Bio je siguran da će ona otići, samo ako mu pođe za rukom da joj pronađe neku pustolovinu, nešto što bi moglo da joj osigura ime u pričama. Pretvarala se da ne razume zašto on mora da ostane, ali i dalje se dešavalo da povremeno nagovesti kako bi volela da ode, i da se nada da će i on poći s njom. Bio je siguran da će je pravi mamac navesti da pođe bez njega.
Većinu glasina ona bi prepoznala kao zastarelo prekrajanje istine, baš kao i on. Pričalo se da je rat što plamti duž Aritskog okeana delo nekih ljudi za koje niko nije ni čuo. Zvali su se Sočini – ili tako nešto. Od velikog broja ljudi čuo je različite priče na tu temu. Većina je govorila da je taj čudni svet verovatno vojska Artura Hokvinga koja se vratila iz hiljadugodišnjeg izgnanstva. Jedan čovek, neki Tarabonac s okruglim crvenim šeširom i gustim brkovima debelim kao volujski rogovi, svečano ga je obavestio da te ljude predvodi sam Hokving sa svojim legendarnim mačem Pravdom u ruci. Bilo je glasina da je čuveni Rog Valera, čija je svrha da mrtve junake dozove iz njihovih grobova da bi se borili u Poslednjoj bici, napokon pronađen. U Geldanu su neredi divljali po celoj zemlji. Ilijan pati od napada masovnog ludila. U Kairhijenu rat polako prestaje zbog gladi. Negde u Krajinama učestali su troločki napadi. Perin nije bio u stanju da pošalje Failu da se suoči s bilo čim od toga, čak ni da bi je izvukao iz Tira.
Najviše su obećavale vesti o nevolji u Saldeji – otadžbina bi je sigurno privukla, a čuo je da su Aes Sedai uhvatile lažnog Zmaja Mazrima Taima – ali niko nije znao kakve bi to nevolje mogle biti. Ne bi mu vredelo da nešto izmisli. Šta god da otkrije, ona bi se sigurno lično raspitala pre no što pojuri za tim. Sem toga, šta god da se u Saldeji dešava, moglo bi biti jednako opasno kao sve drugo za šta je čuo.
A nije ni mogao da joj kaže gde provodi toliko vremena, jer bi ga ona neumitno pitala zašto. Znala je da on nije kao Met, i da ne uživa u džabalebarenju po krčmama. Nikada nije bio dobar lažov, pa je stoga pokušavao da joj skrene pažnju što bolje ume, a ona je počela da ga ćutke gleda. Jedino što je mogao da učini bilo je da udvostruči svoj trud da pronađe neku priču koja će je namamiti. Morao je da je pošalje dalje od sebe, pre no što zbog njega pogine. Morao je.
Egvena i Ninaeva su bezuspešno provodile vreme s Džoijom i Amiko. Njihove priče nimalo se nisu promenile. Egvena je, iako se Ninaeva oštro protivila, čak i pokušala da im ispriča šta je ona druga rekla, da vidi hoće li ih to pogoditi. Amiko ih je samo gledala, cvileći kako nikada nije čula za te namere. Ali moglo bi to biti istinito, dodala je. Moglo bi biti. Preznojavala se koliko je bila voljna da im udovolji. Džoija im je hladno saopštila da odu u Tančiko, ako baš žele. „Čujem da je sada tamo veoma teskobno“, kaza ravnim glasom, dok su joj gavranske oči blistale. „Kralj pod svojom vlašću drži samo grad, a kako sam shvatila, panarh je prestala da održava red. Tančikom sada vladaju snažne mišice i brzi noževi. Ali idite, ako vam je tako drago.“
Iz Tar Valona nisu stizale nikakve vesti. Ništa nije govorilo da li se Amirlin nosi s mogućom pretnjom da se Mazrim Taim oslobodi. Bilo je sasvim dovoljno vremena da poruka stigne, bilo brzim rečnim brodom ili po glasniku koji usput menja konje, otkad je Moiraina odaslala golube – pod uslovom da ih je zaista odaslala. Egvena i Ninaeva posvađale su se oko toga. Ninaeva je priznala da Aes Sedai ne može da slaže, ali pokušavala je da pronađe neko skriveno značenje u Moiraininim recima. Ona se izgleda nije brinula što nema odgovora od Amirlin, mada je teško bilo prozreti njen kristalni spokoj.
Ali Egvena se kidala oko toga da li je Tančiko pravi trag ili lažni. Ili zamka. U biblioteci Kamena bilo je knjiga o Tarabonu i Tančiku, ali iako je čitala sve dok je oči nisu zabolele, nije pronašla nikakve naznake o nečemu opasnom po Randa. Vrućina i neprestana zabrinutost nimalo dobra nisu činile njenoj naravi. Ponekad je bila prgava kao Ninaeva.
Naravno, ponešto je išlo baš kako treba. Met je i dalje bio u Kamenu. Očigledno je zaista odrastao i naučio se odgovornosti. Bilo joj je veoma žao što nije mogla da mu pomogne, ali nije bila sigurna da bi ijedna žena u Kuli mogla da učini nešto više. Razumela je njegovu žeđ za znanjem jer je i sama žudela, mada za drugačijim saznanjima, za stvarima koje je jedino u Kuli mogla da nauči. Stvarima koje bi mogla da otkrije, a za koje niko pre nje nije ni znao, i za izgubljenim stvarima koje bi mogla ponovo da iznađe.
Avijenda je počela da dolazi u posetu Egveni – izgleda po sopstvenom izboru. Ako je isprva i bila oprezna, pa, bila je Aijelka, napokon, i mislila je da je Egvena puna Aes Sedai. Svejedno, Egvena je uživala u njenom društvu, iako bi joj se ponekad učinilo da u njenim očima vidi nepostavljena pitanja. Iako je Avijenda nešto krila, ubrzo je postalo očigledno da je veoma bistra i da uživa u sličnim šalama kao i Egvena. Ponekad su se kikotale kao devojčice. Međutim, Egvena nije navikla na aijelske običaje – na primer na to što se Avijenda neprijatno osećala kada sedi na stolici. Kada je jednom zatekla Egvenu kako se kupa u posrebrenoj kadi koju je Madžhera dala da se napuni, bila je potpuno zaprepašćena. Ne zato što ju je zatekla nagu – štaviše, kada je primetila da je Egveni neprijatno, svukla je odeću i sela na pod da razgovaraju – već zato što je Egvena do grla bila u vodi. Razrogačila je oči zato što se toliko vode prlja. Sem toga, Avijenda je odbijala da shvati zašto ona i Elejna nisu uklonile Berelajn, budući da im smeta. Ratniku je bilo zabranjeno da ubije ženu koja nije venčana s kopljem, ali budući da ni Elejna ni Berelajn nisu Device koplja, Avijenda je očigledno smatrala kako je sasvim prikladno da Elejna izazove Prvu od Majena na borbu noževima, ili ako ne to, onda golim rukama. Doduše, smatrala je da su noževi bolji. Berelajn je ličila na ženu koja bi istrpela da nekoliko puta dobije batine pre no što odustane. Najbolje je jednostavno je izazvati i ubiti. Ili bi to Egvena mogla umesto nje da učini, kao prijateljica i skorosestra.
Čak i sa takvim izjavama, bilo je pravo zadovoljstvo imati nekoga s kim može da priča i da se smeje. Elejna je, naravno, uglavnom bila zauzeta. A Ninaeva, koja je izgleda osećala protok vremena isto kao Egvena, provodila je svaki slobodan trenutak šetajući se s Lanom po kruništima osvetljenim mesečinom i sopstvenim rukama pripremajući hranu koju je Zaštitnik voleo. Naravno, ne treba ni spominjati činjenicu da su kuvari često bežali iz kuhinje zbog njenih psovki. Ninaeva se nije preterano razumela u kuvanje. Da nije bilo Avijende, Egvena ne bi znala šta da radi u maglovitim časovima između ispitivanja Prijatelja Mraka. Nesumnjivo bi se znojila i brinula kako će možda morati da učini nešto od čega će dobiti košmare.
Po dogovoru, Elejna nikada nije prisustvovala tim ispitivanjima. Još jedan par ušiju ionako ne bi nešto promenio. Mesto toga, kad god bi Rand imao malo slobodnog vremena, kći naslednica bi se zadesila u njegovoj blizini, da popričaju, ili da se samo prošetaju držeći se za ruke, čak i ako je to od jednog sastanka s visokim lordovima do prostorije gde ga drugi čekaju, ili u iznenadnu proveru braniteljskih odaja. Izveštila se u nalaženju zabitih uglova gde njih dvoje mogu da zastanu. Naravno, Randa su uvek pratili Aijeli, ali ona je ubrzo prestala da mari za njihovo mišljenje, isto kao i za majčino. Čak je i skovala neku vrstu zavere s Devicama koplja. One su, izgleda, znale gde je svako skrovito mesto u Kamenu, i obaveštavale su je kad god je Rand sam. Izgleda da im je ta igra bila veoma zabavna.
Ali doživela je veliko iznenađenje kada je on počeo da je pita o vladanju i upravljanju narodima, pa još i slušao njene reči. Volela bi da njena majka može to da vidi. Morgaza je često znala da se smeje, skoro u očaju, i da joj govori kako mora naučiti da se usredsredi. Koje zanate valja štititi, i kako; kojima zaštita nije potrebna, i zašto. Možda su to suvoparne stvari, ali su jednako bitne kao i briga za bolesne. Može biti zabavno navesti tvrdoglavog velmožu ili trgovca da učini ono što ne želi, a da pri tom misli kako je to zapravo njegova zamisao. Možda je mio osećaj dati hranu gladnima, ali da bi se to učinilo mora se odrediti koliko je potrebno pisara, vozara i kola. Mogu to i drugi da urede, ali ti onda nećeš znati da li su pogrešili, sve dok ne bude prekasno. On ju je slušao i često prihvatao njen savet. Mislila je da bi ga samo zbog toga volela. Berelajn nije izlazila iz svojih odaja; Rand je počeo da se smeši čim je vidi; sve je bilo u najboljem mogućem redu. Samo da vreme prestane da prolazi.