Tri kratka dana protekla su joj kroz prste kao voda. Džoija i Amiko biće odaslate na sever, i nestaće razlog za zadržavanje u Tiru. Doći će vrenje da ona, Egvena i Ninaeva odu. Kada taj trenutak dođe, nameravala je da krene. Nikada nije ni pomislila da to ne uradi. Znala je to, i stoga bila ponosna što se ponaša kao žena, a ne devojčica. Znala je to, i došlo joj je da zbog toga jeca.
A Rand? On se ti svojim odajama sastajao s visokim lordovima i izdavao naređenja. Zapanjio ih je kada se pojavio na tri ili četiri tajna okupljanja, koja je Tom otkrio, samo da bi im razjasnio svoju poslednju zapovest. Oni su se smešili, klanjali, preznojavali i pitali se koliko zapravo zna. Mora se pronaći neki način da se usmere na nešto korisno, pre no što neko od njih reši da se Random ne može upravljati, i da mora biti ubijen. Šta god bilo potrebno da im skrene pažnju, učiniće to, ali neće otpočeti rat. Ako bude morao da se suoči sa Samaelom, neka bude; ali rat neće počinjati.
Većina vremena odlazila mu je na razmišljanje šta da radi, a ostatak na visoke lordove. Pomalo je učio iz knjiga koje su bibliotekari u naručjima donosili u njegove odaje, kao i iz razgovora s Elejnom. Njeni saveti pogotovo su mu koristili s visokim lordovima. Prosto je video kako žurno menjaju mišljenje o njemu kad god bi pokazao da se razume u stvari koje oni tek napola znaju. Ali ona ga je sprečila kad je hteo pred njima da joj oda priznanje za to.
„Mudar vladar prihvata savet“, rekla mu je ona i nasmešila se, „ali to ne sme da se vidi. Pusti ih neka misle da znaš više od njih. To njima neće štetiti, a tebi će pomoći.“ Doduše, izgleda da joj je bilo drago zbog njegove ponude.
Nije bio u potpunosti siguran da ne odlaže neku odluku, i to zbog nje. Tri dana razmišljanja i pokušavanja da odgonetne šta to i dalje nedostaje. Nečega nema. Nije smeo da postupa u odgovor na poteze Izgubljenih – morao je da ih natera da oni odgovaraju na njegove postupke. Tri dana, a četvrtog će ona otići – nadao se nazad u Tar Valon – ali čim se on bude pokrenuo, znao je da će čak i oni kratki trenuci koje su provodili zajedno postati prošlost. Tri dana ukradenih poljubaca, kada je mogao da zaboravi da je bilo šta sem muškarca koji grli ženu. Istina, znao je kako je sve to iz glupih razloga. Osetio je olakšanje kada je video da ona ne želi ništa više od njegovog društva, ali samo je u tim trenucima bio u stanju da zaboravi na odluke i na sudbinu koja čeka Ponovorođenog Zmaja. Više puta je pomišljao da je zamoli da ostane, ali ne bi bilo pošteno da joj raspiri nadanja,I kada ni on sam nema pojma šta želi od nje, izuzev njenog prisustva. Naravno, ako je uopšte imala neka nadanja u vezi s njim. Mnogo je bolje razmišljati o njima kao o mladiću i devojci, koji se šetaju na veče neke proslave. To mu je postajalo sve lakše. Ponekad bi zaboravio da je ona kći naslednica, a on čobanin. Tri dana. Morao je da odluči. Morao je da načini korak. I to u pravcu koji niko ne očekuje.
U smiraj trećeg dana sunce je polako klizilo ka obzorju. Polunavučene zavese na prozorima Randove odaje za spavanje prigušile su crvenkasti blesak. Kalandor je blistao na svom kitnjastom stalku kao najčistiji kristal.
Rand pogleda Mejlana i Sunamona, a onda im baci jedan debeli svitak. Bilo je to primirje, uredno ispisano. Jedino su nedostajali potpisi i pečati. Svitak pogodi Mejlana u grudi i on ga nagonski uhvati. A onda se nagonski pokloni, kao da je počastvovan, ali videlo se da je čvrsto stisnuo zube.
Sunamon se premesti s noge na nogu, kršeći ruke. „Sve je kao što si rekao, moj gospodaru Zmaju“, plašljivo poče. „Žito u zamenu za brodove...“
„I dve hiljade tairenskih vojnika“, preseče ga Rand. „Da bi se postarali za pravilnu raspodelu pšenice i zaštitili tairenske interese. “ Glas mu beše leden, ali u sebi je ključao. Skoro da se tresao od želje da pesnicama samelje te budale. „Dve hiljade ljudi. Pod Toreanovim zapovedništvom!“
„Visoki lord Torean ima ulog u odnosima s Majenom, moj gospodaru Zmaju“, kaza Mejlan.
„On ima ulog u tome da se nametne ženi koja neće ni da ga pogleda!“ – prasnu Rand. „Rekao sam, žito za brodove! Nisam spomenuo nikakve vojnike. A svakako ne krvavog Toreana! Jeste li razgovarali s Berelajn?“
Oni trepnuše, kao da ga nisu razumeli. To je prevršilo meru. On zgrabi saidin, a svitak u Mejlanovom naručju buknu u plamen. Iznenađeno uzviknuvši, Mejlan baci vatreni zavežljaj u goli kamin i žurno potapša varnice i tragove plamena na svom kaputu od crvene svile. Sunamon je razjapljenih usta gledao zapaljeni svitak koji je vatra polako proždirala.
„Otići ćete kod Berelajn“, reče im, iznenadivši se koliko mu je glas spokojan. „Do sutra u podne ponudićete joj primirje koje želim, ili ću vas sutra u sumrak obojicu obesiti. Ako budem morao da svakog dana vešam po dvojicu visokih lordova, tako će i biti. Ako nećete da se pokorite mojoj volji, sve do jednog ću vas poslati na vešala. A sad mi se gubite s očiju.“
Izgleda da su tiho izgovorene reči na njih uticale daleko više no vika. Čak je i Mejlan delovao nelagodno dok se unatraške udaljavao, klanjajući se na svakom koraku i mrmljajući 0 svojoj večnoj odanosti i poslušnosti. Bila mu je muka od njih.
„Napolje!“ – urliknu, a oni zaboraviše na dostojanstvenost i skoro se obiše pokušavajući da otvore vrata. A onda se dadoše u trk. Jedan od aijelskih stražara na tren promoli glavu, da vidi da li je Rand dobro, pre no što zatvori vrata.
Rand se sav tresao. Zgadili su mu se. I to skoro koliko se sam sebi gadio, pretio je da će povešati ljude jer ne rade ono što im on kaže. A da bude još gore, to je ozbiljno mislio. Sećao se vremena kada mu se nije dešavalo da plane, ili, ako ništa drugo, vremena kada je to bilo veoma retko.
Rand priđe Kalandoru, koji je blistao na svetlosti što se provlačila kroz zavese. Sečivo je izgledalo kao da je načinjeno od najlepšeg stakla. Bilo je potpuno providno, ali na dodir kao da je bilo od čelika, i oštro kao brijač. Skoro da je posegao za njim da se poštara za Mejlana i Sunamona. Samo što nije znao da li bi ga upotrebio kao mač, ili u njegovu pravu svrhu. Bio je užasnut obema mogućnostima. Još nisam poludeo. Samo sam besan. Svetlosti, toliko sam besan!
Sutra. Sutra će se Prijatelji Mraka ukrcati na brod, a Elejna otići. Kao i Egvena i Ninaeva, naravno. Molio se da se vrate u Tar Valon. Čak i sa Crnim ađahom, Bela kula je jamačno najbezbednije mesto na svetu. Sutra. Neće više biti izgovora da odlaže ono što mora da učini. Ne nakon sutrašnjeg dana.
A onda se zagleda u čaplje kojima su mu dlanovi bili žigosani. Toliko ih je često zagledao da je mogao po sećanju da ih savršeno iscrta. Proročanstva su govorila o njima.
Ali ako su ga čaplje označile onim što jeste, čemu onda Zmajevi? Kad smo već kod toga, šta je uopšte Zmaj? Jedini Zmaj za koga je ikada čuo bio je Lijus Terin Telamon. Lijus Terin Rodoubica bio je Zmaj. Zmaj je bio Rodoubica. Samo što je to sada bio on. Ali nije mogao biti sam sobom označen. Možda je ona slika na barjaku bila Zmaj. Izgleda da čak ni Aes Sedai ne znaju koje je ono stvorenje.