„A koliko ih je sišlo nakon što je Turan prešao granicu?“
„Moguće dve stotine hiljada, kapetan-generale.“
Galgan uzdahnu i ispravi se. „Dakle, jedna vojska je ispred Turana, dok je druga iza njega – vrlo verovatno sva vojna sila u Arad Domanu – a kada se te dve vojske saberu, on je brojčano nadjačan.“ Budala! Izjavljuje ono što je očevidno.
„Turan je trebalo da povede sve i jedan mač i koplje iz Tarabona!" prasnu Surot. „Ako preživi ovu sramotu, narediću da mu skinu glavu s ramena!“
Galgan je samo pogleda, dižući jednu sedu obrvu. „Ne bih rekao da je Tarabon postao toliko odan da bi tako nešto bilo moguće“, suvo odgovori. „Sem toga, on ima damane i rakene. To bi trebalo da nadomesti njegovu slabost u ljudstvu. Kad smo već kod damana i rakena, potpisao sam ukaz kojim se Tajli Kirgan unapređuje u poručnik-generala i nisku Krv, budući da si ti odugovlačila s time, kao i naredbe da se većina tih rakena vrati u Amadiciju i Altaru. Čizen još nije našao onoga ko je napravio onaj mali metež na severu, ko god to bio, a ne dopada mi se mogućnost da ko god da je to bio čeka u zasedi da napadne čim se Čizen bude vraćao kroz Molvejnski procep.“
Surot zasikta i obema pesnicama zgrabi plave suknje pre nego što stiže da se zaustavi. Neće dozvoliti da je taj čovek natera da pokaže šta oseća! „Preterao si, Galgane“, ledeno mu reče. „Ja zapovedam Prethodnicima. Za sada, ja zapovedam Povratkom. Nećeš potpisivati nikakve naredbe bez mog odobrenja.“
„Ti si zapovedala Prethodnicima, koji su stopljeni u Povratak“, on mirno odgovori, a Surot oseti gorčinu u ustima. Osmelio se zbog vesti o carstvu. Sada kada je carica mrtva, Galgan namerava da postane prvi car u devet stotina godina. Izgleda da će morati da umre do večeras. „A što se tiče toga da ti zapovedaš Povratkom...“ Ućuta kada se iz hodnika začu bat teških čizama.
Odjednom se dovratak ispuni Mrtvom stražom, naoružanom i sa šakama na balčacima. Strogi pogledi ispod njihovih crveno-zelenih kalpaka obiđoše prostoriju. Tek kada se zadovoljiše, skloniše se u stranu, tako da se otkri da je hodnik pun Mrtve straže, ljudske i ogijerske. Surot jedva da ih primeti. Pogled nije skidala sa sitne tamnopute žene u plavoj odeći, obrijane glave i s pepelom na obrazima. Vest se pronela čitavim gradom. Nije mogla da stigne do palate a da ne čuje za smrti svoje majke i svoje porodice, ali lice joj je bilo strogo i kao od kamena. Surotina kolena sama od sebe udariše o pod. Svuda oko nje Krv je klečala, dok su se ljudi niskog roda ničice prostirali.
„Svetlost blagoslovila tvoj bezbedan povratak, visosti“, kaza ona u glas sa ostatkom Krvi. Dakle, Elbar nije uspeo. Nije bitno. Dok se žalost ne okonča, Tuon neće uzeti novo ime niti postati carica. I dalje može da umre i da tako načini mesto za novu caricu.
„General-barjaktaru Kejride, pokaži im šta mi je kapetan Muzenge doneo“, reče Tuon.
Jedan visok čovek s tri tamne perjanice na kalpaku sagnu se i pažljivo istrese na zeleni pod nešto veliko i okruglo iz jedne platnene vreće. Prostorija se ispuni vonjem raspadanja. Bacivši vreću, on pođe preko prostorije i stade pored Surot.
Beše joj potreban trenutak da prepozna Elbarovo lice i njegov kukasti nos u toj truleži, ali čim to učini – prostre se po podu i poljubi pločice. Ali ne u očajanju. Može se oporaviti od toga – ako nisu ispitivali Eldara. „Pogled mi je spušten, visosti, zato što te je jedan od mojih uvredio tako duboko da si mu skinula glavu.“
„Uvredio.“ Tuon kao da je odmeravala te reči. „Može se reći da me je uvredio. Pokušao je da me ubije.“
Soba se ispuni oštrim uzdasima i pre nego što Surot stiže da učini bilo šta drugo sem da zine, general-barjaktar Mrtve straže pritisnu je nogom po zadnjici, pa joj zgrabi perčin i odiže joj gornji deo tela s poda. Nije se otimala. To bi samo uvećalo poniženje.
„Pogled mi je duboko spušten zbog toga što je jedan od mojih izdajica, visosti“, promuklo izusti. Žarko je želela da je mogla da govori prirodno, ali taj prokleti čovek toliko joj je savio leđa da je bilo pravo čudo što uopšte može išta da kaže. „Da sam makar posumnjala u to, lično bih ga ispitala. Ali ako je pokušao da mene umeša u to, visosti, lagao je kako bi zaštitio svog pravog gospodara. Ako bi mi bilo dopušteno, podelila bih s tobom neka razmišljanja o tome.“ Uz malo sreće, mogla bi to svaliti na Galgana. Pomoći će to što je preoteo njenu vlast.
Tuon pogleda iznad njene glave. Pogleda pravo u oči najpre Galgana, pa Abeldara i Jamadu, a onda sve koji pripadaju Krvi, ali ne i Surot. „Dobro je znano da je Zaired Elbar bio u potpunosti Surotin čovek. Nije činio ništa što ona nije naredila. Stoga Surot Sebil Melderet više ne postoji. Ova da’kovejl služiće Mrtvoj straži kako oni to žele sve dok joj kosa ne izraste dovoljno da bude pristojna kada je budu prodavali na doboš.“
Surot nije ni pomislila na nož kojim je nameravala da iseče vene, nož koji beše u njenim odajama i van njenog domašaja. Ni na šta nije pomišljala. Ona zavrišta bez reči, čak i pre nego što počeše da seku odeću s nje.
Nakon Tar Valona, u Andoru je bilo toplo. Pevara skide plašt i poče da ga vezuje iza sedla dok se kapija gasila, zaklanjajući pogled na ogijerski gaj u Tar Valonu. Nijedna od njih nije želela da ih iko vidi kako odlaze. Upravo iz tog razloga, vratiče se pravo u gaj, ako stvari ne pođu baš po zlu. U tom slučaju, možda se neće ni vratiti. Bila je mišljenja da taj zadatak mora sprovesti u delo žena u kojoj je najveće diplomatsko umeće spojeno s lavljom hrabrošću. Pa, ona bar nije kukavica. Bar to može da kaže za sebe.
„Gde si naučila tkanje za vezivanje Zaštitnika?“, odjednom upita Džavindra, takođe vezujući plašt.
„Trebalo bi da imaš na umu kako sam jednom iznela mišljenje da bi Crvenim sestrama dobro došlo da imaju Zaštitnike.“ Pevara skide svoje crvene jahaće rukavice, ne pokazujući da preterano haje za to pitanje. Očekivala ga je i ranije. „Zašto te iznenađuje to što ja znam to tkanje?“ Zapravo, morala je da pita Jukiri i grdno se namučila da sakrije razlog što pita. Ali čisto sumnja da je Jukiri bila sumnjičava. Da Crvena veže Zaštitnika jednako je verovatno kao da neka žena poleti. Naravno, samo što je upravo iz tog razloga došla u Andor. Sve su zarad toga došle.
Džavindra je tu bila samo na Cutaminu zapovest, koja je izdata tek nakon što Pevara i Tama nisu mogle da se sete dovoljno imena da to bude po volji Najvišoj. Predstavnica četvrtastog lica nije se trudila da prikriva svoje nezadovoljstvo zbog toga, ne od Pevare, mada ga je duboko krila od Cutame. Naravno, i Tarna je bila tu, bledokosa i ledeno hladna. Čuvarsku ešarpu ostavila je za sobom, ali njene razdeljene sive suknje bile su do kolena izvezene crvenim koncem. Biće teško da Elaidina Čuvarka ima Zaštitnika, mada će ljudi biti smešteni u gradu, daleko od Kule. Ali to je ipak bila njena zamisao i ona je ako ne baš željna, a ono rešena da uzme učešća u tom prvom ogledu. Sem toga, potreba za većim brojem je presudna, jer su našle samo još tri sestre voljne da tu zamisao uzmu u obzir. Glavni zadatak Crvenih toliko je dugo bio da pronalaze muškarce koji mogu da usmeravaju i da ih dovode u Kulu na smirivanje, da je većina njih za sva vremena prezrela muški rod. Stoga su tragovi bili retki i daleki. Džezrejl je jedna Tairenka četvrtastog lica koja još uvek čuva sliku mladića za kojeg se umalo udala umesto da dođe u Kulu. Njegovi unuci bi sada već imali unuke, ali ona i dalje o njemu govori s naklonošću. Desala, prelepa Kairhijenjanka krupnih tamnih očiju i nezgodne naravi, noću bi do iznemoglosti plesala sa čitavim nizom muškaraca, samo da joj se ukaže prilika. A Melara, dežmekasta i visprena, koja voli razgovor, šalje novac u Andor kako bi plaćala obrazovanje dece svojih nećaka i nećakinja, baš kao što je plaćala njihovo.