Moridin stisnu zube. „Ne znam“, naposletku nevoljno odgovori. Nikada nije voleo da to prizna. „Ali ta naređenja su na stotine Mirdraala i na hiljade Troloka poslala u Puteve.“
„To zvuči kao Samael“, zamišljeno primeti Demandred, okrećući pehar, zagledan u vino koje se u njemu vrtelo. „Možda sam pogrešio.“ To je za njega neverovatno priznanje – ili pak pokušaj da sakrije kako je upravo on bio prerušen u Samaela. Veoma bi volela da zna ko je to počeo da igra njenu igru. I je li Samael zaista živ.
Moridin namrgođeno zagunđa. „Prenesite naređenja svojim Prijateljima Mraka. Sve izveštaje o Trolocima ili Mirdraalima van Pustoši prenećete mi čim ih dobijete. Vreme povratka uskoro će nastupiti. Više nikome nije dozvoljeno da se upušta u svoje pustolovine.“ Sve ih je ponaosob pogledao, izuzev Mogedijen i Sindejn. Arangar ga pogleda pravo u oči, sa smeškom još nehajnijim nego Grendal. Mesana se lecnu kada ju je pogledao.
„Kao što si ti na svoju žalost naučila“, kaza on Mesani i – ma koliko to delovalo nemoguće – ona još više preblede. Duboko otpi iz pehara, a zubi joj zvecnuše po kristalu. Semirhag i Demandred izbegavali su da je pogledaju.
Arangar se zgleda s Grendal. Nešto je učinjeno kako bi se Mesana kaznila zbog toga što se nije pojavila kod Šadar Logota – ali šta? Nekada bi prestup tih razmera značio smrt, ali sada ih je premalo za to. Sindejn i Mogedijen delovale su radoznalo koliko i ona, što znači da ni one ne znaju.
„Moridine, vidimo znamenja jednako jasno kao ti“, razdraženo odvrati Demandred. „Vreme jeste blizu. Moramo da nađemo ostatak pečata na zatvoru Velikog gospodara. Moji sledbenici ih svuda traže, ali ništa nisu našli.“
„A, da. Pečati. Zaista, moraju biti pronađeni.“ Moridinov lenji osmeh bio je skoro nehajan. „Ostala su samo tri i sva tri su kod Al’Tora, mada sumnjam da ih nosi sa sobom. Sada su previše lomljivi. Sigurno ih je sakrio. Uputite svoje ljude na mesta gde je boravio. Lično ih pretražite.“
„Najlakše je otkriti Lijusa Terina.“ U snažnoj suprotnosti s njenim izgledom ledene device, Sindejnin glas bio je baršunast i promukao, kao stvoren za ležanje na mekim jastucima s veoma malo odeće na sebi. Sada su te njene krupne plave oči bile prilično grozničave i vatrene. Usijane. „Mogu ga naterati da otkrije gde su pečati.“
„Ne!“, prasnu Moridin i ošinu je neumoljivim pogledom. „Ti bi ga slučajno’ ubila. Ja ću odabrati kada će i kako Al’Tor umreti. Niko drugi.“
Slobodnom rukom dodirnu se po kaputu preko nedara, a Sindejn se lecnu, što beše veoma čudno. Mogedijen zadrhta. „Niko drugi“, ponovi on neumoljivim glasom.
„Niko drugi“, saglasi se Sindejn. Kada on spusti ruku, ona tiho uzdahnu i otpi gutljaj vina. Čelo joj se orosilo znojem.
Za Arangar je to što se desilo bilo prosvetljujuće. Izgleda da će dobiti Mogedijen i tu devojku na povocu kada bude uklonila Moridina. To je veoma dobro.
Moridin se ispravi u stolici i ošinu pogledom sve ostale. „To važi i za sve vas. Al’Tor je moj. Nećete mu naškoditi ni na koji način!“ Sindejn povi glavu nad pehar, ispijajući sitne gutljaje vina, ali mržnja u njenom pogledu bila je očevidna. Grendal je kazala da ona nije Lanfear, jer je slabija u Jednoj moći, ali baš je opsednuta Al’Torom i nazvala ga je istim imenom kojim se Lanfear uvek služila.
„Ako hoćete da ubijete nekoga“, nastavi on, „ubijte ovu dvojicu!“ Odjednom se u sredini kruga nađoše prikaze dva mladića u gruboj seoskoj odeći, koje su se okretale tako da svi mogu da im dobro vide lica. Jedan je bio visok i širok, ni manje ni više nego žutih očiju, dok je drugi bio bezmalo vitak i bezobrazno se cerio. Budući stvorenja Tel’aran’rioda, kretali su se ukočeno i izrazi na licima nisu im se menjali. „Perin Ajbara i Met Kauton su ta’vereni i lako ih je pronaći. Otkrijte ih i ubijte ih.“
Grendal se zasmeja, ali usiljeno. „Naći ta’verene nikada nije bilo tako jednostavno kako si ti to predstavljao, a sada je teže nego ikada. Čitava Šara je uskomešana, sva u promenama i naletima.“
„Perin Ajbara i Met Kauton“, promrmlja Semirhag, gledajući dve prilike. „Znači, tako izgledaju. Ko zna, Moridine. Da si ovo ranije podelio s nama, možda bi već bili mrtvi.“
Moridin silovito tresnu o rukonaslon na svojoj stolici. „Nađite ih! Dobro se postarajte da vaši sledbenici znaju njihov lik. Nađite Ajbaru i Kautona i ubijte ih! Vreme se bliži, a oni moraju biti mrtvi!“
Arangar otpi gutljaj vina. Nimalo joj neće smetati da ubije tu dvojicu ako naleti na njih, ali Moridin će se užasno razočarati zbog Randa al’Tora.
4
Sporazum
Perin je spustio Korakovo sedlo malo iza ruba šume i stao da posmatra veliku livadu na kojoj je crveno i plavo divlje cveće počelo da se promalja kroz travu usahlu od zime i poleglu od sada minulih snegova. Taj gaj se mahom sastojao od kožolista, koji svoje široko tamno lišće zadržava i zimi, ali granje divljih kestenova koji su rasli među njima bilo je ukrašeno tek s nekoliko sitnih bledih listova. Sivi pastuv žarova kopitom od nestrpljenja koje je Perin u potpunosti delio s njim, premda nije dopuštao da se to na njemu vidi. Sunce mu je bilo skoro iznad glave; čeka tu već skoro sat vremena. Oštar povetarac dunu sa zapada, niz livadu prema njemu. To je dobro.
Malo-malo pa je šakom u oklopnoj rukavici prelazio niz skoro pravu granu odsečenu s jednog hrasta, deblju od njegove podlaktice i skoro dvostruko dužu, položenu preko sedla ispred njega. S pola grane je ogulio koru s dve strane. Dolina, oivičena ogromnim hrastovima i kožolistima, visokim borovima i nižim divljim kestenjem, bila je široka manje od šest stotina koraka, ali duža. Grana bi trebalo da je dovoljno široka. Pripremio se za svaku mogućnost koje je mogao da se seti. Ta grana se uklapala u više njih.
„Moja gospo Prva, trebalo bi da se vratite u logor“, primeti Galen, i to ne prvi put, razdraženo trljajući svoj crveni povez preko oka. Kalpak s grimiznom perjanicom visio mu je s jabuke sedla, tako da njegova do ramena duga seda kosa nije bila ničim pokrivena. Znao je da kaže, i to da ga Berelajn čuje, kako su većinom te sede vlasi poklon od nje. Njegov crni bojni konj pokuša da ugrize Koraka, pa on oštro zauzda mišićavog škopca, ne skidajući pogled s Berelajn. Savetovao ju je da i ne polazi. „Grejdi može da te vrati u logor i da se vrati ovamo dok mi ostali sačekamo još malo da vidimo hoće li se Seanšani pojaviti.“
„Ostaću, kapetane. Ostaću.“ Berelajnin glas je bio odlučan i smiren, ali ispod njenog uobičajenog mirisa strpljenja krila se zabrinutost. Nije toliko samouverena koliko se izdaje. Počela je da nosi lagani parfem koji miriše na cveće. Perin je ponekad znao da zatekne sebe kako pokušava da odgonetne o kojem je cveću reč, ali danas je isuviše usredsređen da bi mu misli lutale.
Anura se snažno oseti na jed, mada njeno bezvremeno lice Aes Sedai, uokvireno desetinama tananih pletenica, ostade spokojno kao uvek. Mada, nosata Siva sestra miriše ozlojeđeno otkad se otvorio razdor između nje i Berelajn. Sama je kriva za to, pošto je posećivala Masemu iza Berelajninih leđa. Ona je takođe savetovala Berelajn da ostane u logoru. Anura potera svoju sivu kobilu bliže Prvoj od Majena, a Berelajn svoju belu kobilu potera za toliko dalje od nje, i ne osvrćući se da pogleda svoju savetnicu. Opet se oseti talas ozlojeđenosti.
Berelajnina crvena svilena haljina, gusto izvezena zlatom, imala je dublji izrez nego one koje je u poslednje vreme nosila, mada je jedna široka ogrlica od granata i opala pomagala da se sačuva makar neka mera pristojnosti. Za istovetnim širokim pojasom nalazio se bodež ukrašen dragim kamenjem. Na njenoj crnoj kosi je uzana kruna Majena, na kojoj je tačno iznad Berelajninih veđa bio prikazan zlatni soko u letu, delovala sasvim obično naspram tog pojasa i ogrlice. Ona je prelepa žena, još lepša otkad je prestala da ga juri, kako mu se činilo, mada naravno da Faili ne može ni da pljune pod prozor.