Nažalost, bila je u pravu. Terava nije prihvatala izgovore. Naročito je bila uznemirena zbog modrice. Ona nikada nije Galini naružila lice. Ono što je usledilo bilo je ravno Galininim košmarima. I trajalo je znatno duže. Povremeno, kada je najjače vrištala, skoro da je zaboravljala na očajničku potrebu da se dočepa štapa. Ali držala se toga. Kada se dočepa štapa i ubije Failu i njene prijateljice – biće slobodna.
Egvena je lagano dolazila k svesti i onako ošamućena, skoro da se nije setila da ne otvara oči. Bilo joj je sasvim lako da se pretvara kako je i dalje u nesvesti. Glava joj je mlitavo ležala na ramenu neke žene, a ne bi mogla da je podigne ni da je pokušala. I to na ramenu neke Aes Sedai; osećala je ženinu sposobnost da koristi Moć. Glava kao da joj je bila napunjena vunom, misli usporene i sklone lutanju, a udovi obamrli. Tada shvati da su njena vunena jahaća haljina i plašt suvi, iako je upala u reku. Pa, to se pomoću Moći lako postigne. Ali slabi su izgledi da su joj usmeravanjem iscedili vodu iz odeće kako bi joj bilo prijatno. Sedela je između dve sestre – jedna od njih nosi cvetni parfem – a obe su je držale manje-više uspravno. Sudeći po tome kako se sve njišu, kao i po dobovanju potkovica po kaldrmi, nalaze se u kočiji. Pažljivo malčice otvori oči.
Zavese na prozorima kočije bile su privezane, mada je zbog smrada truleži i smeća pomislila kako bi bolje bilo da ih rašire i privežu preko prozora. Smeće koje truli! Kako je Tar Valon spao na to? Već takav nehaj prema gradu dovoljan je razlog da Elaida bude uklonjena. Kroz prozore je dopiralo dovoljno mesečine da nejasno razazna tri Aes Sedai kako u zadnjem delu kočije sede naspram nje. Čak i da ne zna da mogu da usmeravaju, njihovi šalovi s resama to bi joj sasvim jasno stavili do znanja. Za žene koje nisu Aes Sedai, nošenje šala s resama u Tar Valonu može da uzrokuje neprijatnosti. Za divno čudo, sestra s leve strane kao da se pribijala uza zid kočije, dalje od druge dve, a njih dve se možda ne pribijaju jedna uz drugu, ali svakako sede zbijeno, kao da izbegavaju dodir s trećom Aes Sedai. Veoma neobično. Odjednom shvati da nije zaštićena. Možda jeste omamljena, ali to nema nikakvog smisla. One mogu da osete koliko je snažna, baš kao što ona može da odmeri njihovu snagu – i premda nijedna od njih nije slaba, čini joj se da bi mogla da savlada svih pet, samo ako bude dovoljno brza. Istinski izvor bio je kao neko neizmerno golemo sunce, tik iza njenog vidnog polja, koje je doziva. Prvo pitanje je – sme li da se usudi da tako rano pokuša? U stanju u kojem je njena glava, misli lenjih kao da gacaju kroz blato do kolena, ni najmanje nije sigurna da uopšte može da prigrli saidar, a one će znati da je pokušala bez obzira na i to hoće li u tome uspeti ili ne. Najbolje da se najpre malo oporavi. Drugo pitanje je – koliko sme da čeka? Neće je doveka pustiti da bude nezaštićena. Čisto probe radi, pokuša da promigolji prstima u debelim kožnim cipelama i razdragano shvati da je slušaju. Izgleda da joj se život lagano vraća u ruke i noge. Sada joj se već čini da bi mogla da digne glavu, premda klimavo. Šta i god da su joj dali, prestaje da deluje. Koliko će to dugo trajati?
Ali tamnokosa sestra koja je sedela u sredini na zadnjem sedištu preote joj i mogućnost izbora tako što se nagnu napred i ošamari je tako jako da Egvena pade u krilo ženi na koju je bila naslonjena. Ruka joj sama od sebe pođe ka pocrvenelom obrazu. Toliko o tome da se pretvara kako je i dalje u nesvesti. „Katerina, nije bilo potrebe za tim“, kaza hrapavi glas nad njom, pa je njegova vlasnica opet diže u sedeći položaj. Ispostavilo se da ipak može da uspravno drži glavu, mada jedva. Katerina. To mora da je Katerina Alrudin – Crvena. Iz nekog razloga, činilo joj se važnim da prepozna žene koje su je zarobile, mada o Katerini ne zna ništa sem njenog imena i ađaha. Sestra na koju je pala bila je žutokosa, ali njeno lice pokriveno senkama od mesečine pripadalo je nepoznatoj osobi. „Mislim da si joj dala previše dvokorena“, nastavi ta žena.
Prože je jeza. Dakle, to su joj dali! Poče da pretura po glavi, pokušavajući da se priseti svega što joj je Ninaeva ispričala o tom poganom čaju, ali misli su joj bile pretrome. Ali čini joj se da je ipak bolje. Sigurna je da joj je Ninaeva kazala kako je potrebno vremena da posledice tog čaja potpuno prođu.
„Dala sam joj odgovarajuću količinu, Felaana“, suvo odgovori sestra koja ju je ošamarila, „kao što vidiš, baš je u onom stanju u kojem bi trebalo da bude. Hoću da može da hoda kada stignemo do Kule. Svakako nemam namere da je opet nosim“, završi i ošinu pogledom sestru sa Egvenine leve strane, a ona samo odmahnu glavom. Bila je to Pritala Nerbajdžan, Žuta poznata po tome što se koliko god može trudi da izbegava podučavanje polaznica ili Prihvaćenih i ne taji koliko joj je mrsko kada je primorana da to čini.
„Bilo bi krajnje neprilično da je moj Haril nosi“, odgovori ona hladno. Štaviše ledeno. „Što še mene tiče, biće mi drago ako bude mogla da hoda, ali ako ne bude mogla – šta da se radi. U svakom slučaju, radujem se što ću je prepustiti drugima. Katerina, ako ne želiš da je opet nosiš, ja nemam namere da pola noći provedem stražareći nad njom u ćelijama.“ Katerina samo odmahnu glavom kao da ne obraća pažnju na nju.
Ćelije. Naravno; namerena je u jednu od tih mračnih sobica na prvom nivou Kulinog podruma. Elaida će je optužiti da je lažno tvrdila da je Amirlin Tron. Kazna za to je smrt. Za divno čudo, to je nije plašilo. Možda je to od onog bilja koje su joj dale. Hoće li Romanda ili Lelejna popustiti i pristati da nakon njene smrti jedna od njih bude uzdignuta na položaj Amirlin Tron? Ili će nastaviti da se prepucavaju jedna s drugom dok se čitava pobuna ne raspadne, a sestre jedna po jedna vrate Elaidi? To je tužna pomisao. Duboko tužna. Ali ako može da oseća tugu, to^znači da joj dvokoren ne potiskuje osećanja, pa zašto onda nije uplašena? Dodirnu palcem prsten Velike zmije. To jest, pokuša i otkri da ga više ne nosi. Proključa od besa. Možda će je ubiti, ali neće joj poreći da je Aes Sedai.
„Ko me je izdao?“, upita, osećajući zadovoljstvo zbog toga što joj je glas ujednačen i pribran. „Ne može škoditi da mi kažete, budući da sam vaša zatvorenica.“ Sestre je pogledaše, kao da su iznenađene što ima glas.
Katerina se nehajno nagnu prema njoj i diže ruku, ali ljutito pogleda kada je bledokosa Felaana hitro uhvati za zapešće pre nego što stiže da ošamari Egvenu.
„Nesumnjivo će biti pogubljena“, strogo reče žena hrapavog glasa, „ali ona je posvećenica Kule i nijedna od nas nema pravo da je tuče.“
„Skidaj ruku s mene, Smeđa“, prosikta Katerina i – neverovatno – ali obavi je svetlost saidara.
Za tren oka sve žene u kočiji sem Egvene behu okružene sjajem. Odmeravale su se kao mačke koje samo što ne zasikću i samo što ne zagrebu kandžama. Ne, ne sve; Katerina i visoka sestra pored nje nisu se ni pogledale. Ali streljale su pogledima sve ostale. Šta se to pod Svetlošću zbiva? U vazduhu se osećala tolika netrpeljivost da je postalo vruće.
Nakon jednog trenutka, Felaana pusti Katerini zapešće i opet se zavali u sedište, ali nijedna ne pusti Izvor. Egvena odjednom shvati da nijedna ne želi da bude prva. Sva lica obasjana bledom mesečinom bila su spokojna, ali Smeđa je čvrsto grabila svoj šal, dok je sestra koja se trudila da sedi što dalje od Katerine neprestano gladila suknju.
„Mislim da je krajnje vreme za ovo“, reče Katerina i izatka štit. „Ne bi bilo pametno da pokušaš nešto... jalovo.“ Osmeh joj beše zloban. Egvena samo uzdahnu kada tkanje pade na nju; svejedno je sumnjala da bi mogla da prigrli saidar, a protiv njih pet, već punih Moći, taj uspeh bi u najboljem slučaju potrajao svega nekoliko trenutaka. Crvena kao da se razočarala zbog njenog blagog odgovora na to. „Ovo će možda biti tvoja poslednja noć“, nastavi. Ne bi me ni najmanje iznenadilo da Elaida naredi da te koliko sutra umire i odrube ti glavu.“