Sudeći po izrazu Džoijinog lica, želela je da nešto kaže, ali Moiraina ju je gledala. Naposletku, Prijatelj Mraka skrenu pogled. Oči su joj blistale kao gavranove, pune crne želje da ubije, ali ćutala je.
Elejna ugleda kako Moirainu odjednom okruži zlatnobeli sjaj, koji je značio da je prigrlila saidar. To je mogla da vidi samo druga žena obučena da usmerava. Tokovi što su držali Amiko rastočiše se znatno brže no što bi Elejna mogla da ih raščini. Bila je snažnija od Moiraine – bar je imala izglede da postane. Njena snaga, kao i Egvenina i Ninaevina, gotovo da je ispunjavala nevericom žene koje su joj predavale u Kuli. Ninaeva je bila najsnažnija od njih tri – kad bi joj pošlo za rukom da usmerava. Ali Moiraina je imala iskustvo. Moiraina je u po dana, u po noći bila u stanju da uradi ono što njih tri još uče. Ali postojalo je ponešto što Elejna, a i druge dve, može da uradi a Aes Sedai ne. Međutim, bilo je to sitno zadovoljenje naspram lakoće s kojom je Moiraina zgazila Džoiju.
Oslobođena i otčepljenih ušiju, Amiko se osvrnu i ugleda Moirainu. Ciknuvši, ona pade u dubok naklon, kao da je nova polaznica. Džoija je smrknuto zurila ka vratima, izbegavajući da bilo koga pogleda u oči. Ninaeva je, ruku prekrštenih a šake prebledele koliko je snažno stiskala pletenicu, streljala Moirainu skoro jednako ubilačkim pogledom kao Džoiju. Egvena dodirnu svoju suknju i ošinu Džoiju očima. Elejna se namršti, poželevši da je hrabra kao Egvena i poželevši da se ne oseća kao da svojoj prijateljici zabija nož u leđa. U sve to uđe kapetan sa još dva Branitelja odevena u crno i zlatno. Avijenda nije bila sa njima. Izgleda da je iskoristila priliku da umakne od Aes Sedai.
Prosedi zapovednik, sa dve kratke bele perjanice na kalpaku podvijenog oboda, trznu se kada pogleda Džoiju u oči, mada ga ona izgleda nije ni videla. Pogled mu nelagodno pređe od jedne do druge žene. Soba je odisala mogućom nevoljom, a pametan čovek ne bi voleo da se nađe u bilo kakvoj nevolji među takvim ženama. Dva vojnika iza njega prigrlila su svoja visoka koplja toliko čvrsto kao da se boje da će morati da se brane. Možda se i jesu toga plašili.
„Otpratićete ove dve u njihove ćelije“, oštro kaza Moiraina zapovedniku. „Ponovite vaša uputstva. Ne želim da dođe do neke greške.“
„Da, a...“ Kapetan kao da se zagrcnu. Duboko udahnu. „Da, moja gospo“, kaza i preplašeno je pogleda ne bi li video da li joj to odgovara. Pošto ona samo nastavi da ga ćutke gleda, on glasno uzdahnu od olakšanja. „Zatvorenice ni sa kim da ne pričaju, sem sa mnom. Čak ni međusobno. Dvadesetorica ljudi u stražari i neprestano dvojica ispred svake ćelije. Četvorica, ako ćelija iz ma kog razloga mora biti otvorena. Ja lično da posmatram dok im se hrana priprema i da im je nosim. Sve je kao što si zapovedila, moja gospo.“ U glasu mu se začu tračak radoznalosti. Stotinu glasina u vezi sa zarobljenicama kolalo je kroz Kamen. Svi su se pitali zašto su te dve žene bile pod tolikom stražom. A bilo je i prošaptanih priča o Aes Sedai. Svaka tmurnija od prethodile.
„Vrlo dobro“, kaza Moiraina. „Vodite ih.“
Nije se znalo kome je bilo draže da ode iz sobe – zatvorenicama ili stražarima. Čak je i Džoija brzo koračala, kao da više ne može podneti da ćuti u Moiraininom prisustvu.
Elejna je bila sigurna da joj je lice bilo potpuno spokojno od trenutka kada je ušla u sobu, ali Egvena joj priđe i zagrli je. „Šta je bilo, Elejna? Kao da ćeš zaplakati.“
Od zabrinutosti u njenom glasu Elejni dođe da zajeca. Svetlosti!, pomisli. Neću se poneti tako glupo. Neću! Rasplakana žena je vedro bez dna.“ Lini je bila prepuna takvih izreka.
„Tri puta...“ – prasnu Ninaeva na Moirainu – „samo si tri puta pristala da nam pomogneš u ispitivanju! Ovog puta si nestala i pre no što smo počele, a sada tek tako objavljuješ da ih šalješ u Tar Valon! Ako nećeš da nam pomogneš, bar se ne mešaj!“
„Nemoj se preterano oslanjati na ulogu koju ti je Amirlin poverila”, hladno odvrati Moiraina. „Možda te je odredila da goniš Lijandrin, ali i dalje si samo Prihvaćena, i žalosna neznalica, ma kakva pisma ti nosila. Ili si možda nameravala da ih doveka ispituješ pre no što dođeš do neke odluke? Vi Dvorečani izgleda volite da izbegavate odluke koje se moraju doneti.“ Ninaeva iskolačenih očiju najpre otvori, pa zatvori usta, kao da se pita na koju optužbu pre da odgovori, ali Moiraina se okrete ka Egveni i Elejni. „Saberi se, Elejna. Ne znam kako ćeš da izvršiš Amirlininu zapovest ako misliš da svuda vladaju običaji na koje si navikla, A ne znam ni zašto si toliko uznemirena. Ne dozvoli da tvoja osećanja povrede druge,“
„Kako to misliš?“ – upita Egvena. „Kakvi običaji? O čemu to pričaš?“
„Berelajn je bila u Randovim odajama“, tiho kaza Elejna pre no što stiže da se zaustavi. Pogled joj, pun krivice, polete ka Egveni. Valjda joj je pošlo za rukom da prikrije šta oseća.
Moiraina je prekorno pogleda i uzdahnu. „Poštedela bih te ovoga, samo da sam mogla, Egvena. Da Elejna nije dozvolila da joj gađenje od Berelajn nadvlada razum. Običaji u Majenu nisu isti kao tamo gde si se rodila, Egvena. Znam šta osećaš prema Randu, ali do sada si sigurno shvatila da od toga ništa neće biti. On pripada Šari i povesti.“
Naizgled ne obraćajući pažnju na Aes Sedai, Egvena pogleda Elejnu pravo u oči. Elejna htede da skrene pogled, ali nije mogla. Egvena se odjednom nagnu ka njoj i zaklonivši usne rukama prošapta: „Volim ga. Kao brata. A tebe kao sestru. Želim ti sve najbolje.“
Elejna je pogleda, a osmeh joj polako ozari lice. Zatim snažno zagrli Egvenu. „Hvala ti“, tiho promrmlja. „I ja tebe volim, sestro. Oh, hvala ti.“
„Pogrešno je shvatila“, kaza Egvena, napola sama sebi, a lice joj zablista oduševljenim osmehom. „Jesi li ikada bila zaljubljena, Moiraina?“
Kako čudno pitanje. Elejna nije mogla ni da zamisli zaljubljenu Aes Sedai. Moiraina je bila iz Plavog ađaha, a priča se da Plave sestre svu svoju strast daju ciljevima.
Međutim, vitka žena nimalo nije bila iznenađena. Neko vreme bezizražajno ih je gledala zagrljene. Naposletku kaza: „Mogla bih da se kladim kako daleko bolje znam lice čoveka za koga ću se udati no što vas dve poznajete lica vaših budućih muževa.“
Egvena zapanjeno otvori usta.
„Ko?“ – dahnu Elejna.
Aes Sedai je izgleda zažalila što je progovorila. „Možda sam samo htela da kažem kako delimo neznanje. Nemojte iz nekoliko reči izvoditi preterane zaključke.“ A zatim zamišljeno pogleda Ninaevu. „Ako ikada odaberem nekog muškarca – ako, kažem – to neće biti Lan. Toliko sam spremna da izjavim.“
Bio je to melem za Ninaevu, ali izgleda da joj se nije dopalo što to čuje. Ninaeva je, što bi Lini rekla, imala „muku da muči“, pošto ne samo što je volela jednog Zaštitnika, već i čoveka koji je pokušavao da joj ne uzvrati ljubav. Budući da je muška budala, stalno je pričao o ratu protiv Senke, koji ne može prestati da vodi, a ni dobiti. Govorio je kako odbija da Ninaevu za njen venčani pir odene u udovičko ruho. I tome slične gluposti. Elejna nije shvatala kako Ninaeva sve to trpi. Ona baš i nije preterano strpljiva žena.
„Ako ste okončale ćaskanje o muškarcima“, zajedljivo kaza Ninaeva, baš kao da hoće da dokaže Elejnine misli, „možda bismo mogle da se vratimo na bitne stvari?“ Čvrsto stisnuvši pletenicu, ona u hodu dobi na brzini i silovitosti, kao razglavljeni vodenični točak. „Kako ćemo otkriti ko laže – Džoija ili Amiko – ako ih ti pošalješ za Tar Valon? A možda obe lažu? Možda obe govore istinu? Ma šta ti mislila, Moiraina, meni se ni najmanje ne sviđa što ovde gubim vreme, ali previše sam se puta opekla tako što sam upala u nečiju zamku. Ne želim da se to ponovi. Niti želim da jurim duhove. Ja... mi... nas je Amirlin poslala za Lijandrin i njenim sluškinjama. Budući da ti ne misliš da su one dovoljno bitne da bi odvojila neki trenutak svog dragocenog vremena da nam pomogneš, bar nas nemoj saplitati!“