Kada je sjahala – pa, bar joj je pošlo za rukom da polovični pad pretvori u nešto nalik skoku iz sedla – jedan od Zaštitika, Šerijamin Arinvar, jedan vitki Kairhijenjanin nešto viši od nje, priđe da joj uz mali naklon prihvati uzde, ali ona mu samo odmahnu. Pustivši saidar, priveza kobilu za jednu drvenu letvu pločnika, služeći se čvorom koji bi držao pozamašan brod da ga ne odvuku jak vetar i snažna struja. Ona nema namere da se služi onim nehajnim petljama koje drugi koriste. Možda ne voli jahanje, ali kada ona veže konja, ima da je čeka tu kada se vrati. Arinvar iznenađeno izvi obrve gledajući je kako zateže čvor, ali neće on da plati krvavu životinju ako se bude odvezala i izgubila.
Od preostala dva Zaštitnika, samo je jedan bio Mirelin – Avar Hačami, Saldejac orlujskog nosa i gustih prosedih brkova. Pogledavši je na tren i neznatno klimnuvši glavom, vratio se osmatranju mraka. Morvrinin Džori, nizak, ćelav i širok skoro koliko visok, nije ni pokazao da je primećuje. Pogled mu je šarao mrakom, a šaka lagano počivala na dugom balčaku. On je navodno jedan od najboljih sa sečivom među Zaštitnicima. Gde li su ostali? Naravno, to nije mogla da pita ništa više nego ko je sve unutra. Ti ljudi bi bili zgranuti do srži. Nijedan nije pokušao da je spreči. Bar nije toliko pošlo po zlu.
Unutra se iz dva gorionika širio miris ruža i u poređenju s hladnom noći, bilo je skoro prijatno toplo, a ona je zatekla skoro sve koje se nadala da će naći i sve su gledale da vide ko to ulazi.
Mirela je sedela na izdržljivoj stolici pravog naslona odevena u svilenu odoru izvezenu crvenim i žutim cvećem, ruku prekrštenih ispod grudi, i imala tako spokojan izraz na svom maslinastom licu da je to samo naglašavalo vrelinu u njenim tamnim očima. Svetlost Moći blistala je oko nje. Napokon, to je njen šator; začelo je ona tu izatkala štit. Šerijam, koja je potpuno pravih leđa sedela na jednom kraju Mirelinog ležaja, pretvarala se da namešta suknju s plavim prugama. Izraz njenog lica bio je usijan kao što je kosa plamena, a kada je ugledala Sijuan – postao je još usijaniji. Nije nosila ešarpu Čuvarke, što je loš znak.
„Mogla sam i da očekujem da ćeš to biti ti“, ledeno joj reče Karlinja, podbočivši se. Ona nikada nije ni bila posebno topla žena, ali sada su kovrdže koje su prestajale dobrano pre njenih ramena uokvirivale lice kao isklesano od leda, skoro jednako bledo kakva joj beše haljina. „Sijuan, neću da trpim da ti prisluškuješ moje razgovore.“ O, da; misle da je sve gotovo.
Morvrin, okruglog lica, koja prvi put nije izgledala kao da je rasejana ili pospana uprkos tome što joj je smeđa vunena suknja izgužvana, obiđe stočić s visokim srebrnim ibrikom i pet srebrnih šoljica na lakiranom poslužavniku. Izgleda da se nikome nije pio čaj; sve šoljice behu suve. Gurnuvši ruku u torbicu za pojasom, proseda sestra gurnu Sijuan u šake izrezbareni češalj od roga. „Sva si raščerupana, ženo. Očešljaj se pre nego što neki balvan ne pomisli da si krčmarska drolja a ne Aes Sedai, pa pokuša da te stavi u krilo.“
„Egvena i Leana su žive i zatočene u Kuli“, obznani Sijuan daleko spokojnije nego što se osećala. Krčmarska drolja? Dodirnuvši se po kosi, shvati da je druga žena u pravu i poče da se češlja. Ako hoćeš da te ozbiljno shvate, ne možeš da izgledaš kao da si se valjao u nekoj uličici. I ovako joj je dovoljno teško i biće još nekoliko godina nakon što bude mogla ponovo da položi ruke_ na Štap zakletvi. „Egvena mi se obratila u snovima. Skoro da su u potpunosti uspele da zapreče luke, ali zarobljene su. Gde su Beonin i Nisao? Neka jedna od vas ode po njih. Neću da dvaput čistim istu ribu.“ Eto. Ako misle da su oslobođene svojih zaveta i razrešene Egveninih naređenja da je slušaju, to bi trebalo da ih razuveri. Samo što se nijedna od njih nije mrdnula da posluša.
„Beonin je htela da spava“, lagano odvrati Morvrin, odmeravajući Sijuan – odmeravajući je veoma napeto. Iza tog ravnodušnog lica krije se oštar um. „Toliko se umorila da više nije mogla da razgovara. A zašto bismo pozvale Nisao da nam se pridruži?“ Mirela se na to malčice namršti, pošto joj je Nisao bila prijateljica, ali druge dve samo zaklimaše u znak saglasnosti. One i Beonin smatraju Nisao odvojenom od njih, iako sve dele iste zavete na odanost. Po Sijuaninom mišljenju, te žene nikada nisu prestale da veruju kako će možda i dalje na neki način upravljati događajima, čak i nakon što im je krma oteta iz šaka.
Šerijam ustade s ležaja kao da će izjuriti napolje, pa čak i prikupi suknju, ali to nikave veze nije imalo sa Sijuaninom zapovešću. Bes nestade, zamenjen blistavim poletom. „U svakom slučaju, za sada nam nisu ni potrebne. ’Zatočene’ znači da su u dubokim ćelijama sve dok se Dvorana ne sazove za suđenje. Možemo da Putujemo tamo i da ih oslobodimo pre nego što Elaida uopšte shvati šta se dešava.“
Mirela odsečno klimnu i ustade, pa krenu da razvezuje pojas svoje odore. „Mislim da bi najbolje bilo da ostavimo Zaštitnike. Oni za ovo neće biti potrebni.“ Još dublje poseže u Izvor, već iščekujući šta će se dogoditi.
„Ne!“, odbrusi Sijuan i lecnu se kada joj se češalj zakači za kosu. Ponekad se nosi mišlju da se ošiša kraće od Karlinje, čisto da bi joj bilo lakše da je održava, ali Garet joj je pohvalio kosu, rekavši kako mu se mnogo dopada to što joj pada do ramena. Svetlosti, zar čak ni tu ne može da pobegne od tog čoveka? „Egveni neće biti suđeno i nije u dubokim ćelijama. Nije htela da mi kaže gde je drže, niti bilo šta drugo sem da je neprekidno čuvaju. I naredila je da se ne sme pokušati njeno spasavanje u kom bi učestvovale sestre.“
Ostale žene zgranuto su je gledale, potpuno neme. Zapravo, i sama se zbog toga raspravljala sa Egvenom, ali potpuno uzaludno. To jeste bilo naređenje, koje je izdala Amirlin Tron u punoj opremi.
„To što govoriš je nerazumno“, naposletku kaza Karlinja. Glas joj beše hladan, lice spokojno, ali šakama je neprestano potpuno nepotrebno gladila izvezenu belu suknju. „Ako mi zarobimo Elaidu, sudićemo joj i vrlo verovatno umiriti je.“ Ako. Njihove sumnje i strahovi nisu se smirili. „Budući da je ona uhvatila Egvenu, začelo će učiniti to isto. Nije mi potrebna Beonin da mi kaže šta s tim u vezi piše u zakonu.“
„Šta god ona želela, mi je moramo izbaviti!“ Šerijamin glas beše gorljiv koliko je Karlinjin bio hladan, a njene zelene oči besno su bleštale. Šake stisnute u pesnice grabile su suknju. „Začelo ne shvata u kakvoj je opasnosti. Mora da je zatečena. Je li ti dala ikakve naznake gde je drže?“
„Sijuan, ne pokušavaj da kriješ išta od nas“, odlučno joj reče Mirela. Njene oči kao da su bile u plamenu, i zategla je svileni pojas još čvršće kako bi naglasila svoje reči. „Zašto bi krila gde se nalazi?“
„Iz straha od onoga što ti i Šerijam predlažete.“ Dižući ruke od kose zamršene od vetra, Sijuan baci češalj na sto. Ne može da se češlja i da očekuje da će one obraćati pažnju na to što im priča. Moraće da bude raščerupana. „Mirela, ona je pod stražom. Čuvaju je sestre. One je se neće tako lako odreći. Ako pokušamo da je izbavimo, Aes Sedai će poginuti od ruke drugih Aes Sedai jednako sigurno kao što se srebrozube mreste u tršćaku. To se desilo jednom, ali više nikada ne sme, ili će nestati sva nada da će se Kula mirno ujediniti. Stoga neće biti pokušaja spasavanja. A zašto je Elaida odlučila da joj ne sudi – ne znam.“ Egvena je bila nejasna u vezi s tim, kao da to ni sama nije razumela. Ali činjenice joj je jasno stavila do znanja i to nisu bile tvrdnje koje bi iznela da u njih nije potpuno sigurna.