Выбрать главу

Uzeli su uzorak i odneli ga do parkinga i tamo su, pošto je sada bilo dovoljno prostora da to učine, geolozi skinuli spoljnu membranu. Na vrhu se, naravno, nalazio humus, a ispod njega zaleđeni sloj gline, peska i šljunka. Ispod svega toga se nalazilo, kako je rekao jedan od geologa, parče stene iz prekambrijskog perioda.

A ispod njega, tačno na dubini na kojoj je Hak i rekao da će se nalaziti, bio je —

Luiz je uzbuđeno zapljeskala rukama. Ruben Montego se smešio od uva do uva. Sumnjičavi geolozi su nešto mrmljali jedan drugome. Profesorka Mah je polako odmahivala levo-desno glavom, zapanjena. A genetičarka Meri Von je gledala u Pontera širom otvorenih očiju.

Bio je tu, tačno na mestu na kojem je Ponter i rekao da će biti: neobrađen i taman, ali, ipak, sa nedvosmislenim metalnim sjajem — sirovi bakar.

Luiz se nasmešila Ponteru dok je razmišljala o svetu prepunom zelenila kakvog ga je on opisao prethodne noći. „Novčići s neba“, rekla je tiho.

Profesorka Mah je prišla Ponteru, uzela njegovu ogromnu ruku u svoju, i čvrsto je stegla. „Nisam verovala u ovo“, rekla je, „ali dobro došao na našu Zemlju.“

Poglavlje 21

Svi osim geologa okupili su se u sali za sastanke rudnika Krejton: Meri Von, genetičarka koja je došla iz Toronta, Ruben Montego, lekar u kompaniji Inko, Luiz Benoa, postdiplomac fizike koja se nalazila NOS u trenutku kada je komora za detekciju uništena; Boni Džin Mah, direktor projekta NOS i, najvažniji od svih, Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, jedini živi Neandertalac koji je viđen na ovoj Zemlji posle dvadeset sedam hiljada godina.

Meri je sela pored Boni Džin Mah, jedine žene u prostoriji pored koje se nalazila prazna stolica. Ruben Montego je stajao nasred prostorije. „Pitanje je“, počeo je svojim glasom s jamajčanskim naglaskom koji je Meri smatrala očaravajućim, „zašto se na ovoj lokaciji nalazi rudnik?“

Meri nije imala pojma, a niko od onih koji su to znali očigledno nije bio raspoložen za igru, ali je onda, konačno, Boni Džin Mah odgovorila: „Zato što je pre 1,8 miliona godina“, počela je, „jedan asteroid pao ovde, što je dovelo do stvaranja ogromnih naslaga nikla.“

„Tako je“, rekao je Ruben. „To je bio događaj koji se desio toliko davno da tada nije postojao nikakav višećelijski živi organizam na Zemlji, i to je događaj koji se odigrao u prošlosti kako našeg, tako i Ponterovog sveta.“

Pogledao je lica svih prisutnih, zaustavivši se na Merinom.“Čovek ne može mnogo da bira gde da traži rudu“, rekao je Ruben. „Rudnik se otvara tamo gde se ona nalazi. Ali šta je sa NOS? Zašto je ona sagrađena ovde?“

„Zato što“, počela je Mah, „dva kilometra stena kolika je dubina rudnika obezbeduju izvrstan štit od kosmičkih zraka, i to predstavlja idealnu lokaciju za detektor neutrina.“

„Ali to nije samo zbog toga, zar ne gospođo?“ — pitao je Ruben, koji je, pretpostavljala je Meri, postao pravi stručnjak zahvaljujući Luizinoj pomoći. „Postoje duboki rudnici i na drugim mestima na planeti. Međutim, ovaj rudnik ima i veoma malu sekundarnu radijaciju, zar ne? Zapravo, ovo mesto je jedinstveno po tome što u njega mogu da se smeste instrumenti tako da na njih ne utiče prirodna radijacija stena.“

Ovo je Meri zvučalo logično, i primetila je da je profesorka Mah klimnula glavom. Ali, zatim je Mah dodala: „I?“

„I“, rekao je Ruben, „u Ponterovom svetu jedan duboki rudnik je takođe sagrađen na istom ovom mestu, da bi se vadile iste ovakve naslage rude nikla. A u jednom trenutku je i on sam shvatio vrednost ove lokacije i ubedio svoju vladu da mu dozvoli da tu pod zemljom sagradi svoju laboratoriju.“

„Znači, on želi da mi poverujemo da u drugom svetu na istom ovom mestu postoji neutrinski detektor?“ — pitala je Mah.

Ruben je odmahnuo glavom. „Ne“, rekao je. „Ne, nije tako. Setite se, na izbor da se ovo mesto iskoristi za postavljanje neutrinske observatorije uticala je i jedna druga činjenica, a to je da kanadski nuklearni reaktori, za razliku od onih u SAD, Velikoj Britaniji, Japanu i Rusiji, koriste vodu kao moderator. Ovaj splet okolnosti nije bio isti na Ponterovom svetu — zapravo, izgleda da oni uopšte i ne koriste nuklearnu energiju. Ali, ovo podzemno postrojenje podjednako je dobro za još jednu vrstu osetljivih instrumenata.“ Zastao je i preleteo pogledom od lica do lica, a onda rekao: „Pontere, gde ti radiš?“

Ponter je odgovorio: „Dusble korbul to kalbtadu.

Njegov implant, koristeći svoj muški glas, preveo je njegove reči: „U laboratoriji za kvantne kompjutere.“

„Kvantne kompjutere?“ — ponovila je Meri, ali nije joj bilo prijatno što je to učinila: nije bila navikla da bude naveća neznalica od svih okupljenih u jednoj prostoriji.

„Tačno“, rekao je Ruben, smešeći se. „Gospođice Benoa?“

Luiz je ustala i klimnula mu glavom. „Kvantni kompjuteri su nešto na čemu smo mi sami tek počeli da radimo“, rekla je sklanjajući kosu s očiju. „Običan kompjuter može da faktoriše neki zadati broj isprobavajući najpre jedan mogući faktor, a onda drugi, pa treći, pa sledeći: to je obična, prosta računica. Ali ako se koristi običan kompjuter da bi se faktorisao neki zaista veliki broj — na primer, neki od onih brojeva sa 512 cifara koji se koriste za kodiranje kreditnih kartica na Internetu — bilo bi potrebno bezbroj vekova da bi se isprobali svi mogući faktori jedan po jedan.“

I Luiz je pogledala sve prisutne redom, proveravajući da li je pažljivo prate. „Međutim, kvantni kompjuter koristi mnoštvo kvantnih stanja koja istovremeno postoje da bi proverio mnoštvo mogućih faktora istovremeno“, rekla je Luiz. „To, u suštini, predstavlja nove kratkotrajne kopije univerzuma koji su stvoreni sa specifičnim ciljem da obave kvantno računanje, i onda se, kada se faktorisanje završi — a to bi bilo bukvalno trenutno — svi ti univerzumi ponovo stapaju u jedan, s obzirom da su, sem za zadati broj koji su testirali da bi videli da li je on faktor, u svakom drugim smislu identični. I tako, u vremenu koje je potrebno da bi se isprobao samo jedan faktor, vi zapravo isprobate sve faktore simultano i tako rešavate do tada nerešiv problem.“ Zastala je. „Mi smo sve do sada verovali da kvantni kompjuteri tako funkcionišu — da se baziraju na trenutnom istovremenom postojanju mnoštva kvantnih stanja što za posledicu ima stvaranje različitih univerzuma.“

Meri je klimala glavom, pokušavajući da shvati.

„Međutim, pretpostavimo da to nije ono što se zaista dešava“, rekla je Luiz. „Pretpostavimo da kvantni kompjuter — umesto da stvara nove univerzume koji postoje samo jedan delić sekunde — zapravo dopire do već postojećih paralelnih unverzuma — odnosno drugih verzija realnosti u kojima kvantni kompjuteri takođe postoje.“

„Ne postoji teoretska osnova da bi se to moglo pretpostaviti“, rekla je Boni Džin, delujući zbunjeno. „A osim toga, ne postoji kvantni kompjuter na ovoj lokaciji, u ovom jedinom univerzumu za koji mi znamo da zaista postoji.“

„Tačno!“ — rekla je Luiz. „Ono što ja mislim je sledeće: doktor Bodit i njegov kolega su pokušavali da faktorišu neki broj koji je bio toliko veliki da je, da bi se proverili svi mogući faktori, bilo potrebno više verzija kvantnog kompjutera nego što je postojalo u već postojećim i dugoročno razdvojenim univerzumima. Da li shvatate? On je dopro do hiljada — miliona! — postojećih svetova. I u svakom od tih paralelnih svetova, kvantni kompjuter je pronašao svoj duplikat, a taj duplikat je pokušao da pronađe neki drugi potencijalni faktor. U redu? Ali, šta ako se faktoriše neki stvarno ogroman broj, džinovski broj, broj koji ima više mogućih faktora nego što postoji paralelnih svetova u kojima postoji postrojenje sa kvantnim kompjuterom? Šta onda? Pa, ja mislim da je to ono što se dogodilo: doktor Bodit i njegov kolega su faktorisali jedan ogroman broj i kvantni kompjuter je pronašao sebi slične u svim — u svakom pojedinačno! — paralelnim svetovima u kojima oni već postoje, ali i dalje mu je bilo potrebno još svojih kopija i on je tako nastavio da traži i u drugim paralelnim svetovima, uključujući i one u kojima kvantni kompjuteri ne postoje, kao što je to slučaj sa našim svetom. A kada je stigao u jedan od takvih svetova, bilo je to kao da je iznenada udario u zid i došlo je do naglog prekidanja eksperimenta faktorisanja. A taj nagli prekid je doveo do toga da veliki deo Ponterove kompjuterske laboratorije bude prenet u ovaj svet.“