Adikor je bacio pogled na Džasmel, a onda ga ponovo vratio na svog Pratioca na levom ručnom zglobu. „Znači, ne postoji mogućnost da se to dogodilo prirodnim putem? Ne postoji mogućnost da je stvoren izvor negde medu stenama rudnika?“ — pitao je Adikor.
„Nema ni trunke mogućnosti da se to dogodilo“, odgovorila je Lurt. „Voda je bila malo kontaminirana nečim za šta sam na kraju shvatila da je sredstvo za čišćenje poda u laboratoriji; sigurno su se na podu nalazili osušeni ostaci tog sredstva koji su se zatim rastvorili u vodi. Ali, sem toga je bila potpuno čista. Podzemna voda bi sadržala rastvorene minerale. Ova voda je negde proizvedena veštačkim putem. Ko je to učinio, ne znam, a ne znam ni kako, ali sam sasvim sigurna da nije nastala prirodnim putem.“
„Neverovatno“, rekao je Adikor. „I nema ni traga od Ponterove DNK?“
„Ne. Bilo je nešto malo tvoje DNK — nema sumnje da si ostavio nešto svojih ćelija dok si sakupljao vodu — ali nikakve druge DNK. Nema ni tragova krvne plazme niti bilo čega što bi moglo da potiče od Pontera.“
„Dobro, mnogo ti hvala.“
„Prijatan dan, dragi“, rekla je Lurt.
„Prijatan dan“, uzvratio je Adikor i izvukao kontrolno dugme za prekidanje veze.
„Šta je to teška voda?“ — pitala je Džasmel.
Adikor joj je objasnio, a onda rekao: „To sigurno predstavlja ključ“, rekao je.
„Da li si rekao istinu o poreklu te teške vode?“ — pitala ga je Džasmel.
„Naravno“, rekao je Adikor. „Sakupio sam je na podu kompjuterske komore nakon što je Ponter nestao.“
„Ona nije otrovna, zar ne?“
„Teška voda? Ne mogu da zamislim zašto bi bila.“
„Za šta se ona koristi?“
„Ja ne znam ni za jednu mogućnost njene upotrebe.“
„Ne postoji mogućnost da je telo mog oca moglo da bude ... ne znam kako da kažem ... nekako pretvoreno u tešku vodu?“
„Čisto sumnjam da je to ikako moguće“, rekao je Adikor. „A nema ni traga od hemijskih elemenata koji sačinjavaju njegovo telo. On se nije dezintegrisao niti spontano sagoreo, on je, jednostavno, nestao.“ Adikor je odmahnuo glavom. „Možda bismo sutra na dooslarm basadlarm mogli da objasnimo sudiji zašto nam je potrebno da odemo u laboratoriju. Nadam se samo da je Ponter dobro, ma gde da je.“
Pošto se Meri Von smestila u laboratoriji za genetiku univerziteta Lorentijan, Ruben Montego je ručao u restoranu Tako bel, a onda se uputio natrag ka Zdravstvenom centru Sent Džozef. U hodniku je sreo Luiz Benoa, tu divnu Kanađanku francuskog porekla koja je radila u NOS. Ona se raspravljala sa nekim ko je izgleda pripadao bolničkom obezbeđenju.
„Ali, ja sam mu spasla život!“ — čuo je Ruben kako Luiz viče. „On bi sigurno želeo da me vidi!“
Ruben je prišao mladoj ženi. „Zdravo“, rekao je. „U čemu je problem?“
Luiz je okrenula svoje prelepo lice ka njemu, dok su joj smeđe oči izražavale zahvalnost. „Oh, doktore Montego!“ — rekla je. „Hvala Bogu da ste ovde. Došla sam ovamo da bih videla kako je našem prijatelju, ali oni ne žele da me puste kod njega.“
„Ja sam Ruben Montego“, rekao je Ruben čoveku iz obezbeđenja, mišićavom tipu sa crvenom kosom. „Ja sam lekar gospodina Pontera. To može da vam potvrdi doktor Sing.“
„Znam ko ste“, rekao je čovek iz obezbeđenja. „I, da, vi se nalazite na spisku onih koji mogu da uđu.“
„Pa, ova mlada dama je sa mnom. Ona je spasla Ponteru život u Neutrinskoj observatoriji Sadberi.“
„U redu“, rekao je čovek. „Žao mi, je ali ovamo neprestano dolaze novinari i razni radoznalci i pokušavaju da se uvuku i — “
U tom trenutku se pojavio doktor Sing, noseći na glavi ovog puta turban smeđe boje. „Doktore Sing!“ — povikao je Ruben.
„Zdravo“, odvratio je doktor Sing, prilazeći im i rukujući se sa Rubenom. „Moramo da bežimo od telefona, zar ne? Podigao sam slušalicu sa aparata da ne bi više zvonio.“
Ruben se nasmešio. „I ja sa svog. Izgleda da svi žele da saznaju što je više moguće o Ponteru.“
„Znate da mi je strašno drago što mu je dobro“, rekao je doktor Sing, „ali zaista bih želeo da ga otpustim iz bolnice. Nemamo dovoljno slobodnih kreveta, zahvaljujući Majklu Harisu.“
Ruben je saosećajno klimnuo glavom. Bivši premijer Ontarija je zatvorio mnoge bolnice u ovoj kanadskoj pokrajini.
„Osim toga“, nastavio je doktor Sing, „mada ne želim da pridajem preveliki značaj tome, ali, ako bi on otišao odavde, možda bi mene mediji prestali da progone.“
„Gde da ga odvedemo?“ — pitao je Ruben.
„To ne znam“, odgovorio je doktor Sing. „Ali ako mu je dobro, onda mu nije mesto u bolnici.“
Ruben je klimnuo glavom. „Dobro, Slažem se. Povešćemo ga sa sobom kada krenemo. Da li je moguće da ga nekako krišom izvedemo, tako da ga novinari ne vide?“
„Poenta je što se mene tiče“, počeo je doktor Sing, „baš u tome da novinari saznaju da je otišao.“
„Da, da“, rekao je Ruben. „Ali mi bismo želeli da ga prvo smestimo negde na sigurno, pre nego što oni to saznaju.“
„Razumem“, rekao je doktor Sing. „Izvedite ga kroz podzemnu garažu. Parkirajte tamo automobil, a zatim koristite lift za osoblje do B2 i izađite kroz hodnik. Ako Ponter bude držao spuštenu glavu u kolima, niko ga neće videti kako odlazi.“
„Odlično“, rekao je Ruben.
„Molim vas da ga odvedete još danas“, rekao je doktor Sing.
Ruben je klimnuo glavom. „Hoću.“
„Hvala vam“, rekao je doktor Sing.
Ruben i Luiz su krenuli stepenicama.
„Zdravo, Pontere“, rekao je Ruben, ulazeći u sobu.
Ponter je sedeo na krevetu, obučen u istu onu odeću koju je imao na sebi kada su ga pronašli.
U prvom trenutku je Ruben pomislio da Ponter gleda televiziju, ali je zatim primetio da Ponter drži svoju levu ruku podignutu, tako da je Hakovo stakleno sočivo bilo okrenuto ka ekranu. Bilo je mnogo verovatnije da je Pratilac bio taj koji sluša ono što se govori na televiziji i prikuplja nove uzorke jezika, pokušavajući da shvati značenja reči upotrebljenih u različitim kontekstima.
„Zdravo, Rubene“, rekao je Hak, verovatno u ime Pontera. Ponter se okrenuo da bi pogledao Luiz. Ruben je primetio da nije reagovao na nju onako kako bi reagovao bilo koji drugi normalan muškarac; na njegovom licu nije bilo osmeha oduševljenja pri neočekivanoj pojavi ove predivne mlade žene.
„Luiz“, počeo je Ruben, „ovo je Ponter.“
Luiz je krenula ka njemu. „Zdravo, Pontere“, rekla je. „Ja sam Luiz Benoa.“
„Luiz te je izvukla iz vode“, rekao je Ruben.
Ponterov osmeh je postao srdačniji; verovano mu svi mi ovde izgledamo isto, pomislio je Ruben. „Lu-“, začuo se Hakov glas. Ponter je slegao ramenima, izvinjavajući se.
„On ne može da izgovori glas i u tvom imenu“, rekao je Ruben.
Luiz se nasmešila. „U redu je. Možeš da me zoveš Lu; to, ionako, čini i većina mojih prijatelja.“
„Lu“, ponovio je Ponter, govoreći svojim dubokim glasom. „Ja ... tebi ... ja ... “
Ruben je pogledao Luiz. „Još uvek moramo da radimo na njegovom rečničkom fondu. Nismo još, nažalost, stigli do kurtoaznih fraza. Siguran sam da pokušava da ti se zahvali na tome što si mu spasla život.“
„Bilo mi je zadovoljstvo“, rekla je Luiz. „Drago mi je da ti je dobro.“
Ruben je klimnuo glavom. „A kad već govorimo o tome da ti je dobro, Pontere, ti ideš odavde.“