Kada se vrata zatvoriše za njenom Čuvarkom, Elaida gurnu kožne korice u stranu i nalakti se na sto, usredsređujući se na Beonin. „A sada – pokaži mi sve.“
3
U vrtovima
Arangar je stigla u odgovor na Moridinov poziv, izrečen u njenim besnim snovima, samo da bi otkrila da on još nije došao. To teško da je iznenađujuće, pošto voli da pravi predstavu od svog dolaska. Jedanaest visokih naslonjača, izrezbarenih i pozlaćenih, bilo je poredano ukrug na sredini raznobojnog patosa, ali svi su bili prazni. Semirhag, kao i obično sva u crnom, osvrnula se da vidi ko je to ušao, a onda se vratila svom tajnovitom razgovoru s Demandredom i Mesanom u jednom uglu prostorije. Demandredovo lice orlujskog nosa beše gnevno, zbog čega je bio još upečatljiviji. Naravno, ne dovoljno da bi njoj bio privlačan. Previše je on opasan za to. Ali taj lepo skrojeni kaput od svile boje bronze, s vodopadima snežnobele čipke oko vrata i zapešća, savršeno mu je stajao. Mesana je takođe bila odevena u stilu ovog Doba, u izvezenu haljinu tamnije bronzane boje.
Iz nekog razloga bila je bleda i utučena, skoro kao da se razbolela. Pa, to je moguće. U ovom Dobu hara čitav niz opasnih bolesti, a deluje neverovatno da bi čak i ona verovala Semirhag da će je Izlečiti. Grendal, jedino drugo prisutno ljudsko biće, stajala je u suprotnom uglu držeći nežni kristalni pehar pun tamnog vina, ali umesto da pije – posmatrala je ovo troje. Samo budale ne obraćaju pažnju kada ih Grendal gleda, ali to troje samo je nastavljalo sa žustrim mrmljanjem.
Stolice se nikako nisu uklapale sa okruženjem. Prostorija kao da je imala vidizidove, mada je kameni luk dovratka raspršivao taj privid. Stolice su tu u Tel’aran’riodu mogle da budu bilo kakve, pa zašto onda nisu u skladu s prostorijom – i zašto ih ima jedanaest kada je to začelo dve više nego što je potrebno? Asmodean i Samael mora da su mrtvi kao Be’lal i Ravin. Zašto ne uobičajena vrata jedne vidisobe, vrata koja se šire? Prikaz na zidovima činio je da pod izgleda kao da je okružen Ansalinskim vrtovima, sa ogromnim skulpturama Kormalinde Masun, u obliku stilizovanih ljudi i životinja znatno viših od niskih zgrada, koje kao da su takođe nežne skulpture od vretenastog stakla. U Vrtovima su se služila samo najbolja vina, najlepša jela i skoro uvek je bilo moguće zadiviti prelepu ženu velikim dobicima za činđe točkovima, mada je teško bilo varati toliko da bi se stalno pobeđivalo. Teško, ali neophodno za siromašnog učenjaka. Sve je to završilo u ruševinima, do treće godine rata.
Zlatokosa i uvek nasmešena zomara u širokoj beloj bluzi i uzanim čakširama skladno se poklonila i ponudila Aran’gar kristalni pehar vina na srebrnom poslužavniku. Skladnih pokreta i prelepo androgini, naizgled ljudska bića uprkos tim mrtvim crnim očima, ta stvorenja su bila jedno od Aginorovih manje nadahnutih postignuća. Svejedno, čak i u njihovom Dobu, kada se Moridin zvao Išamael – više nimalo nije sumnjala ko je on zapravo – tim stvorenjima je verovao više nego bilo kakvom ljudskom sluzi, uprkos tome što su beskorisni za sve ostalo. Mora da je negde našao kutiju zastoja punu tih stvorova. Ima ih na desetine, mada ih retko izvodi. Ali još deset njih je stajalo i čekalo, skladni i prelepi čak i nepomični. Mora da on ovaj sastanak smatra važnijim nego obično.
Uzevši pehar, mahnu zomari da ode, premda se stvor već okrenuo. Mrzela je sposobnost tih stvorenja da znaju šta joj je u glavi. Bar to ne mogu nikome drugom saopštiti. Sećanje na sve sem na zapovesti iščili za nekoliko minuta. Čak je i Aginor imao toliko mozga da uvidi potrebu za tim. Da li će se pojaviti danas? Osan’gar je propustio sve sastanke još od neuspeha kod Šadar Logota. Pravo pitanje je zapravo je li on među mrtvima, ili je u potaji i možda postupa po uputstvima Velikog gospodara? Bilo kako bilo, njegovo odsustvo pruža izvrsne prilike, ali i te prilike dovode do mnogih opasnosti. U poslednje vreme, opasnosti su joj često na umu.
Ona opušteno priđe do Grendal. „Grendal, šta misliš – ko je prvi stigao? Senka me uzela, ko god da je to bio, odabrao je prizor koji budi utučenost.“ Lanfear je najviše volela sastanke koji se odvijaju dok lebde u beskrajnoj noći, ali ovo je na neki način bilo još gore – kao da je reč o sastanku na groblju.
Grendal se mršavo nasmeši. To jest, pokušala je da se nasmeši mršavo, ali nema tog truda koji bi njene usne načinio mršavim. Bujno je reč kojom se Grendal može u potpunosti opisati – bujna, zrela i prelepa, jedva skrivena sivom sumaglicom svoje haljine od strejta. Mada možda ne bi trebalo da nosi toliko prstenja, od kojih samo jedan nije ukrašen dragim kamenjem. A i krunica načičkana rubinima nikako se nije slagala s njenom kosom zlatnom kao sunce. Smaragdna ogrlica koju joj je Delana obezbedila daleko se bolje slagala s Arangarinom haljinom od zelenog svilenog satena. Naravno, dok su smaragdi stvarni, svilena haljina je nastala u Svetu snova. Na javi bi jednostavno privukla previše pažnje haljinom toliko dubokog izreza, ako bi uopšte mogla da je nosi a da ne spadne. A tu je i razrez koji joj otkriva levu nogu sve do kuka. Ima bolje noge nego Grendal. Čak se razmišljala o dva razreza. Njene sposobnosti nisu tako velike kao kod nekih – ne može da nađe Egvenine snove ako devojka nije odmah pored nje – ali može da nosi odeću kakvu želi. Uživa u tome da se dive njenom telu i što se više razmeće njime, to je ostali više smatraju nebitnom.
„Ja sam stigla prva“, odgovori joj Grendal, mršteći se pomalo u vino. „Imam drage uspomene na Vrtove.“
Arangar nekako uspe da se zasmeje. „I ja, i ja.“ Žena je budala, baš kao ostali. I živi u prošlosti među ruševinama onog što je izgubljeno. „Više nikada nećemo videti Vrtove, ali videćemo nešto nalik njima.“ Među svima njima, ona je jedina sposobna za vladavinu u ovom Dobu. Ona je jedina koja razume primitivne kulture. To je pre rata bila njena specijalnost. Ipak, Grendal zna korisne veštine i ima širu mrežu poznanstava među Prijateljima Mraka nego ona, mada bi druga žena začelo prekorno gledala na to kako Arangar namerava da je koristi, ako za to sazna. „Da li ti je sinulo da svi ostali imaju savezništva, dok nas dve stojimo same? I Osan’gar, ako je živ, ali nema potrebe uvlačiti njega u to.“
Grendalina haljina poprimi tamniju boju, tako da više nije bila prozirna, što je bilo razočaravajuće. Od pravog je strejta. Arangar je takođe našla dve stazisne kutije, ali mahom pune najgroznijih gluposti. „Da li je tebi sinulo da ova soba mora da ima uši? Zomare su bile ovde kada sam stigla.“
„Grendal.“ Ona joj izgovori ime kao da prede. „Ako Moridin sluša, pretpostaviće da pokušavam da te uvučem u krevet. On zna da ja nikada ni sa kim ne sklapam savezništva.“ Zapravo, sklopila ih je nekoliko, ali njeni saveznici nekako uvek skončaju u kobnim nesrećama kada prestanu da budu korisni i sve svoje znanje o savezništvima ponesu sa sobom u grob. Oni koji imaju grobove.
Strejt pocrne kao ponoć u Larčinu, i Grendalini mlečnobeli obrazi porumenele. Oči kao da joj se pretvoriše u plavi led, ali reči joj behu u suprotnosti sa izrazom lica, a njena haljina postade skoro potpuno providna dok je lagano odgovarala, zvučeći zamišljeno. „Zanimljiva zamisao. Nikada je ranije nisam razmatrala. Možda sada hoću. Možda. Ali... moraćeš... da me ubediš.“ Dobro. Žena je i dalje hitre pameti. To bi trebalo da joj posluži kao podsetnik da mora da pazi šta radi. Namerava da iskoristi Grendal i da je se reši, a ne da upadne u neku od njenih zamki.