„A da si se saplela u mraku i pala kroz iskrivljeni dovratak?“ – suvim glasom upita Moiraina. „Njemu usmeravanje nije potrebno. Potrebno ti je samo da prođeš.“
„S kojom svrhom?“ – upita Ninaeva.
„Da bi dobila odgovore. Tri odgovora – i svaki od njih istinit – o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti.“
Elejna se odmah seti dečije priče, Bili pod brdom, ali samo zato što je i ona spominjala tri odgovora. Ali odmah potom seti se još nečega. A izgleda i da nije bila jedina koja se toga setila. Međutim, pošlo joj je za rukom da progovori dok su Ninaeva i Egvena još otvarale usta. „Moiraina, pa to je izbavljenje iz naših muka. Možemo da pitamo da li Džoija ili Amiko govore istinu. Možemo da pitamo gde su Lijandrin i ostale. Da pitamo za imena pripadnica Crnog ađaha što su još u Kuli...“
„Možemo da pitamo šta je ta stvar što je opasna po Randa“, ubaci se Egvena, a Ninaeva dodade: „Zašto nam to nisi ranije rekla? Zašto si dozvolila da svaki dan slušamo istovetne priče, kad smo do sada mogle sve da rešimo ?“
Aes Sedai se žacnu i diže ruke. „Vas tri jurišate kao muve bez glava tamo gde bi Lan i stotinu Zaštitnika oprezno birali put. Šta mislite zašto ja nisam prošla kroz dovratak? Odavno sam mogla da pitam šta bi Rand trebalo da učini pa da preživi i pobedi, kako da porazi Izgubljene i Mračnoga, kako da ovlada Moći i dovoljno dugo drži ludilo na odstojanju da učini ono što mora.“ A zatim je, podbočena, sačekala da se njene reči slegnu. Nijedna devojka nije progovorila. „Postoje izvesna pravila“, nastavi Moiraina, „i neke opasnosti. Kroz dovratak se može proći samo jednom. Samo jednom. Možeš postaviti tri pitanja, ali sva tri moraš postaviti i dobiti odgovore na njih pre no što možeš da odeš. Izgleda da se lakomislena pitanja kažnjavaju, ali takođe se čini da je za neke ljude lakomisleno ono što je za druge ozbiljno. A najvažnije, sva pitanja u vezi sa Senkom imaju kobne posledice.
Ako postavite pitanja o Crnom ađahu, mogle biste se vratiti mrtve, ili kao bezumnice. Ako se uopšte i vratite. A što se Randa tiče... Nisam sigurna da li je uopšte moguće postaviti neko pitanje u vezi s Ponovorođenim Zmajem koje se nekako ne dotiče Senke. Shvatate li sada? Ponekad ima razloga za oprez.“
„Otkud ti sve to znaš?“ – ljutito upita Ninaeva. A zatim se podboči i stade naspram Aes Sedai. „Visoki lordovi sigurno nisu dopustili nekoj Aes Sedai da izučava stvari u Skladištu. A sudeći po pogani koja se dole nakupila, već stotinu godina ništa od svega toga nije videlo sunčevu svetlost.“
„Mislim da je prošlo daleko više vremena“, smireno joj odvrati Moiraina. „Prestali su da sakupljaju pre otprilike tri stotine godina. Neposredno pre no što su prekinuli, nabavili su taj ter’angreal o kome sam vam govorila. Sve do tada on je bio u posedu Prvih od Majena, koji su odgovore koristili ne bi li izbegli da ih Tir osvoji. A oni su dopustili Aes Sedai da ga proučavaju. Naravno, u tajnosti. Majen se nikada nije usuđivao da otvoreno razgnevi Tir.“
„Ako je bio toliko bitan za opstanak Majena“, sumnjičavo kaza Ninaeva, „Šta će onda ovde, u Kamenu?“
„Zato što su Prvi u pokušajima da sačuvaju slobodu Majena od Tira donosili i loše, a ne samo. dobre odluke. Pre tri stotine godina visoki lordovi nameravali su da sagrade flotu koja će slediti majenske brodove i pronaći gde se jate uljarice. Halvar, tadašnji Prvi, podigao je cenu majenskog ulja za svetiljke prilično iznad cene ulja sto se dobija od tirskih maslina. A da bi još više ubedio visoke lordove da će Majen uvek gledati prvo Tir, pa onda sebe, poklonio im je onaj ter’angreal. On ga je već iskoristio, tako da mu više ničemu nije služio, a bio je mlad skoro kao Berelajn sada. Izgledalo mu je da ga čeka duga vladavina i dugi niz godina u kojima će mu biti potrebna tairenska dobra volja.“
„Bio je budala“, promrmlja Elejna. „Moja majka nikada ne bi načinila takvu grešku.“
„Možda ne“, kaza Moiraina. „Ali Andor nije mala država okružena mnogo većim i snažnijim. Međutim, ispostavilo se da Halvar jeste bio budala – visoki lordovi su već sledeće godine naručili njegovu smrt – ali zahvaljujući njegovoj gluposti, meni se sada ukazala ova prilika, ako mi bude bila potrebna. Jeste da je opasna, ali bolje išta nego ništa.“
Ninaeva stade da gunđa nešto sebi u bradu, možda razočarana što se Aes Sedai nije upetljala.
„A mi smo tamo gde smo i bile.“ Egvena uzdahnu. „Ne znamo ko od one dve laže. A i dalje je moguće da nijedna ne govori istinu.“
„Ako želite, ponovo ih ispitajte“, kaza Moiraina. „Imate vremena dok ih ne smeste na brod, mada ne verujem da će sada promeniti priču. Ja vam savetujem da se usredsredite na Tančiko. Ako Džoija govori istinu, biće potrebne Aes Sedai i Zaštitnici da čuvaju Mazrima Taima, a ne samo vas tri. Čim sam čula Džoijinu priču, golubom sam poslala upozorenje Amirlin Tron. Zapravo, poslala sam tri goluba, da budem sigurna da će bar jedan stići do Kule.“
„Baš ljubazno od tebe što si nas obavestila“, hladno progunđa Elejna. Ta žena je sve radila kako njoj odgovara. To što su se samo pretvarale da su pune Aes Sedai nije bio razlog da Moiraina krije stvari od njih. Amirlin je ipak njih poslala da love Crni ađah.
Moiraina kratko klimnu glavom, kao da joj je Elejna zaista zahvalila. „Nema na čemu. Zapamtite da ste vi psi koje je Amirlin nahuškala za Crnim ađahom.“ Elejna se trže, a Moiraina se nasmeši – po čemu se dalo zaključiti da zna o čemu Elejna razmišlja. „Odluka kuda ćete poći mora biti vaša. I to ste mi istakle“, suvim glasom dodade. „Verujem da ćete odlučiti lakše no ja. Takođe verujem da ćete dobro spavati, iako nema još mnogo do zore. Laku noć vam želim.“
„Ta žena...“ – promrmlja Elejna kada se vrata zatvoriše za Aes Sedai. „Ponekad bih je zadavila.“ A onda se sruči u jednu stolicu za stolom i namršteno se zagleda u šake koje je spustila na krilo.
Ninaeva zagunđa u znak saglasnosti i priđe uzanom stočiću prislonjenom uza zid na kome su, pored dva ibrika, bili srebrni pehari i činije sa začinima. Jedan ibrik, pun vina, počivao je u sjajnoj činiji prepunoj sada uglavnom istopljenog leda, donetog u kovčezima punim piljevine čak sa Kičme sveta. Led usred leta, da bi se rashladilo piće visokih lordova. Elejni je to bilo nezamislivo.
„Svima će nam prijati hladno piće pre spavanja“, kaza Ninaeva, petljajući oko vina, vode i začina.
Elejna podiže glavu kada Egvena sede pored nje. „Jesi li zaista mislila ono što si rekla, Egvena? U vezi s Random?“ Egvena klimnu, a Elejna uzdahnu. „Sećaš li se šta je Min imala običaj da govori? Sećaš li se onih šala o tome kako će ga žene deliti? Ponekad se pitam da li je to imala neko čitanje za koje nam nije rekla. Mislila sam kako je htela da kaže da zna kako ga obe volimo. Ali ti si imala pravo na njega, a ja nisam znala šta da radim. I dalje ne znam. Egvena, on te voli.“
„Pa, moraće da promeni mišljenje“, odlučno kaza Egvena. „Kada se budem udala, to će biti zato što tako hoću, a ne jer neki muškarac od mene očekuje da ga volim. Biću nežna sa njim, Elejna, ali pre no što završim, znaće da je slobodan. Hteo on to ili ne. Moja majka uvek je govorila da su muškarci drugačiji od nas. Imala je običaj da kaže kako mi želimo da budemo zaljubljene, ali samo u onoga koga mi hoćemo; muškarac oseća potrebu da bude zaljubljen, ali on će se zaljubiti u prvu ženu koja mu ukrade srce.“
„To je sve lepo i krasno“, napetim glasom kaza Elejna, „ali Berelajn je bila u njegovim odajama.“
Egvena frknu. „Šta god da namerava, Berelajn neće moći dovoljno dugo da se zadrži na jednom muškarcu da bi je on zavoleo. Pre dva dana merkala je Ruarka. A za dva dana smeškaće se nekome drugom. Ona je ista kao Elsa Grinvel. Sećaš li se nje? Ona polaznica što je sve vreme provodila u dvorištu za vežbanje i merkala Zaštitnike?“