Trebalo bi da je nemoguće da Aes Sedai laže, čak i neka koja je izgubila svako pravo na to ime. Ne otvoreno. Prva od Tri zakletve, položena sa Stapom zakletvi u rukama, trebalo bi da to osigura. Ali izgleda da su zakletve Mračnome položene prilikom pristupanja u Crni ađah bile u stanju da raskinu sve Tri zakletve.
Pa Amirlin ih je poslala da love Crni ađah. Da love Lijandrin i onih drugih dvanaest što su počinile ubistvo i pobegle iz Kule. Jedini tragovi koje su sada imale sastojali su se od onoga što ove dve mogu da im kažu. I što će im reći.
„Ponovo nam ispričaj svoju priču“, zapovedi Egvena. „Ovog puta, služi se drugim rečima. Umorna sam od slušanja napamet naučenih priča.“ Ako zaista laže, ima više izgleda da se zapetlja ako drugačije priča. „Saslušaćemo te.“ To je bilo zbog Ninaeve, koja glasno frknu, pa potom oštro klimnu.
Džoija slegnu rameniqia. „Kako god želiš. Pa vidimo. Drugačije reči. Lažni Zmaj, Mazrim Taim, koji je zarobljen u Saldeji, u stanju je da izuzetno snažno usmerava. Možda koliko i Rand al’Tor, ili vrlo približno, ako je verovati izveštajima. Pre no što bude doveden u Tar Valon i smiren, Lijandrin namerava da ga oslobodi. On će biti proglašen Ponovorođenim Zmajem, i predstavljen kao Rand al’Tor, a onda odaslat na put uništenja u razmerama kakve svet nije video još od Stogodišnjeg rata.“
„To je nemoguće“, upade Ninaeva. „Šara neće prihvatiti lažnog Zmaja. Ne sada, kada se Rand obznanio svetu.“
Egvena uzdahnu. I ranije su slušale tu priču, ali Ninaeva se uvek raspravljala oko toga. Nije bila sigurna da Ii Ninaeva zaista veruje kako je Rand ponovorođeni Zmaj, ma šta govorila, i bez obzira na Proročanstva, Kalandor i pad Kamena. Ninaeva je bila taman dovoljno starija od njega da ga je čuvala dok je bio dete, baš kao i Egvenu. Bila je iz Emondovog Polja, i smatrala je još i sad da joj je prva dužnost da štiti njegove meštane.
„Je li ti to Moiraina rekla?“ – upita Džoija, pomalo prezrivo.
„Moiraina je malo vremena provela u Kuli otkako je uzdignuta, a nije ni dugo boravila sa svojim sestrama koje su drugde. Pretpostavljam da dobro poznaje seoski život, a možda se i pomalo razume u spletke među narodima, ali svejedno tvrdi kako je sigurna u vezi s nekim stvarima koje je samo čula ili naučila od drugih koji to znaju. Svejedno, možda je u pravu. Moguće je da će Mazrimu Taimu biti nemoguće da se proglasi Ponovorođenim Zmajem. Ali ako to neko drugi učini u njegovo ime, ima li neke razlike?“
Egvena požele da se Moiraina vrati. Ta žena ne bi tako samouvereno govorila da je Moiraina tu. Džoija je znala da su ona i Ninaeva samo Prihvaćene. To je činilo veliku razliku.
„Nastavi“, kaza Egvena, skoro jednako grubo kao Ninaeva. „I zapamti, drugačije reči.“
„Naravno“, odvrati Džoija, kao da odgovara na ljubaznu molbu, ali oči su joj se presijavale kao krhotine crnog stakla. „Shvatate šta će iz toga proisteći. Rand al’Tor će biti okrivljen za zlodela... Randa al’Tora. Moguće je da će čak i dokaz da su u pitanju dve različite ličnosti biti zanemarene. Napokon, ko zna šta je Ponovorođeni Zmaj u stanju da uradi? da istovremeno bude na dva mesta. Čak će i oni što su se uvek priklanjali lažnim Zmajevima oklevati suočeni s bezobzirnim pokoljem i još gorim stvarima koje će ovaj počiniti. Oni što ne prezaju od takvog kasapljenja, pohrliće Randu al’Toru koji izgleda obožava krv. Plemena će se ujediniti kao tokom Aijelskog rata...“ Na te reči ona Avijendi uputi osmeh pun izvinjenja, koji je bio u potpunoj suprotnosti s njenim okrutnim očima. „...ali jamačno daleko brže. Čak ni Ponovorođeni Zmaj ne može tome da se odupre. Ne zauvek. Biće smrvljen i pre no što Poslednja bitka počne, a smrviće ga oni koje bi trebalo da spase. Mračni će biti na slobodi, dan Tarmon Gai’dona će osvanuti, a Senka pokriti zemlju i za sva vremena prepraviti Šaru po svojoj slici. To Lijandrin namerava.“ U glasu joj nije čula ni trunčica zadovoljstva, ali ni užasa.
Bila je to uverljiva priča, daleko uverljivija od one što joj je Amiko ispričala o nekoliko rečenica koje je načula u prolazu, ali Egvena je njoj verovala – a ne Džoiji. Možda stoga jer je tako želela. Daleko je lakše suočiti se s nekom neodređenom pretnjom u Tančiku no sa ovim potpunim planom da se svi do jednoga okrenu protiv Randa. Ne, pomisli. Džoija laže. Sigurna sam u to. Ali ne mogu priuštiti sebi da zanemare njenu priču. Svejedno, ne mogu pratiti oba traga i nadati se uspehu.
Vrata se uz tresak otvoriše i Moiraina uđe, a Elejna za njom. Kći naslednica je namršteno gledala u pod, izgubljena u mračnim mislima, ali Moiraina... Prvi put se desilo da joj lice nije spokojno kao što to priliči jednoj Aes Sedai. Bilo je oslikano divljom srdžbom.
6
Prolazi
„Rand al’Tor je“, nategnutim glasom kaza Moiraina, „bandoglava mazga od... od... muškarca!“
Elejna besno diže glavu. Njena dadilja iz detinjstva, Lini, imala je običaj da kaže kako ćeš pre od svinjskih čekinja izatkati svilu no od muškarca načiniti išta drugo do muškarca. Ali to nije bio izgovor za Randa.
„Takve ih uzgajamo u Dvema Rekama.“ Ninaeva se odjednom sva pretvorila u zadovoljne i polupotisnute osmehe. Retko kad joj je polazilo za rukom da prikrije koliko ne podnosi Aes Sedai, iako je mislila da je dobra u tome. „Naše žene nikada nemaju poteškoća sa njima.“ Sudeći po Egveninom zapanjenom pogledu, to je bila tako velika laž da je zaslužila ribanje usta sapunom.
Moirainine obrve se namrštiše kao da se sprema da odvrati Ninaevi. Elejna se pomeri, ali nije mogla da se seti ničeg što bi sprečilo svađu. Rand joj je neprestano bio u glavi. Nije imao prava na to! Ali kakvog je prava ona imala?
Umesto nje, međutim, progovori Egvena: „Šta je uradio, Moiraina?“ Aes Sedai pogleda Egvenu, i to takvim pogledom da mlađa žena ustuknu i naglo raskrili lepezu, napeto se hladeći po licu. Ali Moirainin pogled spusti se na Džoiju i Amiko. Jedna ju je zabrinuto posmatrala, a druga je bila okovana tokovima Vazduha i svesna jedino zida spram sebe.
Elejna se trže kada shvati da je Džoija slobodna. Žurno proveri štit koji tu ženu drži podalje od Istinskog izvora. Nadala se da niko od ostalih nije primetio njen trzaj. Bila je skoro nasmrt prestravljena od Džoije, ali Egvena i Ninaeva nisu je se plašile, ništa više no Moiraina. Ponekad je bilo teško biti hrabar kao što bi kći naslednica Andora trebalo da bude. Često je želela da je hrabra kao njih dve.
„Stražari“, promrmlja Moiraina sebi u bradu. „Videla sam da su još u hodniku, ali nisam razmišljala.“ A zatim zagladi svoju haljinu. Očigledno se iz petnih žila trudila da se smiri. Elejna nikada nije videla Moirainu tako van sebe. Ali Aes Sedai je imala povoda. Ništa više od mene. Mada, da li je tako? Uhvati sebe kako pokušava da izbegne Egvenin pogled.
Da je Egvena, Ninaeva ili Elejna bila izbačena iz ravnoteže, Džoija bi svakako pokušala da nešto kaže, prefinjeno i dvosmisleno, tačno proračunato da ih još malo uznemiri. U svakom slučaju tako bi bilo da su nasamo s njom. Ali sa Moirainom, samo je nelagodno ćutke gledala.
Moiraina pođe duž stola, povrativši spokoj. Džoija je bila skoro za glavu viša, ali da je i ona bila odevena u svilu, svejedno ne bi bilo sumnje ko tu zapoveda. Džoiji je pošlo za rukom da ne ustukne, ali šake joj se na tren zgrčiše pre no što ponovo ovlada njima.
„Uredila sam stvari“, tiho kaza Moiraina. „Za četiri dana brodom će te odvesti u Tar Valon i Kulu. Tamo nisu tako nežni kao mi što smo bile. Ako do tada ne otkriješ istinu u sebi, pronađi je pre no što stigneš do Južne luke, ili ćeš svakako završiti na vešalima u Izdajničkom dvorištu. Neću ponovo razgovarati s tobom, sem ukoliko ne pošalješ po mene sa vestima da imaš nešto novo da mi kažeš. Samo pazi, ne želim ni reč od tebe da čujem – ni jednu jedinu reč – sem ako nije nova. Veruj mi, to bi te poštedelo bola koji te čeka u Tar Valonu. Avijenda, hoćeš li reći kapetanu da pošalje unutra dvojicu svojih ljudi?“ Elejna trepnu kada Aijelka ustade i izgubi se kroz dovratak. Avijenda je ponekad bila toliko mirna da se činilo kako uopšte i nije prisutna.