Min snažno odmahnu glavom, a obrazi joj pocrveneše. „Naravno da ne! Ja sam... To je zbog Poslednje bitke. I Mračnoga. Svetlosti, i sama pomisao na Mračnoga na slobodi trebalo bi čak i Zaštitniku da sledi krv u žilama...“
„Ne pokušavaj da mi se tu izvlačiš“, odreza Amirlin. „Misliš li da je ovo prvi put da vidim ženu kako se boji za život svog muškarca? Mogla bi svejedno da priznaš.“
Min se na tren migoljila na stolici, ali Sijuanin pogled – nestrpljiv i znalački – zario se u nju. „Dobro“, promrmlja naposletku ona. „Sve ću ti ispričati, samo što to ni tebi ni meni ništa neće vredeti. Prvi put kada sam videla Randa prikazala su mi se tri ženska lica – jedno od njih bilo je moje. Nikada pre ni posle toga nije mi se ukazalo ništa u vezi sa mnom, ali znala sam šta to znači. Znala sam da ću se zaljubiti u njega. Znala sam da to važi za sve nas. Sve tri.“
„Tri. Ko su druge dve?“
Min joj se gorko osmehnu. „Lica su im bila zaklonjena maglom; ne znam ko su one.“
„Ništa ti nije reklo da će ti on uzvratiti ljubav?“
„Ništa! Nije me ni pogledao. Mislim da na mene gleda kao... kao na sestru. I stoga nemoj misliti da me možeš upotrebiti da na njega vršiš neki uticaj, jer ti to nista neće vredeti!“
„Ali ti ga svejedno voliš.“
„Nemam izbora.“ Min pokuša da joj glas zvuči manje nadureno. „Pokušala sam da se prema tome odnosim kao prema nekoj šali, ali više ne mogu da se smejem. Slobodno možeš da mi ne veruješ, ali kada mi je poznato značenje onoga što mi se prikaže – to se neumitno desi.“ Amirlin prstom dodirnu usne i pogleda Min kao da je odmerava.
Min se zbog tog pogleda zabrinula. Nije joj bila namera da od sebe načini takvu predstavu, niti da toliko ispriča. Nije ispričala sve što zna, ali bila je svesna činjenice da je do sada trebalo da nauči kako nijednoj Aes Sedai ne treba davati poluge, čak i ako ne znaš kako one mogu da se primene. Aes Sedai su bile veoma vešte u iznalaženju takvih primena. „Majko, prenela sam ti Moiraininu poruku, i ispričala sve što znam o značenju onog što mi se ukazalo. Više nema razloga da se ne presvučem u svoju odeću i pođem.“
„Kuda to?“
„U Tir.“ Pošto bude popričala s Gavinom, i pokušala da ga ubedi da ne pravi gluposti. Kad bi samo mogla da pita gde su Egvena i one druge dve, ali ako Amirlin nije voljna da to kaže Elejninom bratu, mali su izgledi da će reći Min. A Sijuan Sanče ju je i dalje gledala kao da je odmerava. „Ili gde god da je Rand. Možda sam glupa, ali neću biti prva žena koja se zbog muškarca ponela kao budala.“
„Ali bićeš prva koja se ponela kao budala zbog Ponovorođenog Zmaja. Biće veoma opasno biti u blizini Randa al’Tora kada svet sazna ko je on – i šta je. A ako sada u svojim rukama ima Kalandor, svet će to uskoro saznati. Polovina će svejedno želeti da ga ubije, kao da tako mogu da spreče Poslednju bitku i Mračnoga da se oslobodi. Mnogo će onih u njegovoj blizini poginuti. Možda bi za tebe bolje bilo da ostaneš ovde.“ Amirlin je zvučala kao da saoseća s njom, ali joj Min nije verovala. Nije verovala da je Sijuan Sanče u stanju da saoseća s bilo kim. „Spremna sam na to. Možda ću moći da mu pomognem. Onim što mi se prikazuje. Ne bi on ni u Kuli bio bezbedniji, sve dok ovde ima makar jedne Crvene sestre. One će samo videti muškarca u stanju da usmerava, i zaboraviti na Poslednju bitku i Zmajska Proročanstva.“
„Kao i mnoge druge“, spokojno odvrati Sijuan. „Teško je pobeći od starih navika mišljenja, svima pa i Aes Sedi.“
Min je zbunjeno pogleda. Sada kao da je bila na njenoj strani. „Nije nikakva tajna da su mi Egvena i Ninaeva prijateljice, niti da su njih dve iz istog sela kao i Rand. To bi Crvenom ađahu bilo sasvim dovoljno da nas poveže. Kada Kula sazna šta je on, verovatno će me istog dana zatočiti. Kao i Egvenu i Ninaevu, ako ih negde ne sakriješ.“
„U tom slučaju – ne smeju te prepoznati. Nećeš uloviti ribe ako one vide mrežu. Predlažem da na neko vreme zaboraviš kaput i pantalone.“ Amirlin se nasmeši kao mačka mišu.
„A koju ribu bi ti htela da upecaš služeći se mnome kao mamcem?“ – slabašnim glasom upita Min. Činilo joj se da već zna, ali se očajnički nadala da nije u pravu.
Međutim, njeno nadanje nije sprečilo Amirlin da kaže: „Crni ađah. Njin trinaest je pobeglo, ali bojim se da su neke ostale. Ne znam kome da verujem. Neko vreme sam se bojala da bilo kome poklonim svoje poverenje. Znam da ti nisi Prijatelj Mraka, a tvoj dar bi mogao pomoći. U najmanju ruku, bićeš još jedan par očiju u koje mogu imati poverenja.“
„Ovo si smerala još otkako sam ušla? Zato si želela da ućutkaš Gavina i Sahru.“ Min je proključala od besa. Ova žena je očekivala da se svi ponašaju u skladu s njenim željama. Da sve bude još gore, obično je tako i bilo. Ali ona nije ničija marioneta. „Jesi li to uradila Egveni, Elejni i Ninaevi? Poslala ih da jure Crni ađah? To baš liči na tebe!“
„Brini se ti o sopstvenim mrežama, dete, i pusti te devojke da se staraju o svojim. Što se tebe tiče, one na nekom imanju odrađuju pokoru. Jesam li bila jasna?“
Od tog čeličnog pogleda Min se nelagodno promeškolji. Lako je bilo suprotstaviti se Amirlin – sve dok ne počne da te strelja tim oštrim i hladnim pogledom svojih plavih očiju. „Da, majko.“ Žacnula se zbog krotkosti svog odgovora, ali čim je pogledaia Amirlin, odlučila je da digne ruke. Počela je da čupka svoju vunenu haljinu. „Valjda me neće ubiti da još neko vreme budem u ovome.“ Odjednom, Sijuan je delovala kao da joj je nešto smešno. Min poče da se kostreši.
„Bojim se da to neće biti dovoljno. Min u haljini je za sve koji pobliže pogledaju i dalje Min u haljini. Ne možeš stalno da nosiš plašt s kapuljačom. Ne, moraš promeniti sve što se promeniti da. Na primer, nastavićeš da se ljudima predstavljaš kao Elmindreda. Napokon, to ti i jeste ime.“ Min se žacnu. „Kosa ti je duga skoro kao Leanina – dovoljno duga da se ukovrdža. Što se ostalog tiče... ja nikada nisam koristila rumenilo i tome slične stvari, ali Leana se još seća kako se to primenjuje.“
Min je sa svakom reči, otkako je Amirlin spomenula kovrdže, sve više bečila oči. „Oh, ne“, prodahta.
„Niko te neće prepoznati kao Min koja nosi pantalone kada Leana od tebe načini savršenu Elmindredu.“
„Oh, NE!“
„A što se tiče razloga za tvoj dalji boravak u Kuli – prikladnog za mladu ženu koja svojim izgledom i ponašanjem ni najmanje ne liči na Min.“ Amirlin se zamišljeno namršti, ne obraćajući pažnju na Minine pokušaje da je prekine. „Da. Pustiću glas da je gazdarici Elmindredi pošlo za rukom da toliko ohrabri dvojicu prosaca da je morala od njih da se skloni u Kulu, sve dok ne bude u stanju da se odluči za koga će. I dalje se dešava da svake godine po nekoliko žena potraži utočište – ponekad zbog jednako besmislenih razloga.“ A onda joj lice poprimi tvrd i odlučan izraz, a pogled postade oštar kao mač. „Ako i dalje razmišljaš o Tiru, razmisli ponovo. Razmisli gde bi bila korisnija Randu – tamo ili ovde. Ako Crni ađah uspe da sunovrati Kulu, ili još gore, da stekne prevlast, on će izgubiti i ono malo pomoći sto mogu da mu pružim. Stoga: jesi li žena, ili zaljubljena šiparica?“
Okovana. Min je toga bila svesna, kao da joj je bukagija na nozi. „Da li uvek ovako izlaziš na kraj s ljudima, majko?“
Amirlin se ovaj put još hladnije osmehnu. „Obično je tako, dete. Obično je tako.“