Lurt, Adikorov ženski partner, imala je pravo da pogleda svoju Arhivu alibija kad god to poželi. Zaista je i imala razloga da to učini pre nekoliko meseci kada je formulu koju je bila napisala na tabli na zidu slučajno izbrisala jedna pomoćnica. Umesto da pokuša da je ponovo uradi, Lurt je jednostavno otišla u paviljon sa Arhivom alibija, pristupila svojoj bazi snimaka, pronašla dobar, jasan pogled na tablu na zidu i prepisala ono što je tamo pisalo.
Zahvaljujući toj nedavnoj poseti, Lurt je znala da se njena alibi-kocka nalazi u spremištu broj 13997. To je i rekla čuvarki alibija, da ona ne bi morala da traži u kompjuteru. Čuvarka je otpratila Lurt do spremišta i Lurt je okrenula sočivo svog Pratioca prema plavom elektronskom oku. „Ja, Lurt Fradlo, želim da pristupim svojoj Arhivi alibija zbog ličnih razloga. Vremenska oznaka.“
Elektronsko oko je postalo žuto, potvrđujući tako da je Lurt ono što kaže da jeste.
Čuvarka je okrenula svog Pratioca. „Ja, Mabla Dabdalb, čuvarka Arhive alibija, potvrđujem da je identitet Lurt Fradlo potvrđen u mom prisustvu. Vremenska oznaka.“
Elektronsko oko je postalo crveno i začuo se zvuk iz zvučnika.
„Sve je spremno“, rekla je čuvarka. „Možeš da koristiš projektor u sobi broj 4.“ Dabdalb se okrenula i Lurt je pošla za njom. Ušla je u sobu za gledanje broj 4, koja je bila mala odaja sa jednom stolicom. Lurt je zamišljala kako negde, u nekoj od drugih soba, neki čuvar zakona posmatra ono što ovog trenutka emituje Adikorov Pratilac.
Ali, gledati nešto dok se snima nije isto što i pokušavati da nešto snimiš dok se istovremeno pušta već načinjeni snimak. Lurt je izvukla kontrolnu dugmad, izabrala nasumice koji deo će da pregleda i posmatrala kako se hologramski mehur ispred nje ispunjava prizorima njenog svakodnevnog rada u laboratoriji. Dok su se slike menjale, Lurt je izašla iz sobe, pretvarajući se da je krenula u toalet. Čim se našla u jednom hodniku u kojem nije bilo nikoga, navukla je par rukavica za jelo, izvadila malu napravu koju je donela, aktivirala je i ubacila u cev za reciklažu. Zatim je skinula rukavice.
Bolbej nije bila u pravu, pomislila je Lurt, zviždućući dok se vraćala u sobu. Duboko pod zemljom nije bilo savršeno mesto da se neopaženo počini zločin. Ne, savršeno mesto je bilo upravo ovde u paviljonu Arhive alibija, gde niko ne može da te posmatra dok tvoja alibi-kocka emituje stare snimke umesto da snima ono što sada činiš.
Prvo joj palo na pamet da upotrebi hidrogen-sulfid koji bi sasvim sigurno postigao željeni efekat. Ali koncentracija veća od 500 delova, čak i u kratkom periodu, mogla bi da bude fatalna. Zatim je razmatrala miris koji ispušta tvor, ali, kada je pogledala formulu, bila je previše složena: trans-2-buten-1-tiol, 3-metil-l-butanetiol, trans-2-butenil-tioacetat i tako dalje. Konačno se odlučila za amonijačni sulfid koji je bio omiljeno sredstvo nestašne dece koja nisu mogla da se pomire s činjenicom da njihovi Pratioci snimaju sve što čine.
Postojanje oštrog čula mirisa nesumnjivo je imalo svojih prednosti, iako je Lurt čula da govore da je razlog što ljudi jedu toliko malo biljke, za razliku od ostalih primata koji ih prosto proždiru, baš to što je teško s tom posebnom osetljivošću na mirise tolerisati gasove u stomaku koji se stvaraju kod ishrane zasnovane na biljkama. Bez obzira na to, ovo je bilo upravo ono što je lekar prepisao — čak i ako je lekar, kao u ovom slučaju, bio fizičar, koji pokušava da izbegne da ode pod nož.
Lurt je pomislila da je prva osetila miris, pre bilo kog drugog, iako soba u kojoj se nalazila nije bila najbliža hodniku u kojem je postavila napravu. A onda je čekala, sumnjičavo šireći nozdrve od nestrpljenja. Ali nije želela da bude prva koja će da reaguje. Sedela je dok nije čula kako neko trči hodnikom, a onda je izašla iz sobe, pokušavajući da se ne zagrcne od užasnog smrada. Jedan krupan, zdepast čovek je izašao iz jedne od soba za gledanje, stežući prstima nos. Lurt je pomislila da je to, možda, čuvar zakona koji je zadužen da posmatra ono što emituje Adikorov Pratilac; to se ubrzo ispostavilo kao tačno, jer je krajičkom oka uspela da ugleda hologramski mehur koji je čovek posmatrao, na kome su se videli Džasmel i Adikor kako izlaze iz Adikorove kuće.
„Kakav je ovo užasan smrad?“ — pitala je mršteći se Mabla, čuvarka Arhive alibija, dok je Lurt prolazila pored nje.
„Ovo je strašno“, rekao je neko drugi, jureći kroz predvorje.
„Otvorite prozore! Otvorite prozore!“ — vikao je neko treći.
Lurt se pridružila jednoj grupi ljudi koja je žurila da izađe napolje na čist vazduh. Proći će bar četvrtina dana, bila je ubeđena, pre nego što smrad izvetri dovoljno da iko može da izdrži da boravi unutra.
Nadala se da će Adikor imati dovoljno vremena da učini ono što je nameravao da učini.
Meri je sledećeg jutra otišla na univerzitet Lorentijan, uspevši konačno da se otarasi novinara koji su je čekali u predvorju hotela Ramada. Bili su razočarani kada se ispostavilo da Ponter nije tu odseo. Očigledno je Ruben obavestio novinare da bi mogao da bude tu — verovatno da bi ih odvratio od pravog mesta gde se Ponter nalazio. Naime, Meri ga je vratila u Rubenovu kuću prošle noći, i bar koliko je ona znala, on je tu i ostao.
U pola jedanaest ujutru Meri se iznenadila kada je naletela na Luiz Benoa u hodniku ispred laboratorije za genetiku u Lorentijanu. Luiz je nosila tesnu kratku suknju od teksas-platna i belu majicu vezanu u čvor na svom ravnom stomaku. Pa, pomislila je Meri, jeste da je neverovatno toplo danas, ali stvarno, ona izgleda kao da traži ...
Ne.
Meri je proklela sebe; znala je da ne sme tako da razmišlja. Bez obzira kako je žena obučena, ona ima pravo da bude bezbedna, ima pravo da ide kuda želi, a da je niko ne maltretira.
Meri je odlučila da se prema njoj ponaša prijateljski i promucala je nekoliko reči na francuskom. „Bonjour“, rekla je, prilazeći Luiz. „Comment ça va?“
„Dobro“, odgovorila je Luiz. „A vi?“
„Dobro. Šta te dovodi ovamo?“
Luiz je pokazala rukom prema drugom kraju hodnika. „Išla sam da posetim neke momke sa odeljenja za fiziku. Sada nemam mnogo posla u NOS. Završili su sa vađenjem vode iz komore za detekciju, i jedan tim iz kompanije koja je proizvela sferu počeo je da radi na njenom ponovnom spajanju, ali za to će biti potrebne nedelje. Pomislila sam da bih mogla da razmotrim sa nekim ljudima ovde jednu ideju koja mi je pala na pamet, tek da vidim da li mogu da mi pomognu da popunim neke praznine.“
Meri je krenula ka automatu sa grickalicama da bi uzela kesicu čipsa Mis Viki — što je bilo zadovoljstvo koje je sebi mogla da priušti što se tiče novca, ali ne i onog drugoga, ali je za nju predstavljalo mali ritual da započne svaku radnu nedelju uzimajući jednu kesicu od 43 grama.
„Da li su uspeli?“ — pitala je Meri. „Da popune te praznine?“
Luiz je odmahnula glavom i krenula sa Meri prema prostoriji za odmor.
„Pa, takve ideje su najbolje, zar ne?“, rekla je Meri.
„Verovatno“, rekla je Luiz.
Kada su stigle u prostoriju za odmor, Meri je zavukla ruku u tašnu da bi izvadila sitninu. Izvukla je dolar i četvrt i ubacila ih u automat. Luiz je uzela šolju kafe iz drugog automata.
„Da li se sećate sastanka koji smo održali u rudniku“ — pitala je Luiz. „Pa, kao što sam tada rekla, tumačenje kvantne fizike o postojanju mnoštva svetova kaže da kad god kvantni fenomen može da ide u dva smera, on ide u dva smera.“
„Cepanje vremenske linije“, rekla je Meri, naslonivši se na naslon za ruke jedne plastične stolice.
„Oui“, rekla je Luiz. „Pa, provela sam neko vreme razgovarajući s Ponterom o tome.“
„Ponter mi je to spomenuo“, rekla je Meri. „To sam, sigurno, propustila.“