И тако се десило да је Ричард од Глостера, кад је стигао до прве куће у Шоребају, наишао на улазу улице само на неколико копљаника, које је растерао као вихор сламке.
Пошто су ушли око сто корака у град, Дик додирну војводину руку; војвода, у одговор, затеже дизгине, принесе трубу устима и затруби уговорени знак, а затим скрете удесно. Сви његови коњаници, као један човек, скренуше, у пуном галопу, у истом правцу за њим и заузеше узану споредну улицу. Само последњих двадесет коњаника окренуше коње натраг и заузеше положај на улазу. Пешаци, који су седели иза њих, скочише на земљу и неки од њих почеше одмах да затежу лукове, а неки да проваљују у куће с обе стране улице и да их заузимају.
Изненађени овом неочекиваном променом правца и уплашени чврстим фронтом заштитнице позадине, неколико ленкастераца, после кратког договарања, окретоше коње и одјахаше даље у правцу града да траже појачање.
Део града који је Ричард од Глостера, по Диковом савету, сада заузео, састојао се од пет малих улица са сиромашним и слабо настањеним кућама, које су заузимале једну малу узвишицу и водиле у поље ван града.
Постављена је јака одбрана за сваку од пет улица. Резерва се налазила у средини, ван сваке опасности и у положају да пружи помоћ где год буде затребала.
Овај део града беше тако сиромашан да ни један од ленкастерских лордова није становао у њему, а од њихових вазала само неколицина; и сви становници су одједном напустили своје куће и, уплашено вичући, почели да беже улицама и преко баштенских зидова.
У средини, где је била раскрсница свих тих пет улица, налазила се проста крчма „Код шаховске табле“, у коју је војвода од Глостера сместио за тај дан свој главни штаб.
Дику одреди да чува једну од пет улица.
— Идите, и заслужите да постанете витез, рече он. Задобијте славу за мене; имењак за имењака. Кажем вам, ако се ја уздигнем, и ви ћете се уздићи истим лествицама. Идите, додаде он, рукујући се с Диком.
Међутим, чим је Дик отишао, он се окрете једном малом, сиромашно обученом стрелцу:
— Идите, Датоне, и то брзо! Пратите тог младића. Ако је веран, одговараћете ми за његов живот, глава за главу. Тешко вама ако се вратите без њега! Али ако је неверан, или ако и за тренутак посумњате у њега, убијте га с леђа.
У међувремену Дик се пожури да осигура свој положај. Улица коју је он имао да брани била је врло уска, са збијеним кућама; али ма да је била уска и мрачна, с обзиром на то да је излазила на градски трг, било је највероватније да ће се битка одлучити баш на том месту.
Трг је био препун мештана који су бежали у нереду. Но није било никаквог знака да је непријатељ спреман за напад, и Дик је рачунао да ће имати довољно времена да припреми своју одбрану.
Две куће на крају улице беху празне, отворених врата — станари су били побегли; и људи, по Диковом наређењу, брзо изнесоше намештај из њих и направише барикаду на улазу у улицу. Дику беше додељено око сто људи. Он већину размести по кућама, где су били заклоњени и одакле су могли да стрељају кроз прозоре, а остатак задржа да, под његовим вођством, бране барикаду.
У целом граду је још увек владала велика узбуна и пометња: звонила су звона, чуле су се трубе, брз топот коњице, команде вођа и вриска жена. Све је то готово заглушивало уши. Али бука се постепено стишавала, и ускоро се стрелци и оклопници почеше да окупљају на трту и да се формирају за битку.
Велики део ове војске беше у тамноцрвеној и плавој униформи, и Дик познаде да је витез на коњу који је руководио њеним распоређивањем — сер Денијел Брекли.
Затим настаде дуга пауза, после које скоро истовремено засвираше четири трубе са четири разне стране града. Пета труба им се одазва с трга, и готово истог тренутка борци пређоше у напад: киша стрела засу барикаду и две крајње куће.
Напад је отпочео истовремено на свих пет улица. Глостер је био опкољен са свих страна. И Дик увиде да се за одбрану свог положаја мора потпуно ослонити само на ових сто људи стављених под његову команду.
Седам плотуна стрела следили су један за другим. Кад су стреле најгушће падале, неко дотаче Дикову руку, и он виде једног пажа како му пружа панцир од сјајног челика.
— Ово је од војводе од Глостера, рече му паж. Приметио је, сер Ричарде, да сте отишли без оклопа.
Сав узбуђен што је овако ословљен, Дик устаде и, уз помоћ пажа, навуче панцир. У том тренутку две стреле ударише у панцир, а трећа смртно рани пажа и обори га поред Дикових ногу.
За то време непријатељ се, преко трга, све више приближавао и сада је био тако близу да Дик нареди својим људима да одговоре на непријатељску паљбу. И одмах иза барикаде и са прозора кућа полете киша стрела, сејући смрт. Али ленкастерци, као да им је то био очекивани сигнал, кликнуше и јурнуше трком на барикаду. Коњаници, са спуштеним визирима, још увек су се држали у позадини.