„Mirno“, promrmlja Šerijam i opet sede na ležaj. U tu reč ulila je svu gorčinu ovog sveta. „Je li uopšte bilo izgleda za to otpočetka? Elaida je ukinula Plavi ađah! Kakvih to izgleda za mir ima?“
„Elaida ne može tek tako da se reši čitavog ađaha“, promrmlja Morvrin, kao da to ima ikakve veze s bilo čim. Potapša Šerijam po ramenu, ali ta žena plamene kose nadureno smače njenu dežmekastu ruku sa sebe.
„Uvek ima izgleda“, odgovori Karlinja. „Luke su zaprečene, čime je naš položaj osnažen. Pregovarači se sastaju svakoga jutra...“ Uzemireno ućutavši, nasu sebi šoljicu čaja i iskapi je dopola a da nije dodala med. Zatvaranje luka verovatno će samo po sebi okončati pregovore, mada nije ni izgledalo kao da ti pregovori nekuda vode. Hoće li ih Elaida uopšte nastaviti kada se dočepala Egvene?
„Ne razumem zašto Elaida neće da se Egveni sudi“, kaza Morvrin, „budući da je osuda sasvim sigurna, ali ostaje činjenica da je ona zatočena.“ Nije bila uzavrela kao Šerijam ili Mirela, niti hladna kao Karlinja. Jednostavno je izlagala činjenice, premda pomalo stisnutih usana. „Ako neće da joj sude, onda nesumnjivo nameravaju da je slome. Pokazala se snažnijom ženom nego što sam isprva mislila, ali nijedna žena nije dovoljno snažna da se odupre Beloj kuli kada Kula reši da je slomi. Moramo uzeti u obzir posledice koje će nastupiti ako je ne izvučemo odatle na vreme.“
Sijuan odmahnu glavom. „Morvrin, neće je čak ni išibati. Ni ja ne razumem zašto, ali teško da bi nam rekla da je ostavimo ako misli da će je mučiti...“
Ona ućuta u trenu kad se šatorsko krilo na ulazu rastvori i Lelejna Akaši uđe u šator, šala plavih resa prebačenog preko ruku. Šerijam ustade, mada nije trebalo; Lelejna jeste Predstavnica, ali Šerijam je Čuvarka. Mada, Lelejna je bila upečatljiva u somotskoj haljini s plavim prugama, iako je vitka – bila je otelotvorenje dostojanstva i zračila ugledom i uticajem naizgled nikad većim nego te noći. Svaka dlaka bila joj je na svom mestu, kao da ulazi u Dvoranu nakon što se dobro naspavala.
Sijuan krenu ka stolu i uze ibrik, kao da čeka. U tom društvu to bi obično bila njena uloga, da sipa čaj i da progovara samo kada je pitaju za mišljenje. Ako ne bude pričala, možda će Lelejna brzo završiti sa ostalima i otići a da je i ne pogleda dvaput. Ta žena je retko kada uopšte i gleda.
„Učinilo mi se da je konj napolju isti onaj na kojem sam te videla kako jašeš, Sijuan.“ Lelejna baci pogled na ostale sestre, sada sve potpuno bezizražajne. „Prekidam li nešto?“
„Sijuan kaže da je Egvena živa“, odgovori Šerijam kao da prenosi cenu ribe. „I Leana. Egvena se obratila Sijuan u snovima. Zabranila je svaki pokušaj spasavanja.“ Mirela je pogleda ispod oka, tako da se nije moglo oceniti šta misli, ali Sijuan je došlo da joj iščupa uši. Lelejnu bi verovatno sledeću potražila, ali saopštila bi joj to na svoj način, a ne tek tako istrtljala, kao da prosipa vodu na pristanište. U poslednje vreme, Šerijam je postala lakomislena kao da je neka polaznica!
Napućivši usne, Lelejna pogleda Sijuan kao s dva šila umesto očiju. „Ma je li tako? Šerijam, zaista bi trebalo da nosiš svoju ešarpu. Jesi Čuvarka. Sijuan, da li bi se prošetala sa mnom? Previše je prošlo otkad smo poslednji put nasamo razgovarale.“ Jednom rukom zabaci šatorsko krilo sa ulaza i prenese onaj svoj prodoran pogled na ostale sestre. Šerijam pocrvene kako samo riđokosa ume, jarko, i nespretno izvadi plavu ešarpu iz torbice za pojasom i prebaci je preko ramena, ali Mirela i Karlinja staloženo Lelejni uzvratiše pogled. Morvrin poče da se lupka prstom po bradi, kao da ničega drugog nije svesna – što možda i jeste bilo tako. Morvrin ume da bude takva.
Jesu li prihvatile Egvenine naredbe? Sijuan nije ni stigla da im uputi odlučan pogled spuštajući ibrik. Predlog koji uputi sestra Lelejninog položaja, bila ona Predstavnica ili ne, zapravo je zapovest za sestru Sijuaninog položaja. Zadižući plašt i suknje, izađe iz šatora tiho se zahvalivši Lelejni što joj drži rastvoreno krilo. Svetlosti, nadala se da su one glupače slušale šta im je pričala.
Sada su ispred šatora stajala četiri Zaštitnika, ali jedan od njih bio je Lelejnin Burin, jedan panj od Domanca, bakarne kože i obmotan zaštitničkim plaštom zbog kojeg se činilo da veći deo njegovog tela jednostavno nije tu, dok je Avara zamenio drugi Mirelin Zaštitnik, Nuhel Dromand – visok i mišićav čovek sa ilijanskom bradom, koja se nosi tako da je gornja usna ogoljena. Čovek je bio toliko nepomičan da bi neko pomislio da je statua, samo da nije bilo pramičaka sumaglice iz njegovih nozdrva. Arinvar se pokloni Lelejni, što beše kratka uljudnost, premda svečana. Nuhel i Džori nisu skretali pažnju sa svoje straže – a nije ni Burin.
Čvor kojim je Noćni Ljiljan bila vezana drešio se jednako dugo koliko je bilo potrebno da se zaveže, ali Lelejna je stpljivo čekala sve dok se Sijuan nije uspravila sa uzdama u rukama, pa lagano zakoračala drvenim pločnikom pored mračnih šatora. Lice joj beše skriveno senkama od mesečine. Nije prigrlila Moć, pa ni Sijuan nije mogla. Sijuan je u tišini hodala i vodila kobilu pored Lelejne, dok je Burin išao za njom. Na Predstavnici je da počne razgovor – i to ne samo stoga što je Predstavnica. Sijuan se jedva suzdržavala da ne povije vrat i tako izgubi onaj palac, koliko beše viša od druge žene. Više se retko kada priseća vremena kada je bila Amirlin. Ponovo je prihvaćena kao Aes Sedai, a biti Aes Sedai delimično znači i nagonski se uklapati i nalaziti svoje mesto među sestrama. Krvavi konj je liznu po ruci, kao da za sebe misli da je kućni ljubimac, a ona prebaci uzde u drugu šaku tek toliko da obriše prste o plašt. Pogana balava zver. Lelejna je pogleda ispod oka, a ona oseti kako crveni. Nagon.
„Čudne su ti prijateljice, Sijuan. Rekla bih da su neke od njih bile za to da te oteramo kada si se pojavila u Salidaru. Šerijam mogu da razumem, mada mislim da je veoma neugodno to što je ona sada toliko jača od tebe. To je glavni razlog zbog kojeg sam te ja izbegavala – da te ne bih dovodila u nelagodan položaj.“
Sijuan se skoro zagrcnu od zabezeknutosti. To je bilo veoma blizu razgovora o onome o čemu se nikada ne razgovara – veoma blizu. Takav prestup od te žene nikada ne bi očekivala. Od sebe možda i bi – uklopila se u svoju nišu, ali i dalje je to što jeste – ali nikada od Lelejne!
„Sijuan, nadam se da ćemo nas dve opet moći da postanemo prijateljice, mada ću razumeti ako to bude nemoguće. Ovaj noćašnji sastanak potvrda je onoga što mi je Faolajn kazala.“ Lelejna se tiho zasmeja i sklopi ruke na pojasu. „O, nemoj tako da se mrštiš, Sijuan. Nije te izneverila, makar ne namerno. Jednom se previše izlanula, a ja sam rešila da je pritisnem, i to poprilično snažno. Nije to način da se neko ponaša prema drugoj sestri, ali ona je zapravo samo Prihvaćena dok ne bude iskušana i dok ne prođe. Od Faolajn će biti dobra Aes Sedai. Veoma je nevoljno odala sve što mi je kazala. Zapravo, to su bile tek nepovezane stvari i nekoliko imena, ali kada sam te videla na onom sastanku, mislim da mi se ukazala potpuna slika.
Pretpostavljam da sada mogu da je pustim iz zatočeništva. Svakako joj više neće biti ni na kraj pameti da me uhodi. Ti i tvoje prijateljice bile ste veoma verne Egveni, Sijuan. Možeš li da budeš jednako verna meni?“
Znači zato je izgledalo kao da se Faolajn negde sakrila. Koliko li je to „nepovezanih" stvari otkrila dok je bila pod „snažnim pritiskom"? Faolajn ne zna sve, ali najbolje bi bilo pretpostaviti da Lelejna zna. Ali pretpostavljati to istovremeno ne otkrivajući ništa dok se i ona ne bude našla pod pritiskom.
Sijuan se ukopa i ispravi. I Lelejna stade, očigledno čekajući da ona progovori. To beše očigledno, iako joj je lice bilo napola skriveno senkama. Sijuan je morala da skupi hrabrost kako bi se suočila s njom. Neki nagoni duboko su usađeni u Aes Sedai. „Verna sam ti kao Predstavnici mog ađaha, ali Egvena al’Verje Amirlin Tron.“