Iznenada je Pabo izletela iz kuće, lajući. Adikor je podigao pogled i kao i svih prethodnih dana srce mu je brže zakucalo. Da li je moguće? Da li je moguće?
Naravno da nije bilo moguće. Ipak, to je bio neko koga Adikor nije očekivao: mlada Džasmel Ket. „Prijatan dan“, rekla je kada se našla na deset koraka od njega.
„Prijatan dan“, odgovorio je Adikor, pokušavajući da zvuči kao da mu je svejedno što je vidi.
Džasmel je sela na drugu stolicu, onu koja je pripadala njenom ocu. Pabo je dobro poznavala Džasmel. Ponter ju je često vodio u Centar u vreme Kada dvoje postaje jedno i bilo je očigledno da je zadovoljna što je vidi. Trljala je njušku o Džasmeline noge, a Džasmel je milovala njenu crvenkasto-smeđu dlaku na glavi.
„Šta se dogodilo sa tvojom stolicom?“ — pitala je Džasmel.
Adikor je pratio njen pogled. „Ništa.“
Džasmel je očigledno odlučila da više ništa ne kaže o tome; uostalom, bilo je jasno šta se dogodilo.
„Da li je Lurt pristala da govori u tvoju korist?“ — pitala je.
Adikor je klimnuo glavom.
„Dobro“, rekla je Džasmel. „Uverena sam da će učiniti sve što može.“ Zatim je ćutala neko vreme, a onda, bacivši ponovo pogled na stolicu, rekla: „Ali...“
„Da“, rekao je Adikor, „ali.“
Džasmel je posmatrala okolinu. U daljini se video jedan mamut kako spokojno prolazi.
„Sada kada je ovo upućeno na sud, alibi-kocka moga oca je preneta u krilo u kojoj se čuvaju Arhive alibija pokojnika. Daklar je provela celo posle podne gledajući i pripremajući se za suđenje. To je njeno pravo, naravno, kao tužioca koji govori u ime pokojnika. Ali ja sam insistirala da me pusti da gledam Ponterovu arhivu zajedno s njom. Gledala sam tebe i mog oca nekoliko dana pre njegovog nestanka.“ Ponovo je pogledala Adikora. „Bolbej to ne može da vidi, ali, ona je već dugo sama. Rekla sam ti da postoji jedan mladić kome je stalo do mene. Iako si rekao da još nisam vezana, ja ipak znam šta je ljubav, i ja ne sumnjam da si ti zaista voleo mog oca. Pošto sam te videla onako kako te je on video, ne mogu da poverujem da bi ti učinio išta da ga povrediš.“
„Hvala ti.“
„Da li... Da li mogu nešto da učinim da ti pomognem da se pripremiš za pojavljivanje na sudu?“
Adikor je tužno odmahnuo glavom. „Nisam siguran da išta više može da spase mene i moju porodicu.“
Poglavlje 32
Novo pretraživanje:
Ključna reč: Neandertalac
Časopis Plejgerl je poslao pismo Ponteru Boditu s pozivom da pozira nag za njih.
„Da li on ima dušu?“ — pitao je prečasni Piter Donaldson iz Crkve spasenja u Los Anđelesu. „To je osnovno pitanje. Ja kažem: ne, on nema dušu“ ...
„Mi verujemo da žurba s davanjem kanadskog državljanstva ima za cilj da njemu bude dozvoljeno da predstavlja Kanadu na sledećim Olimpijskim igrama, i mi pozivamo Olimpijski komitet da zabrani svima sem Homo sapiensima učešće na tom takmičenju“...
Nabavite nove majice s likom Pontera Bodita, u veličinama: S, M, L, XL, XXL i u neandertalskoj veličini.
Udruženje Skeptici sa sedištem u Nirnbergu u Nemačkoj danas je izdalo saopštenje u kome se kaže da nema nikakvog razloga da se veruje da Ponter Bodit dolazi iz paralelnog sveta. „To je poslednja mogućnost koju bi trebalo prihvatiti“, rekao je izvršni direktor Karl fon Slegel, „i trebalo bi da bude prihvaćena samo ako se eliminiše svaka druga verovatnija mogućnost.
Policija je danas uhapsila tri čoveka koji su uhvaćeni dok su pokušavali da prođu kordon postavljen oko kuće doktora Rubena Montega, u gradu koji se nalazi 14 kilometara jugo-zapadno od Sadberija, gde se Neandertalac sada nalazi u karantinu...
Postoji mnogo načina da se ubije vreme, i Luiz i Ruben su pronašli jedan od najstarijih. Meri nije uopšte razmišljala o Rubenu na taj način, ali je sada kada je obratila pažnju shvatila da je prilično zgodan. Njoj se inače nije dopadalo kada muškarci briju glavu, ali je Rubenu to dobro stajalo, jer je imao pravilne crte lica, očaravajući osmeh i oči u kojima se očitavala inteligencija, a uz to je bio vitak i mišićav.
Naravno, imao je i onaj svoj divni naglasak, a ni to nije bilo sve. Ispostavilo se da tečno govori francuski, tako da su on i Luiz mogli da razgovaraju na njenom maternjem jeziku. Osim toga — sudeći bar po njegovoj kući — očigledno je dobro zarađivao, što i nije bilo iznenađujuće s obzirom da je bio lekar.
Prava lovina, kao što bi rekla Merina sestra. Naravno, Meri je bila dovoljno iskusna da pretpostavi da je vrlo verovatno da će se kada karantin bude ukinut njihova veza završiti. Ipak, Meri je zbog toga bilo neprijatno, ali ne zato što je bila previše čedna; naprotiv, volela je da o sebi misli da uprkos svom strogom katoličkom vaspitanju to nije. Razlog što se osećala nelagodno je bio što se plašila da bi Ponter mogao da dobije neke pogrešne ideje o seksualnosti na ovoj Zemlji i da bi mogao da pomisli da se sada od njega očekuje da bude sa Meri. A pažnja nekog muškarca bila je poslednje što je želela u tom trenutku.
Ipak, veza Luiz i Rubena je značila da su ona i Ponter provodili dosta vremena zajedno. Ruben i Luiz su uglavnom bili dole u podrumu i gledali na video-rekorderu filmove iz Rubenove ogromne kolekcije, a Meri i Ponter su obično bili u prizemlju. Osim toga, s obzirom da su Ruben i Luiz sada spavali zajedno, uzeli su bračni krevet od Pontera. Meri nije znala šta mu je Ruben tačno rekao da bi došlo do ove zamene, ali Ponter je sada spavao na kauču u Rubenovoj radnoj sobi na spratu, a dnevna soba je ostala samo za Meri.
Ponekad bi nedeljom Meri išla na misu. Prošle nedelje nije išla — iako je mogla, budući da su tek uveče nadležni iz Ministarstva zdravlja naredili da moraju da ostanu u karantinu. Sada joj je bilo žao što to nije učinila. Srećom, neke televizijske stanice su prenosile nedeljnu misu. Kanal Vižn je svakog dana direktno prenosio misu iz jedne katoličke crve u Torontu. Ruben je imao televizor i u radnoj sobi, osim onog u podrumu kojeg su gledali on i Luiz. Meri je otišla u radnu sobu da bi gledala prenos službe. Sveštenik je bio obučen u raskošnu zelenu odoru. Bio je sedokos, ali su mu obrve bile crne, i podsećao je Meri na Džina Hekmena.
„.. .u ime oca, i Sina, i svetoga duha ...“ rekao je sveštenik, prečasni Devris, sudeći po natpisu na ekranu.
Meri, koja je sedela na kauču na kojem će te noći spavati Ponter, prekrstila se.
„Gospode, smiluj se nama grešnima...“, rekao je Devris.
„Gospode, smiluj se.... „, rekla je i Meri, pridruživši se pastvi u crkvi.
„On je došao da pozove grešnike“, rekao je Devris, „Hriste, smiluj se.“
„Hriste, smiluj se“, ponovila je Meri zajedno sa ostalima.
„On se moli za nas, sedeći s desne strane Oca svoga. Gospode, smiluj se...“
„Gospode, smiluj se ...“
„Neka se svemogući Gospod Bog smiluje nama“, rekao je Devris, „i oprosti nam grehe naše i podari nam život večni.“
„Amen“, rekla je pastva.
Jedna crnkinja s kratkom kosom obučena u ljubičastu odoru čitala je iz Knjige proroka Jeremije. Iza nje, na divnom vitražu bili su prikazani Isus i dvanaest Apostola i Bogorodica koja ih posmatra. Meri nije bila sigurna zašto je danas osećala potrebu da sluša misu. Uostalom, nije ona bila ta kojoj je bio potreban oprost grehova.