„Voleo bih da me ne gledaju tako“, promrmlja kad jedan prosedi Branitelj, dvostruko stariji od njega, skoro potrča pošto su ga mimoišli. „Kao da me se boje. Ranije nije bilo tako. Ne na ovaj način. Zašto svi ovi nisu u svom krevetu?“ Jedna žena s mokrom krpom i vedrom prljave vode brzo pade u naklon i spuštenog pogleda požuri dalje. Držeći ga za ruku, Faila ga pogleda. „Rekla bih da stražarima nije dopušteno da borave u ovom delu Kamena kad nisu na dužnosti. Ovo je dobro vreme da se na stolici nekog velmože pomazi njegova sluškinja, a možda i da se njih dvoje pretvaraju kako su plemić i njegova gospa, dok ovi spavaju. Verovatno su zabrinuti da ćeš ih prijaviti. A sluge veći deo svojih poslova obavljaju noću. Ko bi hteo da se oni u po bela dana motaju ovuda i čiste, brišu prašinu i ribaju?“
Perin sumnjičavo klimnu. Valjda je ona te stvari naučila u očevoj kući, Uspešan trgovac verovatno je imao sluge, i stražare koji su mu čuvali kola. Ako ništa drugo, nije sav ovaj svet iz kreveta isteralo isto što se dogodilo njemu. Da je to bio slučaj, već bi pobegli iz Kamena, i vrlo verovatno nastavili da beže. Ali zašto je on izdvojen kao meta? Nije se baš radovao što će se suočiti s Random, ali morao je da sazna. Faila ubrza hod kako bi održala korak s njim.
Iako raskošna, ukrašena zlatom, rezbarijama i intarzijama, unutrašnjost Kamena bila je predviđena za ratovanje isto kao i spoljašnjost. Na svakom ukrštanju hodnika tavanica je bila načičkana prorezima. Prorezi za strele, koji nikada nisu bili upotrebljeni, bili su razmešteni tako da pokrivaju čitav hodnik. On i Faila peli su
se uz mnoštvo uzanih kružnih stepeništa, napravljenih u sklopu zidova, ili potpuno zatvorenih. U svakom slučaju, i stepeništa su bila puna proreza za strele, koji su gledali na hodnike ispod njih. Naravno, ništa od svega toga nije omelo Aijele, prve neprijatelje kojima je pošlo za rukom da prođu spoljne zidine.
Dok su trčali uz jedno od tih stepeništa – Perin nije ni shvatio da trči, iako bi se kretao i brže da ga Faila nije držala za ruku – on na tren oseti miris ustajalog znoja i tračak bolesno slatkog parfema, ali nije obratio pažnju na to. Sav je bio obuzet onim što će reći Randu. Zašto si pokušao da me ubiješ? Jesi li već počeo da ludiš? Nije postojao način da s lakoćom postavi to pitanje, niti se nadao lakim odgovorima.
Zakoračivši u zatamnjeni hodnik skoro pri vrhu Kamena, nađe se iza leđa jednog visokog lorda i dvojice njegovih ličnih stražara. Samo je Braniteljima bilo dopušteno da u Kamenu nose oklop, ali ova trojica imala su mačeve za pojasom. Naravno, to samo po sebi nije bilo neobično. Ali njihovo prisustvo na ovom spratu, i to što su skriveni u senkama napeto posmatrali jarko svetlo na suprotnom kraju hodnika, bilo je potpuno neuobičajeno. Ta svetlost dopirala je iz predvorja ispred odaja koje je Rand dobio. Ili zauzeo. Ili ga je, možda, Moiraina tamo ugurala.
Perin i Faila nimalo se nisu trudili da budu tihi dok su se peli uz stepenište, ali trojica ljudi ispred njih toliko su napeto posmatrali šta se dešava na kraju hodnika da ih nisu ni primetili. A onda jedan od telohranitelja u plavim kaputima okrete glavu, kao da mu se ukočio vrat. Kada ih ugleda, zapanjeno otvori usta. Progutavši psovku, munjevito se okrete ka Perinu i posegnu da isuče mač. Drugi telohranitelj je bio tek nešto malo sporiji. Obojica su bili napeti i spremni da se bace na njega, ali bojali su se da ga pogledaju u oči. Perin je osećao kako smrde na strah. Isto kao visoki lord, mada je on čvrsto vladao svojim strahom.
Visoki lord Torean kretao se sasvim opušteno, kao da je na balu. Tamna šiljata brada bila mu je prošarana snežnobelim vlasima. Izvadivši iz rukava maramicu koja je bazdila na neki jak miris, on je prinese kvrgavom nosu koji u poređenju s njegovim ušima nije delovao preveliko. Prelep svileni kaput sa manžetnama od crvenog satena samo je jos više naglasio neupečatljivost njegovog lica. Torean odmeri Perinovu košulju i ponovo prinese maramicu nosu pre no što neznatno nakloni glavu. „Svetlost te obasjala“, učtivo reče. Na tren pogleda Perinove žute oči i smesta skrete pogled, iako mu se izraz lica nije promenio. „Verujem da si dobro?“ A možda je bio i previše učtiv.
Perin ne obrati pažnju na njegov glas. Kada vide kako Torean opušteno odmerava Failu, od besa stisnu pesnice. Međutim, uspelo mu je da se to ne oseti kada je progovorio. „Svetlost te obasjala, visoki lorde Toreane. Drago mi je što vidim kako pomažeš u motrenju na odaje gospodara Zmaja. Nekima bi na tvom mestu smetalo što je on tu.“
Toreanove tanke obrve odjednom se trznuše. „Proročanstvo je ispunjeno, a Tir obavio svoju ulogu u njemu. Možda će Ponovorođeni Zmaj povesti Tir u još slavniju sudbinu. Kome bi to moglo da smeta? Ali, već je kasno. Laku noć ti želim.“ On ponovo odmeri Failu, napući usne, i nekako previše žurno ode niz hodnik – dalje od osvetljenog predvorja. Njegovi telohranitelji pođoše za njim kao dobro uvežbani psi.
„Nije bilo potrebe da se ponašaš nepristojno“, ljutito kaza Faila kada se visoki lord udalji. „Zvučao si kao da ti je jezik od smrznutog gvožđa. Ako zaista nameravaš da ostaneš ovde, bolje bi ti bilo da naučiš kako da se slažeš s plemićima.“
„Gledao te je kao da mu je došlo da te ljulja na kolenima – i to ne očinski.“
Ona frknu, kao da je to nevažno. „Nije on prvi muškarac koji me je pogledao. Da je pronašao hrabrosti da pokuša nešto više od toga, pokazala bih mu jednim namrštenim pogledom da me to ne zanima. Ne moraš da me braniš, Perine Ajbara.“ Svejedno, zvučala je kao da joj je pomalo drago zbog toga.
Počešavši se po bradi, Perin se zagleda za Toreanom posmatrajući kako visoki lord i njegovi stražari zalaze za jedan daleki ugao. Zapita se kako je tairenskim plemićima polazilo za rukom da ne crknu od znojenja. „Jesi li primetila, Faila? Ona njegova pseta nisu pomerila šake sa balčaka sve dok se nisu udaljili deset koraka od nas.“
Ona se namršti ka njemu, a onda pogleda niz hodnik za onom trojicom, pa lagano klimnu. „U pravu si. Ali ne razumem. Ne padaju ničice pred tobom kao pred njim, ali svi su oprezni kada ste ti i Met u blizini. Ponašaju se prema vama jednako kao prema Aes Sedai.“
„Možda prijateljstvo s Ponovorođenim Zmajem više nije dobra zaštita.“ Nije mu ponovo predložila da ode iz Kamena. Ne rečima. Ali pogled joj je bio pun te želje. Perin je međutim bio uspešniji u pokušaju da ne obrati pažnju na njen neizgovoreni predlog no onda kad su o tome razgovarali.
Pre no što stigoše do kraja hodnika, iz jarko osvetljenog predvorja izjuri Berelajn, obema rukama stežući belu odoru obavijenu oko sebe. Prva od Majena skoro da je trčala.
Da bi pokazao Faili kako može biti učtiv, Perin se duboko pokloni – bio je spreman da se opkladi kako ni Met ne bi mogao bolje. Za razliku od njega, Failin naklon sastojao se od najmanjeg mogućeg klimanja glavom i povijanja kolena. Perin to primeti tek krajičkom oka. Nozdrve mu se trznuše od smrada sirovog straha kada Berelajn projuri ni ne primetivši ih. Naspram njenog, Toreanov strah nije bio ništa. Ovo je bila razuzdana panika uvezana iskrzanom nadom. Perin se polako ispravi i zagleda za njom. „Pariš oči?“ – tiho upita Faila.
Usredsređen na Berelajn, pitajući se šta ju je toliko izludelo, i ne razmišljajući reče: „Mirisala je na...“
Daleko niz hodnik, Torean odjednom izađe iz nekog poprečnog prolaza i zgrabi Berelajn za ruku. Velmoža stade žurno nešto da govori, ali Perin je razaznao svega šačicu nepovezanih reči. Izgleda da ju je Torean prekorevao jer je u svojoj gordosti dala sebi prekomernu slobodu, a zatim joj je ponudio svoju zaštitu. Njen odgovor je bio kratak, odsečan i još tiši. Berelajn je te reči izgovorila visoko podignute glave. Grubo se otrgnuvši od tairenskog velmože, Prva od Majena nastavi niz hodnik, ali pravih leđa i naizgled potpuno vladajući sobom. Spremajući se da pođe za njom, Torean vide Perina kako gleda. Prinevši maramicu nosu, visoki lord ponovo nestade u poprečnom prolazu.