„Pošlo mi je za rukom da postanem deo onoga što bi se moglo nazvati vladajućim savetom u Salidaru“, spokojno joj odgovori Siva. „Postarala sam se da sede tamo i da ne rade ništa i raširila glasine da te mnoge među njima zapravo potajno podržavaju. Sestre zgledale su se s tolikom sumnjom, da mišljenja sam da bi se većina u tom trenutku ubrzo vratila u Kulu, ali onda su se pojavile i druge Predstavnice sem Plavih. I pre nego što sam shvatila šta se dešava, izabrale su svoju Dvoranu Kule i vladajući savet, pa je s time bilo završeno. Svejedno, nastavila sam da činim šta sam mogla. Znam da si mi zapovedila da ostanem s njima sve dok sve one ne bi bile spremne za povratak, ali to mora da će se desiti za svega nekoliko dana. Moram reći, majko, odlična je odluka da se ne sudi Egveni. Najpre, obdarena je za otkrivanje novih tkanja, u čemu je bolja čak i od Elejne Trakand ili Ninaeve al’Mere. A potom, pre nego što su je uzdigle, Lelejna i Romanda nadmetale su se koja će biti Amirlin. Pošto je Egvena živa, nastaviće da se oko toga bore, ali nijedna u tome neće uspeti, da? Ja mislim da će sada već ubrzo sestre početi da me slede. Za nedelju ili dve Lelejna i Romanda biće same sa ostatkom njihove takozvane Dvorane.“
„Otkud si znala da se maloj Al’Verovoj neće suditi?“, zatraži Elaida da čuje. „Otkud si znala da je uopšte živa? Tama, skidaj taj štit s nje!“
Tarna je posluša, a Beonin joj klimnu kao u znak zahvalnosti. I to male zahvalnosti. Zbog tih krupnih plavo-sivih očiju Beonin izgleda možda kao da je neprestano iznenađena, ali zapravo je veoma staložena žena. Kada se staloženost upari s potpunom posvećenošću zakonu, ali i sa slavoljubljem, što je kod nje podjednako prisutno, Elaidi je smesta bilo jasno da upravo Beonin treba poslati za sestrama što su pobegle od Kule. A žena je pretrpela potpuni neuspeh! O, posejala je malo razdora, ali zapravo nije postigla ništa od onoga što je Elaida očekivala od nje. Ništa! Ali shvatiće ona da će joj nagrada biti ravna tom neuspehu.
„Majko, Egvena, ona može da uđe u Tel’aran’riod čim zaspi. Lično sam bila tamo i videla sam je, ali ja moram da se služim ter’angrealom. Nisam mogla da ponesem nijedan od onih koje pobunjenice imaju sa sobom. U svakom slučaju, razgovarala je sa Sijuan Sanče – tvrdi se da je to bilo u njenim snovima, mada mislim da je daleko verovatnije kako se to odigralo u Svetu snova. Izgleda, ona da je kazala kako je zatvorenica, ali nije htela da kaže gde i zabranila je pokušaje spasavanja. Mogu li da naspem sebi onaj čaj?“ Elaida je bila toliko zatečena da je ostala bez reči. Mahnu Beonin da priđe stolu, a Siva opet pade u naklon pre nego što mu priđe i oprezno nadlanicom dodirnu srebrni ibrik. Ona devojka može da uđe u Tel’aran’riod ? A postoje i ter’angreali koji to omogućavaju? Svet snova je skoro legenda. A ako je verovati onim uznemirujućim mrvicama koje su se ađasi udostojili da podele s njom, ta devojka je otkrila i tkanje za Putovanje, kao i čitav niz drugih. To je bio odlučujući činilac za njenu odluku da sačuva devojku zarad dobrobiti Kule, ali zar pored svega još i to?
„Majko, ako Egvena to može, možda zaista jeste Snevač“, primeti Tarna. „Upozorenje koje je prenela Silvijani...“
„Beskorisno je, Tarna. Seanšani su i dalje duboko u Tarni i jedva na rubu Ilijana.“ Bar su ađasi voljni da joj prenose sve što saznaju o Seanšanima. To jest, nada se da joj sve prenose. Od pomisli na to, glas joj ogrube. „Sem ako oni ne nauče da Putuju, možeš li da se setiš neke predostrožnosti koju već nisam preduzela?“ Naravno, nije mogla. Devojka je zabranila spasavanje. To je na prvi pogled dobro, ali je pokazatelj kako ona sebe i dalje smatra Amirlin. Pa, Silvijana će joj ubrzo izbiti tu glupost iz glave, ako to ne pođe za rukom sestrama koje joj drže časove. „Može li se napojiti onim napitkom toliko da ne može da uđe u Tel’aran’riod?“
Tarna se malčice lecnu – niko ne voli tu poganu splačinu, čak ni Smeđe koje su se nagnale da je probaju – i odmahnu glavom. „Možemo da je nateramo da spava čitave noći, ali sutradan neće biti ni za šta, a ko zna da li bi to imalo uticalo na tu njenu sposobnost.“
„Majko, mogu li da ti sipam?“, upita Beonin držeći vrhovima prstiju tananu belu šoljicu. „Tarna? Najvažnija vest koju imam...“
„Nije me briga za čaj“, oštro je prekide Elaida. „Jesi li donela sa sobom nešto da ti spase kožu od tvog bednog neuspeha? Znaš li tkanje za Putovanje, ili to Lelujanje, ili...“ Ima ih tako mnogo. Možda su sve to Talenti i veštine koji su bili izgubljeni, ali izgleda da većina još nisu imenovana.
Siva je pogleda preko šoljice, lica krajnje bezizražajnog. „Da“, naposletku reče. „Ne mogu da pravim kuendilar, ali mogu da nateram nova tkanja za Lečenje da rade jednako dobro kao većina sestara, a znam ih sva.“ Glas joj postade malčice uzbuđen. „Najčudesnije je Putovanje.“ Ne tražeći dozvolu, ona prigrli Izvor i izatka Duh. Uspravna srebrna linija pojavi se uz jedan zid i raširi u pogled na snegom pokrivene hrastove. Hladan vetar dunu u sobu, tako da plamen u kaminu zaigra. „Ovo se zove kapija. Njome može da se stigne samo do nekog mesta koje dobro znaš, ali to mesto upoznaš tako što na njemu otvoriš kapiju, a da bi otišla do nekog mesta koje ne poznaješ dobro, koristiš Lelujanje.“ Ona izmeni tkanje i otvor se opet suzi u onu srebrnastu liniju, koja se zatim nanovo proširi. Hrastovi su ustupili mesto crnilu i u sivo obojenoj barci, sa ogradom i kapijom, koja je lebdela ni na čemu neposredno uz otvor.
„Pusti tkanje“, naredi Elaida. Imala je osećaj da bi se tama prostirala koliko joj se pogled pruža u svim pravcima, kad bi kročila na tu barku. Da bi u toj tami mogla da pada zanavek. Smuči joj se na tu pomisao. Otvor – kapija – nestade. Ali ostade sećanje na nju.
Opet sede za svoj sto, pa otvori najveću lakiranu kutiju, ukrašenu crvenim ružama i zlatnim intarzijama. Sa gornjeg umetka uze figuricu od belokosti, lastavicu račvastog repa, požutelu od starosti, pa pređe palcem preko njenih skupljenih krila. „Nikoga nećeš naučiti tome bez moje dozvole.“
„Ali... zašto, majko?“
„Neki ađasi protive se majci skoro jednako snažno kao one sestre preko reke“, objasni Tarna.
Elaida mrko pogleda svoju Čuvarku, ali taj hladan izraz lica suoči se s njenim pogledom ne menjajući se ni za dlaku. „Beonin, ja ću odlučiti ko je... dovoljno pouzdan... da to nauči. Hoću da mi obećaš. Ne, hoću da mi se zavetuješ na to.“
„Dok sam dolazila, videla sam sestre iz različitih ađaha kako se streljaju pogledima. Streljaju. Majko, šta se to desilo u Kuli?“
„Tvoj zavet, Beonin.“
Žena je stajala zureći u svoju šoljicu toliko dugo da je Elaida pomislila da će je odbiti. Ali slavoljublje je na kraju pobedilo. Vezala se za Elaidinu suknju u nadi da će biti povlašćena, tako da sada ne želi da se toga odrekne. „Pod Svetlošću i u nadu u spasenje i ponovno rođenje, zavetujem se da tkanjima koja sam naučila među pobunjenicama neću učiti nikoga bez dozovole Amirlin Tron.“ Zastade, pa srknu iz šolje. „Neke sestre u Kuli, one su možda manje pouzdane nego što misliš. Pokušala sam da to sprečim, ali onaj vladajući savet poslao je deset sestara da se vrate u Kulu i rašire priču o Crvenom ađahu i Loganu.“ Od imena koja je istrtljala Elaidi je malo njih bilo poznato, sve do poslednjeg. Kada njega začu, uspravi se u stolici.
„Majko, da naredim da ih pohapse?“, upita Tarna, i dalje hladna kao led.
„Ne. Naredi da ih drže na oku. Motri na sve s kojima su u vezi.“ Dakle, ipak postoji veza između ađaha u Kuli i pobunjenica. Koliko li se trulež proširila? Ma koliko bila duboka, očistiće je ona!
„Majko, kako stvari sada stoje, to će biti teško.“
Elaida slobodnom rukom tresnu o sto, tako da začu oštar prasak. „Nisam te pitala da li će biti teško. Rekla sam ti da to uradiš! I obavesti Mejdani da sam je pozvala na večeru.“ Žena je toliko uporno pokušavala da obnovi prijateljstvo koje se okončalo pre mnogo godina. Sada zna zašto. „Idi da to sada uradiš.“ Tarnino lice se smrači dok je padala u naklon. „Ne brini“, kaza joj Elaida. „Beonin slobodno može da te nauči svim tkanjima koje zna.“ Naposletku, Tarni veruje – a zahvaljujući tome svakako joj je lice postalo vedrije, ako već ne toplije.