Anura je nosila jednostavnu sivu jahaću haljinu, ali većina njih bila je u svojoj najboljoj odeći. Za Perina je to bio tamnozeleni svileni kaput izvezen srebrom po rukavima i ramenima. On nije baš za kitnjastu odeću – Faila ga je naterala da kupi to malo što ima; pa, nežno ga je terala – ali danas mu je potrebno da ostavi utisak. Ako širok jednostavan kožni opasač zategnut preko kaputa pomalo kvari taj utisak – šta da se radi.
„Ona mora da dođe“, promrmlja Arganda. Nizak zdepasti čovek, Alijandrin prvi kapetan, nije skinuo svoj posrebreni kalpak s tri kratke bele perjanice dok je sedeo u sedlu, olabavljujući mač u kanijama kao da očekuje napad. I njegov oklopni prsnik bio je posrebren. Po sunčanom danu, bio bi vidljiv i sa udaljenosti od više milja. „Mora!“
„Prorok kaže da oni neće doći“, primeti Aram tiho, terajući svog krakatog zelenka pored Koraka. Mesingana jabuka u obliku vučje glave na balčaku njegovog mača štrčala je preko ramena njegovog kaputa sa zelenim prugama. Nekada je bio prezgodan za muškarca, ali sada mu je lice svakim danom sve tmurnije i mrgodnije. Nekako je izgledao oronulo i divlje, očiju utonulih i usana stisnutih. „Prorok kaže da ili neće doći, ili je reč o zamci. Kaže da ne bi trebalo da verujemo Seanšanima.“
Perin je ćutao, ali oseti kako postaje razdražljiv, kako zbog sebe tako i zbog nekadašnjeg Krpara. Balver ga je obavestio da je Aram počeo da provodi vreme s Masemom, ali činilo se nepotrebnim da kaže tom čoveku da ne priča Masemi sve što Perin radi. Kada se razbije jaje, žumace više ne može da se vrati u ljusku, ali znaće za sledeći put. Majstor bi trebalo da se razume u svoje alatke i da ih ne koristi tako da se polome. Isto važi i za ljude. Što se Maseme tiče, nema sumnje da strahuje da će naleteti na nekoga ko zna da je i on imao posla sa Seanšanima.
Bili su velika družina, mada će većina njih ostati među drvećem. Pedeset Berelajninih Krilatih stražara s crvenim kalpacima i u crvenim oklopnim prsnicima, sa skerletnim zastavicama koje su se vijorile s njihovih vitkih konjaničkih kopalja čeličnih vrhova, bilo je postrojeno iza majenskog zlatnog jastreba na plavom polju, koji se mreškao na povetarcu. Pored njih je pedeset Geldanaca u uglačanim oklopnim prsnicima i s tamnozelenim kupastim kalpacima bilo u sedlima iza geldanske tri srebrne zvezde na crvenom polju. Barjačići na njihovim kopljima bili su zeleni. Svi su oni delovali hrabro i smelo, ali svi zajedno su daleko manje opasni od Džura Grejdija, sa onim njegovim preplanulim seljačkim licem, bez obzira na to što je on u svom jednostavnom crnom kaputu s pribadačom u obliku srebrnog mača na visokom okovratniku, naspram njih delovao neugledno. Shvatali oni to ili ne, on je znao, i stajao je pored svog uškopljenog dorata opušteno kao čovek koji se odmara pre nego što počne s poslom za taj dan.
U poređenju s njim, Leof Torfin i Tod al’Kar, jedini prisutni Dvorečani, skoro da su od uzbuđenja poskakivali u sedlima, uprkos dugom čekanju. Možda ne bi bili tako uzbuđeni da znaju kako su ponajviše izabrani zbog toga što mogu da obuku pozajmljene kapute od tamne meke zelene čoje. Leof je nosio Perinov barjak s crvenom vučjom glavom, a Tod crvenog orla Maneterena. Oba barjaka vijorila su se na držaljama nešto dužim od kopljišta. Skoro da su se potukli oko toga ko će nositi koji barjak. Perin se nadao da to nije zato što nijedan nije hteo da nosi vučju glavu. Leof je delovao sasvim srećno, a Tod kao da je van sebe od oduševljenja. Naravno, ne zna zašto je Perin poneo to čudo. U svakom slučaju, moraš se postarati da onaj drugi misli da dobija nešto preko, kao što je Metov otac često govorio. Boje se uskomešaše u Perinovoj glavi i na tren mu se učini kako vidi Meta kako priča s jednom sitnom tamnoputom ženom. Odmahnu glavom i otrese taj prizor. Jedino je bitno ono što se dešava tu i sada, tog dana. Jedino je Faila bitna.
„Doći će“, odbrusi Arganda u odgovor Aramu, mada ga ošinu pogledom kroz prečage svog vizira kao da očekuje izazov.
„A šta ako ne dođu?“, zatraži da čuje Galen, streljajući iz onog svog jednog oka koliko Arganda iz dva. Njegov u crveno obojeni oklopni prsnik nije mnogo bolji od Argandinog posrebrenog. Nema nade da ih je mogao nagovoriti da ih premažu nekim mrkim bojama. „Šta ako ovo jeste zamka?“, procedi Arganda, režeči grleno skoro kao vuk. Taj čovek je na rubu živaca.
Lahor donese miris konja svega nekoliko trenutaka pre nego što Perin začu prva glasanja plave senice, predaleko da bi iko drugi mogao da ih čuje. Začuše se iz drveća s leve i desne strane livade. Velike skupine ljudi, možda neprijateljski raspoloženih, ulaze u šumu. Začu se još glasanja ptica, samo iz veće blizine.
„Stigli su“, kaza, a Arganda i Galen ga samo pogledaše. Pokušavao je da izbegava da pokazuje koliko su mu oštra čula, ali ta dvojica samo što se nisu potukla. Prenošeni zov plavih senica sada se začu iz veće blizine, tako da su svi mogli da ga čuju. Ova dvojica ga čudno pogledaše.
„Ako ima ikakvih izgleda da je ovo zamka, ne mogu dopustiti da gospa Prva bude u opasnosti“, kaza Galen, prikopčavajući remen kalpaka. Svi su znali šta to znači.
„Kapetane, odluka je moja“, odgovori Berelajn pre nego što Perin stiže da otvori usta.
„A ja sam odgovoran za tvoju bezbednost, moja gospo Prva.“
Berelajn duboko udahnu, a lice joj se smrče, ali ovoga puta Perin nju preteče. „Kazao sam vam kako ćemo pobeći iz te zamke ako se ispostavi da je o tome reč. Znate koliko su Seanšani sumnjičavi. Verovatno su zabrinuti da mi njih ne uhvatimo u zasedu.“ Galen glasno frknu. Sudeći po njenom mirisu, Berelajn na tren izdade strpljenje, ali onda se opet vrati, čvrsto kao kamen.
„Trebalo bi da ga poslušaš, kapetane“, nasmeši se ona Perinu. „On zna šta radi.“
Odred jahača pojavi se na suprotnom kraju livade i zauzda atove. Talanvor je bio lako prepoznatljiv. U tamnom kaputu i na pegavom zelenku, bio je jedini muškarac među njima bez oklopa obojenog u jarke crvene, žute i plave pruge. Drugo dvoje van oklopa bile su žene, jedna u plavoj haljini, s crvenim delovima na suknji i nedrima, a druga u sivoj. Zraci sunca odbijali su se o nešto između njih. Dakle, sul’dam i damane. O njima nije bilo ni reči u svim pregovorima koji su se odvijali preko Talanvora, ali Perin je računao na to.
„Vreme je“, kaza i uze Korakove uzde jednom rukom. „Pre nego što ona zaključi da mi ne dolazimo.“
Anura uspe da pritera konja dovoljno blizu da uhvati Berelajn za ruku, tren pre nego što druga žena stiže da pomeri svoju kobilu. „Berelajn, trebalo bi da pustiš da pođem s tobom, da? Ovakvi pregovori, u tome sam najbolja.“
„Pretpostavljam da su Seanšani sada već naučili da prepoznaju Aes Sedai, Anura. Šta ti misliš? Rekla bih da oni ne bi pregovarali s tobom. Sem toga“, dodade Berelajn bolesno sladunjavim glasom, „moraš da ostaneš ovde kako bi pomagala gazda Grejdiju.“
Aes Sedai na tren malčice pocrvene i stisnu usne. Bile su potrebne Mudre da bi je naterale da pristane na to da danas prihvata naredbe od Grejdija, mada je Perinu bilo drago što ne zna kako su to postigle. Pokušavala je da se izmigolji iz toga otkako su krenuli iz logora.
„I ti ostani“, reče Perin kada Aram krenu da potera konja napred. „U poslednje vreme si usijane glave i neću da mislim da li ćeš tamo reći nešto što ne treba, ili ne. Neću da se zbog toga igram s Failinom glavom.“ To je bila sušta istina. Nije bilo nikakve potrebe da govori kako ne želi da taj čovek sve što se dogovori prenese Masemi. „Razumeš li?“
Aramov miris se ispuni mehurovima razočarenja, ali on klimnu, ma koliko nevoljno, i položi šake na jabuku sedla. Masemu možda obožava, ali stotinu puta bi poginuo radije nego da dovede Failu u opasnost. Bar ne namerno. Ono što uradi ne razmišljajući, sasvim je drugo.
Perin izjaha iz šume tako da mu je Arganda bio na jednoj, a Berelajn i Galen na drugoj strani. Barjaci su sledili za njima, kao i deset Majenaca i deset Geldanaca u dvojnom redu. Dok su korakom terali konje napred, Seanšani takođe pođoše prema njima, i oni u dvojnom redu. Talanvor je jahao između predvodnika, jednog na doratu, a drugog na zelenku. Konjska kopita nisu se ni najmanje čula od debelog sloja polegle uvele trave. Šuma je potpuno utihla, čak i za Perina.