Džasmel je glasno uzdahnula. „Pitaj je“, rekla je tiho, „šta je s njenim muškim partnerom.“
„Ti ne znaš ništa o tome!“ — oštro je rekla Bolbej.
„Da li ne znam?“ — pitala je Džasmel. „Kako si ti saznala da je Adikor udario mog oca?“
Bolbej nije ništa rekla.
„Očigledno je da ti je Klast ispričala“, rekla je Džasmel.
„Klast je bila moj ženski partner“, rekla je prkosno Bolbej. „Ona nije imala tajni preda mnom.“
„Bila je i moja majka“, rekla je Džasmel. „Nije ih imala ni preda mnom.“
„Ali ... ona ... ja ...“ — promucala je Bolbej.
„Pričaj mi o tvom muškom partneru“, rekao je Adikor. „Mislim da ga ja nikada nisam upoznao, zar ne?“
Bolbej je polako odmahnula glavom. „Ne. On je davno otišao; rastali smo se pre mnogo vremena.“
„I to je razlog zašto nemaš dece?“ — pitao je Adikor, nežno.
„Ti si tako pametan“, odgovorila je Bolbej. „Misliš da je sve toliko jednostavno. Nisam mogla da zadržim partnera i zato nisam nikada rodila dete. Da li to msliš?“
„Ja ništa ne mislim“, rekao je Adikor.
„Bila bih dobra majka“, rekla je Bolbej, govoreći koliko Adikoru, toliko i za sebe. „Pitaj Džasmel. Pitaj Megameg. Otkako je Klast umrla brinula sam se divno o njima. Zar nije tako, Džasmel? Zar nije tako?“
Džasmel je klimnula glavom.
„Ali ti si iz Generacije 145, kao Ponter, Klast i ja. Ti još uvek možeš da rodiš dete. Datumi Kada dvoje postaje jedno će ponovo biti pomereni sledeće godine, mogla bi...“ Adikor je podigao obrve. „To bi ti bila poslednja prilika, zar ne? Imaćeš 520 meseci — 40 godina — sledeće godine, kao i ja. Mogla bi tada da začneš dete iz Generacije 149, ali sasvim sigurno ne bi za 10 godina, kada bude rađana Generacija 150.“
U njenom glasu se osećao prezir kada je rekla: „Da li ti je bio potreban tvoj slavni kvantni kompjuter da bi to izračunao?“
„A Ponter“, počeo je Adikor, polako klimajući glavom, „Ponter nije imao ženskog partnera. Ti i on ste voleli istu ženu, a ti si već bila tabant njegovim kćerima, pa si mislila...“
„Ti i moj otac?“ — rekla je Džasmel. Nije zvučala da je šokirana pri ovoj pomisli, samo iznenađena.
„A zašto da ne?“ — pitala je Bolbej, prkosno. „Poznavala sam ga gotovo isto toliko dugo kolliko i ti, Adikore, i uvek smo se dobro slagali.“
„A sada je on nestao“, rekao je Adikor. „To sam prvo pomislio, znaš: da si bila očajna zbog njegovog nestanka i da si se zato okomila na mene. Ali, Daklar, moraš da shvatiš da grešiš. Ja sam voleo Pontera, a sasvim sigurno se ne bih mešao u njegov izbor novog ženskog partnera, tako da — “
„Ponter nema nikakve veze s tim...“, rekla je Bolbej, zatresavši glavom. „Nikakve.“
„Onda, zašto me toliko mrziš?“
„Ne mrzim te zbog onoga što se dogodilo Ponteru“, rekla je.
„Ali me mrziš.“
Bolbej je ćutala. Džasmel je gledala u pod.
„Zašto?“ — pitao je Adikor „Nikada ti nisam učinio išta nažao.“
„Ali si udario Pontera“, oštro je uzvratila Daklar.
„To je bilo jako davno. On mi je oprostio.“
„I tako si ostao ceo“, rekla je. „Mogao si da imaš dete. Izvukao si se.“
„Izvukao sam se s čim?“
„Izvukao si se za zločin! Za pokušaj ubistva Pontera!“
„Ja nisam pokušao da ga ubijem.“
„Bio si nasilnik, čudovište. Trebalo je da budeš sterilisan. A moj Pelbon...“
„Ko je Pelbon?“ — pitao je Adikor.
Bolbej je ćutala.
„Njen muški partner“, rekla je Džasmel, tiho.
„Šta se dogodilo Pelbonu?“ — pitao je Adikor.
„Ti ne znaš kako to izgleda“, rekla je Bolbej, odvrativši pogled. „Nemaš pojma. Probudiš se jednog jutra i ugledaš dva čuvara zakona kako odvode tvog muškog partnera i –“
„I šta?“ — rekao je Adikor.
„I onda ga kastriraju“, rekla je Bolbej.
„Zašto?“ — pitao je Adikor. „Šta je uradio?“
„On nije ništa uradio“, rekla je Bolbej. „On nije ništa uradio.“
„Onda zašto...“, počeo je Adikor, a onda je shvatio. „Oh, neko od njegovih rođaka...“
Bolbej je klimnula glavom, ali je izbegavala Adikorov pogled. „Njegov brat je napao nekoga tako da je bilo naređeno da bude sterilisan kao i — “
„Kao i svi oni koji imaju 50 procenata istog genetskog materijala“, završio je Adikor rečenicu.
„Moj Pelbon nije ništa uradio“, rekla je Bolbej. „On nije ništa nažao učinio nikome, a bio je kažnjen. Ja sam bila kažnjena. A ti! Ti si gotovo ubio čoveka i izvukao si se! Trebalo je da tebe kastriraju, a ne mog sirotog Pelbona!“
„Daklar“, rekao je Adikor. „Žao mi je, žao mi je...“
„Odlazi“, rekla je odlučno Bolbej. „Ostavi me na miru.“
„Ja — “
„Odlazi!“
Poglavlje 38
Ponter je završio svoj hamburger, a zatim pogledao Luiz, Rubena i Meri. „Ne želim da se žalim“, rekao je, „ali ovo mi je dosadilo, ova krava, da li vi to tako zovete? Da li ima šanse da zatražimo od ljudi napolju da nam donesu nešto drugo za večeru?“
„Šta, na primer?“ — pitao je Ruben.
„Oh, bilo šta“, rekao je Ponter. „Možda odreske od mamuta.“
„Šta?“ — rekao je Ruben.
„Mamuta?“ — ponovila je Meri, zapanjeno.
„Da li je Hak pogrešno preveo ono što sam rekao?“, pitao je Ponter. „Mamut. Znate — dlakavi slon iz severnog područja.“
„Da, da“, rekla je Meri. „Mi znamo šta je mamut, ali...“
„Ali šta?“ — pitao je Ponter, podigavši obrve.
„Pa ... mamuti su istrebljeni“, rekla je Meri.
„Istrebljeni?“ — ponovio je Ponter, iznenađen. „Sada kada na to pomislim, nisam video nijednog ovde, ali, pretpostavljao sam da oni ne vole da dolaze toliko blizu ogromnom gradu.“
„Ne, ne, oni su istrebljeni“, rekla je Luiz. „U celom svetu. Istrebljeni su pre mnogo hiljada godina.“
„Kako?“ — pitao je Ponter. „Da li se radilo o nekoj bolesti?“
Svi su ćutali. Meri je polako izdahnula vazduh iz pluća, spremajući se da mu ovo objasni. „Ne, nije to razlog“, rekla je konačno.
„Znaš, mi — naša vrsta — naši preci — mi smo lovili mamute sve dok ih nismo istrebili.“
Ponter je razrogačio oči. „Šta ste učinili?“
Meri je osetila mučninu; nije želela da njena vrsta ljudskih bića deluje ovoliko loše. „Ubijali smo ih da bismo ih jeli, i, nastavili smo da ih ubijamo sve dok više nijedan nije ostao.“
„Oh“, rekao je Ponter tiho. Pogledao je kroz prozor u veliko dvorište iza Rubenove kuće. „Ja volim mamute“, rekao je. „Ne samo meso — koje je izvrsno — već njih kao životinje, kao deo prirode. Postoji jedno malo krdo mamuta koje živi blizu moje kuće. Ja uživam da ih posmatram.“
„Mi imamo sačuvane samo njihove kosture“, rekla je Meri, „i njihove kljove, a ponekad se dogodi da bude pronađen neki zaleđeni u Sibiru, ali...“
„Svi mamuti“, rekao je Ponter, vrteći glavom levo-desno, polako, tužno. „Sve ste ih pobili...“
Meri je osetila želju da se pobuni i kaže: „Nisam ja“, ali to je bilo glupo; krv je bila i na njenim rukama. Ipak, morala je da nešto kaže u svoju odbranu, ma koliko neuverljivo bilo. „To se dogodilo jako davno.“
Ponter je delovao kao da mu je mučno. „Skoro da se plašim da pitam“, počeo je, „ali da li ovde postoje druge velike životinje koje sam navikao da viđam u ovom delu sveta na mojoj Zemlji. Ja sam pretpostavljao da i one izbegavaju ovaj vaš grad, ali ...“