišlju da pokuša da unajmi zabavljača, ali to ju je nateralo da se seti Toma. Je li na suvom? Da li je uopšte živ? Sve što je mogla bilo je da se moli. Svetlost dala da je tako. Preklinjala ju je.
Gazdarica Harfor dođe da najavi dolazak Luana, Aratele i ostalih, pa Elejna stavi krunicu kćeri naslednice, jednostavni zlatni obruč s jednom jedinom zlatnom ružom iznad svojih veđa, okruženom trnjem. Kasejla s još osam gardistkinja pođe za njom, Birgitom i Esandom kada izađoše iz njenih odaja. Bat čizama glasno je odzvanjao po podu. Devet gardistkinja poginulo je za vreme njenog spasavanja od Prijatelja Mraka, što je izgleda ostale međusobno još čvršće vezalo. Dvaput su se izgubile na putu do Velike dvorane, ali nijedna od njih nije ni pisnula. Šta su promenljivi hodnici naspram ognja i munje stvorenih pomoću Moći? Velika zasvođena vrata Velike dvorane, čija su oba krila bila izrezbarena propetim lavovima, stajala su otvorena, a Kasejla je povela gardistkinje da stanu pred njih dok su Elejna, Birgita i Esanda ulazile.
Visoki prozori u zidovima bili su tamni od kiše, izuzev kada neka munja blesne, ali podne svetiljke postavljene duž zidova i oko belih stubova podignutih u redovima sa obe stane dvorane, bile su upaljene. U tom velikom prostoru glasno kapanje je odjekivalo kako su kapi padale u veoma prosto drveno vedro ispod jednog od vitraža u tavanici, dvadeset stopa iznad njih, na kojem je jedan propeti beli lav bio orošen bremenitim kapima vode što su blistale duž pukotine, blizu prikaza bitaka i lica najranijih andorskih kraljica.
Baš kao uvek u toj dvorani, dok je prelazila preko crvenih i belih pločica Elejna se osećala kao da joj te žene sude. One su sazdale Andor oštrinom svojih umova i krvlju svojih sinova i muževa, počevši od jednog jedinog grada da daju oblik jednoj snažnoj državi koja je nastala iz ruševina carstva Artura Hokvinga. Imaju pravo da sude o svakoj ženi koja sedi na Lavljem prestolu. Pretpostavlja da su njihovi likovi tu i postavljeni baš da bi se sve kraljice osećale kao da istorija sudi o njihovim delima.
Presto je bio povrh belog mermernog stepeništa na suprotnom kraju odaje, izrezbaren i pozlačen, po veličini predviđen za ženu, ali svejedno ogroman i na nogarima izrezbarenim tako da liče na lavlje šape. Na vrhu visokog naslona, beli lav, obrazovan od belog poludragog kamenja postavljenog u polju blistavih rubina, stajao bi iznad glave i najviše žene koja sedne na taj tron. Dijelin je već stajala u podnožju postolja, gledajući kako Silvaza razgovara s Konejlom i Katalin, dok Branlet i Perival pomno slušaju. Perival prođe prstima kroz kosu i klimnu. Sumnja li Dijelin i u Silvazu? Lir i Karind stajali su po strani od ostalih, ali podalje i jedan od drugog. Pošto su bili saveznici protiv Elejne, sada ne žele da ona misli kako su i dalje u savezništvu. Esanda ode da se pridruži slugama i sluškinjama u livrejama ostalih osam kuća, okupljenih za stolom na kom su bili visoki ibrici s vinom i čajem. Nezvanični prijem to znači. Svako od njih može da dovede po jednog slugu. Da je reč o zvaničnom sastanku, Elejna bi morala da obezbedi sve sluge, a Velika dvorana bi bila prepuna svih plemića u Kaemlinu, svih plemića iz tabora ispred Kaemlina.
„Elejna, Elorijen će možda pokušavati da te izaziva“, reče joj Dijelin peti put otkad je čula za njihov zahtev za slobodan prolaz. Lice joj je bilo smireno i staloženo, ali mora da je osećala nekakvu strepnju. Ruke joj nepotrebno zagladiše zlatom izvezene suknje.
„Neću joj dozvoliti da me izazove“, odgovori Elejna. „Niti će to dozvoliti ma ko drugi. Mislim na tebe, Konejle, i na tebe, Lire.“ Konejl, u zlatom izvezenoj plavoj odeći, pocrvene jednako brzo kao što je crveneo Hansel. Potukao se s jednim najamnikom za kojeg je mislio da je pogrdno govorio o Elejni i skoro ga je ubio. Sreća po njega što je najamnik prvi isukao mač. Čak i najamnici zaslužuju pravdu, a Andor nije Tir, gde velmože mogu da nekažnjeno ubijaju ljude niskog roda. Pa, mogli su pre nego što je Rand promenio onoliko njihovih zakona. Plamen ga spalio, zašto toliko skače?
„Elejna, podržao sam te – i to znači da ću te uvek podržavati“, reče joj Lir. Od glave do pete izgledao je kao samouvereni dvorjanin odeven u srebrom izvezenu zelenu svilu, sa srebrnim krilatim čekićem kuće Barin na okovratniku, ali preterano je premazan. „Ali zauzdaću narav šta god da Elorijen bude rekla.“ Kroz vezu na tren pokulja prezir. Pokušavajući da dokaže koliko je odan Elejni, Lir se tri puta potukao s najamnicima. Za dva dana. Taj čovek mora da je tražio kavgu kada mu je to pošlo za rukom.