Sada se čula muzika s orgulja, a jedan mladić je pevao: „Spasi me, Gospode, svojom ljubavlju...“
Meri nije ništa zgrešila; ona je bila žrtva.
Evharistija se nastavila, dok je sveštenik čitao iz Jevanđelja po Luki: „... neka dva sina moja sede kraj Tebe, jedan s desne, a drugi s leve stane, u kraljevstvu Tvome...“
Naravno, Meri je znala priču koju je sveštenik čitao o ženi koja je preklinjala Hrista na putu za Jerusalim; znala je kontekst. Ali reči su joj sada odzvanjale u glavi: dva sina, jedan s tvoje desne strane, a drugi s leve...
Da li je to moglo tako da se dogodi? Da li su dve vrste ljudi mogle da žive mirno jedna pored druge? Kain je bio zemljoradnik; on je gajio žito. A Avelj je bio stočar koji je odgajao ovce za klanje. Ali Kain je ubio Avelja...
Sveštenik je sipao vino. „Blagoslovi, Gospode, ovo vino ...“
„Molite se, braćo i sestre ...“
„Bože, molimo Ti se kroz Tvoga sina Isusa Hrista, što dođe u Tvoje ime ...“
„Bože Gospode, udaljismo se od Tebe, ali nas Tvoj sin vrati..“
„Pijte sada svi: ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se za vas i za mnoge proliva zarad oproštaja grehova...“
„Primite i jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi...“
Meri je poželela da je sada u crkvi i da može da primi pričešće. Kada je misa bila završena, prekrstila se i ustala.
U tom trenutku je ugledala Pontera Bodita kako stoji nepomično na vratima, i posmatra je otvorenih usta.
Poglavlje 33
„Šta je to bilo?“ — pitao je Ponter.
„Koliko dugo si tu?“ — želela je Meri da zna.
„Neko vreme.“
„Zašto nisi ništa rekao?“
„Nisam hteo da te uznemiravam“, rekao je Ponter. „Činilo se da si veoma zaokupljena onim što se dešava na ekranu.“
„Pa, i jesam bila, pomislila je Meri. Osim toga, ona je na neki način, zauzela njegovu sobu; sedela je na kauču na kojem je on trebalo da spava. Ponter je ušao u sobu i krenuo ka kauču, verovatno želeći da sedne pored nje. Meri se pomerila u suprotni ugao i naslonila na naslon za ruke.
„Ponovo te pitam“, rekao je, „šta je to bilo?“
Meri je malo ispravila ramena. „Služba u crkvi.“
Ponterov Pratilac se oglasio.
„Crkva“, rekla je Meri. „To je mesto gde se moli.“
Ponovo se začulo biiip.
„Religija. Vera u Boga.“
Hak je progovorio, koristeći svoj ženski glas. „Žao mi je, Mer, ja ne znam značenja tih reči.“
„Bog“, ponovila je Meri. „Biće koje je stvorilo univerzum.“
U prvom trenutku Ponterov izraz lica nije ništa kazivao. Ali onda, očigledno čim je čuo Hakov prevod, njegove zlaćane oči su se raširile. Nešto je rekao na svom jeziku i Hak je to preveo, koristeći muški glas: „Univerzum nema tvorca. On je uvek postojao.“
Meri se namrštila. Pretpostavila je da će Luiz — ako ikada izađe iz podruma — uživati objašnjavajući Ponteru teoriju Velikog praska. Što se nje tiče, ona nije želela da se upušta u to i samo je rekla: „Mi ne mislimo tako.“
Ponter je odmahnuo glavom, ali očigledno je bio spreman da to pusti da tako ostane. Ipak, rekao je: „Taj čovek“, počeo je, pokazujući na televizor, „govorio je o večnom životu. Da li tvoja vrsta poznaje tajnu besmrtnosti? Mi imamo specijaliste za produžavanje života, i oni su za tim dugo tragali, ali — “
„Ne“, rekla je Meri. „Ne. On govori o Raju.“ Podigla je ruku, okrenuvši dlan ka njemu, i tako uspešno zaustavila Haka da se oglasi. „Raj je mesto u kojem mi nastavljamo da živimo posle smrti.“
„To je oksimoron.“ Meri je bila zadivljena Hakovom efikasnošću. Ponter je izgovorio desetak reči na svom jeziku, verovatno rekavši nešto kao što je: „To je kontradikcija“, ali je njegov Pratilac shvatio da postoji mnogo pogodniji izraz na engleskom, iako ne postoji na neandertalskom.
„Pa“, počela je Meri, „ne veruje svako na Zemlji — na ovoj Zemlji — da postoji život posle smrti.“
„Da li većina veruje?“
„Pa, mislim da veruje.“
„Da li ti veruješ?“
Meri se namrštila razmišljajući. „Da, verujem.“
„Zasnovano na kom dokazu?“ — pitao je Ponter. Izgovorio je to najpre na svom jeziku, i glas mu je bio bezizražajan; nije pokušavao da se ruga.
„Pa, oni kažu da ...“ Zastala je. Zašto ja verujem, upitala se Meri. Bila je racionalna, logična osoba. Ali, naravno, njeno religijsko obrazovanje desilo se mnogo pre nego što je počela da uči biologiju. Konačno, slegla je ramenima, znajući da ono što će mu reći neće biti potpuno tačno. „Zato što tako piše u Bibliji.“
Biiip!
„Biblija“, ponovila je Meri. „Stari i Novi zavet.“
Biiip!
„Sveto pismo.“
Biiip!
„To je sveta knjiga sa moralnim učenjima. Prvi deo prihvataju ljudi kojima ja pripadam, koji se zovu hrišćani, a i pripadnici jedne druge velike religije, Jevreji. U drugi deo veruju samo hrišćani.“
„Zašto?“ — pitao je Potner. „Šta se dešava u tom drugom delu?“
„Tu se govori o Isusu Hristu, Božjem sinu.“
„Ah, da. Onaj čovek je govorio o njemu . I tako ... taj tvorac univerzuma je nekako imao sina koji je bio ljudsko biće. Da li to znači da je i Bog ljudsko biće?“
„Ne, ne. On je bestelesan, on nema telo.“
„Onda, kako je mogao ...?“
„Isusova majka je bila ljudsko biće, Devica Marija.“ Zastala je. „Na neki način, ja sam dobila ime po njoj.“
Ponter je blago odmahnuo glavom. „Izvini, Hak inače sjajno obavlja posao, ali ovde očigledno ne uspeva. Moj Pratilac mi je preveo da je nešto što si ti rekla značilo kao neko ko nikada nije imao seksualni odnos.“
„Da, to znači reč devica“, rekla je Meri.
„Ali kako je devica mogla da rodi dete?“ — pitao je Ponter. „To je još jedan — “ Meri ga je čula kako izgovara isti niz reči koje je Hak pre preveo kao oksimoron.
„Isus je začet bez seksualnog odnosa. Bog ga je na neki način usadio u njenu matericu.“
„A ta druga grupa, Jevreji — da li si ih tako nazvala? — oni odbacuju tu priču — “
„Da.“
„Oni izgleda manje veruju, čini mi se.“ Pogledao je Meri. „Da li ti u to veruješ, u tu priču o Isusu?“
„Ja sam hrišćanka“, rekla je Meri, potvrđujući to koliko Ponteru, toi to i sebi. „Ja sam sledbenik Hrista.“
„Shvatam“, rekao je Ponter. „I ti veruješ da postoji život posle smrti?“
„Pa, mi verujemo da je prava suština neke osobe duša“ — Biiip! — “to je bestelesna verzija osobe — i da ta duša odlazi u jedno od dva mesta posle smrti, i tamo se njen život nastavlja. Ako je osoba bila dobra, duša odlazi u Raj, na nebo, i tu boravi u prisustvu Boga. Ako je osoba bila loša, duša odlazi u Pakao — “ Biiip! „I tamo doživljava mučenje — “ — Ponovo se začulo biiip — „zauvek...“
Ponter je dugo ćutao i Meri je po njegovom izrazu lica pokušala da proceni šta misli. Konačno je rekao: „Mi ne verujemo da postoji život posle smrti.“
„Šta vi mislite da se dešava posle smrti?“ — pitala je Meri.
„Za osobu kojao je umrla apsolutno ništa. On ili ona prestaju da postoje, potpuno i kompletno. Sve što su oni bili nestaje zauvek.“
„To je tako tužno“, rekla je Meri.
„Da li je?“ — pitao je Ponter. „Zašto?“
„Zato što vi morate da nastavite dalje bez njih.“
„Da li vi imate neki kontakt sa onima koji žive posle smrti?“
„Pa, ne. Ja nemam. Neki ljudi kažu da imaju, ali njihove tvrdnje nisu nikada bile potkrepljene dokazima.“