Moiraina, međutim, nije bila tako popustljiva. „Vrlo dobro“, reče klimnuvši glavom, „ali nepotpuno.“ Kada pogleda Elejnu, ona shvati da Moiraina zna kako je to namerno izostavila. Ruku sklopljenih na struku, Moiraina se obrati Ninaevi i Egveni, „Ovaj rat ni po čemu nije bolji, niti čistiji od ostalih. Jedino što će vezati Tairence za njega. A i Ilijanci će ga slediti, kao što to sada čine Tairenci. Neće imati izbora kada se Zmajev barjak zavijori nad Ilijanom. Čak i vest o njegovoj pobedi mogla bi da ratove u Tarabonu i Arad Domanu okonča u njegovu korist. To će biti okončani ratovi.
Jednim udarcem on će po broju ljudi i mačeva postati toliko snažan da će moći da ga pobede jedino udruženi svi preostali narodi odavde pa do Pustoši. Istim tim potezom pokazaće Izgubljenima da nije bespomoćan. Oni će zbog toga biti na oprezu, što će mu dati dovoljno vremena da nauči kako da se služi svojom snagom. On mora načiniti prvi korak. Mora biti čekić, a ne klin,“ Aes Sedai se neznatno namršti, i tračak njenog ranijeg besa naruši spokojni izraz lica. „On mora da načini prvi korak. A šta radi? Čita. I čitanjem se samo dublje ukopava u nevolje.“
Ninaeva je delovala potreseno kao da može da vidi sve te bitke i smrt, Egvenine tamne oči behu razrogačene od užasnog razumevanja. Elejna zadrhta od izraza njihovih lica. Jedna je gledala Randa kako raste, a druga je odrasla s njim. A sada ga gledaju kako otpočinje ratove. Ne Ponovorođeni Zmaj, već Rand al’Tor.
Vidno se boreći sa tim saznanjem, Egvena se uhvati za najmanji i najbeznačajniji deo Moiraininih reči. „Kako čitanje može da ga ugura u nevolje?“
„Rešio se da sam otkrije šta Zmajska Proročanstva kažu.“ Moirainino lice i dalje bese hladno i spokojno, ali odjednom je zazvučala skoro jednako umorno kao što se Elejna osećala. „Možda su Proročanstva bila zabranjena u Tiru, ali je glavni bibliotekar imao devet različitih prevoda zaključanih u kovčegu. Sada su svi kod Randa. Pokazala sam mu stih koji se ovde može primeniti, a on mi ga je naveo iz jednog starog kandorskog prevoda.
Namršti se. „To može da govori i o ovome. Ilijan pod Samaelom svakako jeste izgubljeni grad. Ako povede tairenska koplja u rat i okuje Samaela, ispuniće taj stih. Drevni san o Ponovorođenom Zmaju. Ali on to neće da shvati. Čak ima i jedan primerak na Starom jeziku, kao da razume makar dve reči. Juri za senkama, a lako je moguće da će ga Samael, Rafhin ili Lanfear zgrabiti za grkljan pre no što ga ja ubedim da greši.“
„On je očajan.“ Ninaevin glas bese nežan, ali Elejna je bila sigurna da je to zbog Randa, a ne Moiraine. „Očajnički pokušava da pronađe sopstveni put.“
„I ja sam očajnički raspoložena“, odlučno odvrati Moiraina. „Čitav život posvetila sam tome da ga nađem, i neću mu dopustiti da pretrpi neuspeh, ako to ikako mogu da sprečim. Skoro da sam dovoljno očajna da...“ A onda ućuta i napući usne. „Recimo samo da ću učiniti šta god budem morala.“
„Ali to nije dovoljno“, oštro kaza Egvena. „Šta ćeš to učiniti?“
„Vi se morate baviti nekim drugim pitanjima“, odvrati Aes Sedai. „Crni ađah...“
„Ne!“ Elejnin glas beše oštar kao nož i zapovednički, a šake prebledele koliko je snažno stegla skute svoje plave suknje. „Ti mnogo tajni držiš u sebi, Moiraina, ali to nam reci. Šta smeraš s njim?“ U glavi joj se niotkud pojavi slika kako hvata Moirainu i, ako treba, batinama izvlači istinu iz nje.
„Šta smeram s njim? Ništa. Oh, u redu. Nema razloga zašto to ne biste znale. Videle ste ono što Tairenci zovu Veliko skladište?“
Iako je to bilo veoma neobično za ljude koji se toliko boje Moći, Tairenci su u Kamenu čuvali zbirku predmeta povezanih s Jednom moći, po veličini odmah iza zbirke u Beloj kuli. Elejna je mislila da je to stoga što su bili prisiljeni da toliko dugo čuvaju Kalandor, hteli to ili ne. Čak bi i Mač Koji To Nije mogao da se smatra nečim bezopasnijim kada se na njega gleda kao na deo veće zbirke. Ali Tairenci nikada nisu mogli da nateraju sebe da sačine izložbu svoje zbirke. Veliko skladište nalazilo se u nizu prljavih i zakrčenih soba, dublje pod zemljom čak i od tamnica. Kada je Elejna prvi put tamo sišla, videla je da su se brave na vratima odavno zapekle od rđe, tamo gde vrata nisu istrulela od starosti.
„Čitav dan smo provele dole“, kaza Ninaeva. „Da vidimo jesu li Lijandrin i njene prijateljice nešto uzele. Mislim da ništa nisu odnele odatle. Sve je bilo zakopano u prašinu i buđ. Biće potrebno deset rečnih brodica da se sve to preveze u Kulu. Možda će tamo moći da sve to razvrstaju; ja, vala, nisam mogla.“ Izgleda da nije mogla odoleti iskušenju da čačne Moirainu, jer je dodala: „Sve bi to znala, samo da si nam posvetila malo više svog vremena.“
Ali izgleda da Moiraina to nije primetila. Kao da je bila zagledana u samu sebe i preispitivala svoje misli. Naposletku progovori, ali kao da je naglas razmišljala. „U Skladištu postoji jedan određeni ter’angreal. To je stvar koja podseća na dovratak od crvenog kamena, pomalo izobličen. Ako mi ne pođe za rukom da dođem do neke odluke, možda ću morati da prođem kroz njega.“ Plavi kamičak na njenom čelu zanjiha se, presijavajući se na svetlosti. Izgleda da se baš i nije radovala tom koraku.
Na spomen ter’angreala, Egvena nagonski dodirnu haljinu. Tu je lično ušila jedan mali džep da u njemu sakrije kameni prsten. Taj prsten bio je ter’angreal – moćan, iako mali. A Elejna je bila jedna od tri žene koje su znale da ga poseduje. Moiraina nije bila jedna od njih.
Ter’angreali su bili čudne stvari, ostaci Doba legendi, isto kao angreali i sa’angreali – mada brojniji. Ter’angreali su koristili Jednu moć, umesto da je povećavaju. Izgleda da je svaki bio načinjen da radi samo jednu stvar. Ali iako su neki od njih i sada u upotrebi, niko nije bio siguran dali se koriste u svrhe zbog kojih su načinjeni. Štap zakletvi, na kojem žene polažu Tri zakletve prilikom uzdizanja na položaj Aes Sedai, bio je ter’angreal koji je te zakletve činio delom njihovog tela. Poslednje iskušenje kroz koje je polaznica prolazila pre no što postane Prihvaćena odvijalo se unutar jednog drugog ter’angreala, koji je najdublje strahove činio stvarnima – ili je možda vodio do mesta gde oni jesu stvarni. Čudne stvari su se dešavale sa ter’angrealima. Dešavalo se da Aes Sedai pregore ili poginu, pa čak i da jednostavno nestanu dok ih proučavaju. I koriste.
„Videla sam taj dovratak“, reče Elejna. „U poslednjoj sobi na kraju hodnika. Svetiljka mi se ugasila i tri puta sam pala pre no što sam stigla do vrata.“ Pocrvene od stida. „Plašila sam se da tamo usmeravam, čak i da ponovo upalim svetiljku. Većina onih stvari liči mi na smeće – mislim da su Tairenci jednostavno grabili sve za šta su čuli da bi moglo biti u nekoj vezi s Moći – ali mislila sam da bi se moglo dogoditi da slučajno uključim nešto što nije smeće ako usmeravam, a ko zna šta bi to moglo da uradi.“