— Лорде Ризингеме, повика она, у име правде, саслушајте ме! Овај ме човек отео од мојих сродника и силом ставио под своје туторство. Отада нисам имала ничију милост, пријатељство ни потпору ... осим овог младог човека ... Ричарда Шелтона... кога они сада окривљују и хоће да убију. Господару, он је, истина, био синоћ у кући сер Денијела, али ја сам га тамо позвала; он је дошао само на моју молбу и није имао никакву злу намеру. Док је сер Денијел био према њему добар господар, он се верно борио за њега против људи Црне стреле; али кад је његов подмукли тутор покушао да га издајнички убије и он побегао ноћу из те крваве куће, да би спасао свој живот, коме се могао обратити, он, без пријатеља, без новца? Ако је пак запао у рђаво друштво, ко је, по вашем мишљењу, крив: младић према коме се рђаво поступало или тутор који је злоупотребио свој положај?
Тада и она омања млада дама клече поред Џоане.
— А ја, добри мој господару и ујаче, рече она, могу да потврдим пред свима вама да је, тако ми моје душе. истина све што је ова девојка рекла. Ја, недостојна, одвела сам младића унутра.
Лорд Ризингем их саслуша ћутићи; па и кад су престале да говоре, ћутао је још неколико тренутака. А затим пружи руку Џоани да устане, али ову пажњу не указа и оној која га је назвала ујаком.
— Сер Денијеле, рече он, ово је заиста врло замршен случај, и ја ћу га, с вашим одобрењем, испитати и решити. Не брините се. Ваша ствар је у добрим рукама, пресуда ће бити праведна. Идите сада одмах кући и видајте своје ране. Ваздух је врло оштар, па не бих хтео да вам те огреботине назебу.
Он руком даде знак, који његове верне слуге, што су мотриле на сваки његов и најмањи миг, пренесоше даље. Испред цркве се одмах зачу оштар звук трубе и кроз отворена врата умаршираше у цркву стрелци и војници, сви у униформи и са значкама лорда Ризингема. Преузеше Дика и Лолеса од оних који су их држали, опколише заробљенике, изведоше их из цркве и ишчезоше.
Док су пролазили Џоана пружи обе руке према Дику и довикну му: „Збогом“, а деверуша, нимало обесхрабљена очигледним незадовољством свога ујака, посла му пољубац и викну: „Будите храбри, гониоче лавова“, што први пут откако се десила несрећа изазва осмех на лицима гомиле.
5.
Ма да је био најважнија личност у Шоребају, лорд Ризингем је скромно становао у кући једног обичног грађанина, на крају града. Сем војника на вратима и гласника на коњима, који су долазили и одлазили, ништа друго није показивало да се у тој згради привремено настанио један лорд.
Због оскудице у простору Дик и Лолес су затворени заједно, у истом одељењу.
— Добро сте говорили, господару Ричарде, рече одметник. Одлично сте говрили, и ја вам срдачно захваљујем. Ми смо овде у добрим рукама; праведно ће нам судити, и вечерас ћемо пристојно висити обојица о истом дрвету.
— Да, јадни мој пријатељу, и ја тако мислим. одговори Дик.
— Међутим, има још мало наде, рече Лолес. Елис Дакворт је човек какав се не налази у хиљадама. Он вас много воли, како због ваших особина, тако и због вашег оца; и знајући да нисте криви за ово дело он ће преврнути и небо и земљу само да вас спасе.
— Неће успети, рече Дик. Шта може он да уради? Он располаже малим бројем људи. Авај, кад бих само имао сутрашњи дан! Кад бих само могао да одем на један уговорени састанак сутра до подне, у једанаест сати, све би, мислим, било друкчије. Али сад нема помоћи.
— Ви ћете сведочити да сам ја невин, а ја ћу храбро сведочити то исто за вас, заврши Лолес. То нам, додуше, неће ништа помоћи, али ако ме обесе, то неће бити зато што се нисам довољно клео.
Дик затим дубоко утону у мисли, а стари лупеж леже у угао, навуче калуђерску кукуљицу на лице и спреми се да спава. Ускоро је гласно хркао. Дугогодишње тешкоће и опасности биле су потпуно отупеле свако осећање страха у њему.
Дан је био већ на измаку кад је стражар отворио врата и одвео Дика уз степенице лорду Ризингему, који је у топлој соби седео замишљен поред ватре.
Кад је ухапшеник ушао, он диже главу.
— Господине, поче он, познавао сам вашег оца, који је био частан човек, и то ме наводи да поступим благо према вама. Но морам да вам кажем да против вас постоје тешке оптужбе. Ви се дружите са убицама и лоповима; јасно је доказано да сте угрожавали мир; осумњичени сте да сте на гусарски начин украли један брод; видели су вас како се прерушени шуњате по кући свог непријатеља; један човек је убијен те исте вечери ...
— Допустите, господару, прекиде га Дик. Ја ћу одмах признати своју кривицу, онакву каква је. Ја сам убио тога Ратера; а за доказ — он извади писмо из недара — ево једног писма које сам нашао у његовом новчанику.