Na neki način bilo joj je drago što Egvena i ostale nisu tu, što ne može da ih pogleda i možda vidi predznake njihove smrti. Ali istovremeno je želela da ih vidi, da se uveri, da pogleda svoje prijateljice i ništa ne vidi, ili sazna da će ostati u životu. Svetlosti, gde li su sada? Zašto su otišle? Znajući njih tri, razlog što Gavin ne zna kuda su otišle bio je taj što one to nisu želele. Lako moguće.
Iznenada se prenula i setila gde se nalazi i zašto, i da nije sama s Gavinom. Sahra je izgleda zaboravila da vodi Min do Amirlin. Izgleda da je zaboravila na sve sem mladog plemića. Sanjivo ga je gledala, ali on to nije primećivao. Svejedno, više nije imalo smisla pretvarati se kako je prvi put u Kuli. Bila je pred Amirlininim vratima. Sada je ništa ne može zaustaviti.
„Gavine, ne znam gde su. Ali ako su na nekom imanju radi pokore, verovatno su oblivene znojem i u blatu do kukova. Shodno tome, ti bi bio poslednji čovek za koga bi želele da ih vidi.“ Zapravo, to što one nisu tu nije joj padalo mnogo lakše no Gavinu. Previše toga se odigralo – i još se događa. Previše stvari u vezi sa njima, i s njom. Ali nije bilo nemoguće da su odaslate na neko okajanje. „Nećeš im pomoći tako što ljutiš Amirlin.“
„Ma, ja ne znam ni da li su na nekom imanju. Ne znam ni da li su žive. Čemu sve ovo skrivanje i okolišanje ako negde čupaju korov? Ako se mojoj sestri nešto desilo... Ili Egveni...“ On se namršti i spusti pogled. „Trebalo bi da se staram o Elejni. Kako da je štitim ako ne znam gde je?“ Min uzdahnu. „Zar misliš da je njoj potrebno staranje? Obema?“ Ali ako ih je Amirlin nekud poslala, možda im je zaštita zaista potrebna. Amirlin jeste u stanju da goloruku ženu pošalje u medveđu jazbinu, samo ako joj to odgovara. I ne samo to, već bi od te žene očekivala da se, zavisno od naloga koji je dobila, vrati ili s medveđom kožom, ili s mečkom na povocu. Ali Gavin bi samo još više planuo i brinuo ako mu to kaže. „Gavine, one su se zavetovale Kuli. Neće ti biti zahvalne na mešanju.“
„Znam da Elejna nije malo dete“, strpljivo odvrati on, „bez obzira na to što čas beži kao da jeste, a čas se igra Aes Sedai. Ali ona jeste moja sestra, i još više od toga – ona je kći naslednica Andora. Posle naše majke ona će biti kraljica. Andoru je potrebno da živa i zdrava preuzme presto, a ne da izbije novi Rat za nasleđe.“
Igra da je Aes Sedai? Gavin očigledno nije shvatao razmere obdarenosti svoje sestre. Kćeri naslednice Andora slate su u Kulu na obuku otkad ta kraljevina postoji, ali Elejna je prva dovoljno nadarena da postane Aes Sedai, i to veoma moćna Aes Sedai. Vrlo verovatno nije znao ni da je i Egvena podjednako snažna.
„I tako ćeš ti nju štititi želela ona to ili ne?“, kaza Min, bezličnim glasom ne bi li mu stavila do znanja kako greši, ali on to nije primetio i samo je klimnuo glavom u znak saglasnosti.
„To je moja dužnost još od dana kada se rodila. Moja krv da se prolije pre njene; moj život da se okonča pre njenog. Kada sam položio tu zakletvu jedva da sam bio nešto viši od njene kolevke. Garet Brin je morao da mi objasni šta to znači. Neću je sada prekršiti. Elejna je Andoru potrebnija nego ja.“
Izgovorio je to s takvom spokojnom sigurnošću i prihvatanjem nečeg prirodnog i ispravnog da se Min sva naježila. Oduvek je na njega gledala kao na nasmejanog i razigranog dečaka, ali sada je pred njom bio stranac. Mora da je Tvorac bio veoma umoran kada je došlo vreme da se načine muškarci; ponekad kao da ničeg ljudskog nisu imali u sebi. „A Egvena? Jesi li i u vezi s njom položio neku zakletvu?“
Izraz lica nije mu se promenio, ali ipak se oprezno premestio s noge na nogu. „Naravno da brinem i za Egvenu. I Ninaevu. Ali šta god da se desi Elejninim drugaricama, može se desiti i njoj. Pretpostavljam da su još zajedno; dok su bile ovde, retko kad sam ih viđao razdvojene.“
„Majka mi je uvek govorila da se udam za lošeg lažova, a ti u potpunosti odgovaraš. Sem što neko drugi ima pravo prvenstva.“
„Neke stvari su suđene“, tiho kaza on, „a neke ne. Galadu je srce slomljeno što nema Egvene.“ Galad je bio njegov polubrat. Njih dvojica su odaslati u Tar Valon da uče od Zaštitnika. Bio je to još jedan andorski običaj. Što se Min ticalo, Galadedrid Damodred bio je čovek koji se toliko trudio da čini ono što je ispravno da je duboko zalazio u krajnost, ali Gavin ga je obožavao. I stoga ni reč neće reći o osećanjima koja gaji prema ženi kojoj je Galad posvetio svoje srce.
Želela je da ga prodrma, da ga urazumi, ali sada za to nije bilo vremena. Ne kada je Amirlin čeka, kada ima tako ozbiljne stvari da joj saopšti.
A pogotovu ne kada Sahra stoji tu, bez obzira što je smlaćena. „Gavine, Amirlin me je pozvala. Gde da te nađem kada ona završi sa mnom?“
„Biću na vežbalištu. Prestanem da brinem jedino dok s Hamarom vežbam mačevanje.“ Hamar je bio majstor mača i Zaštitnik koji je podučavao mačevanje. „Uglavnom sam tamo sve do zalaska sunca.“
„Dobro. Doći ću kad budem mogla. I pokušaj da pripaziš šta pričaš. Ako razljutiš Amirlin, možda Elejna i Egvena zbog toga nagrabuse.“
„To ne mogu da obećam“, odlučno odvrati on. „Nešto ne valja sa svetom. Građanski rat u Kairhijenu. Isto to, ako ne i gore, u Tarabonu i Arad Domanu. Lažni Zmajevi. Posvuda nevolje i glasine o nevoljama. Ne kažem da je Kula iza svega toga, ali čak i ovde ponešto ne valja. Ili se bar tako čini. Nije samo to što su Elejna i Egvena nestale. Svejedno, njih dve se mene tiču. I ja ću otkriti gde su. A ako su povređene... Ako su mrtve...“ On se namršti, i lice mu se na tren ponovo pretvori u onu krvavu masku. Iznad glave mu se odjednom prikaza mač, a iza njega zavijoren barjak. Mač dugog balčaka, kakav većina Zaštitnika koristi, imao je čaplju urezanu na blago zakrivljenom sečivu, znak majstora mača, a Min nije mogla da odredi pripada li Gavinu ili mu preti. Na barjaku je bio Gavinov znak razjarenog belog divljeg vepra, ali na zelenom polju, a ne andorskom crvenom. I barjak i mač izbledeše skupa s krvlju.
„Pazi se, Gavine.“ Mislila je to dvojako. Da pazi šta priča, i da pazi na sebe, ali ni samoj sebi nije mogla da objasni kako, ni zašto. „Moraš se paziti.“ On je pogleda pravo u lice kao da je naslutio nešto od skrivenog značenja njenih reči. „Ja... pokušaću“, naposletku reče. A onda se isceri, skoro kao što se sećala, ali taj osmeh je očevidno bio usiljen. „Sad bi trebalo da se vratim na vežbalište ako hoću da sustignem Galada. Jutros mi je pošlo za rukom da dobijem dva od pet susreta s Hamarom, ali Galad je dobio tri, poslednji put kad se smilovao da dođe na vežbalište “ Odjednom, kao da tek tada shvati da je ona pred njim, i osmeh mu dobi na iskrenosti. „Trebalo bi češće da nosiš haljine. Lepo ti stoji. Zapamti, biću na vežbalištu sve do sumraka.“
Dok je on odlazio hodnikom krećući se veoma približno smrtonosnoj skladnosti jednog Zaštitnika, Min shvati da namešta haljinu na bokovima, i smesta prestade. Svetlost spalila sve muškarce!
Sahra udahnu kao da je sve do tada zadržavala dah. „Zbilja je zgodan, zar ne?“, sanjivo kaza. „Naravno, ne tako zgodan kao lord Galad. A vi ga zaista poznajete.“ Bilo je to napola pitanje, ali samo napola.
Min uzdahnu za polaznicom. Devojka će ovo svakako ispričati svojim drugaricama među polaznicama. Bilo je prirodno pričati o sinu jedne kraljice, pogotovo kad je tako zgodan i nosi se kao neki junak iz zabavljačkih priča. Još je zanimljivije kada se tome doda neka nepoznata žena. Bilo kako bilo, sada se ništa u vezi s tim ne može uraditi. Svejedno, to sada nikako ne može da naškodi.