Adikor je osetio jak nalet vazduha, ali nije mu zapucketalo u ušima; nije došlo do znatnije promene pritiska. Činilo se kao da je vazduh jednostavno zamenjen...
Džasmeline usne su se pokretale i moglo se videti da izgovara reči: „Ne mogu da verujem“, ali ma šta da je izgovorila, njen glas je bio prigušen hujanjem vazduha.
Dern je pojurio i zaustavio konzolu da ne bude dalje odvučena tako što je stao na kabl svojom desnom nogom. Adikor je požurio do staklene pregrade da bi pogledao u kompjutersku komoru.
Robota nije bilo, ali —
— ali kabl je bio čvrsto zategnut negde na polovini dužine ruke iznad poda i pružao se od otvorenih vrata kontrolne sobe do tri četvrtine puta do kompjuterske odaje, sve dok ...
Iznenada je nestao, ispario u vazduhu, kao da je prošao kroz nevidljivu rupu u nevidljivom zidu, tačno pored registra broj 69.
Adikor je pogledao u Derna. Dern je pogledao u Džasmel. Džasmel je pogledala u Adikora. Pojurili su ka monitoru, na kojem je trebalo da može da se vidi sve što sočivo kamere na robotu registru-je. Ali, ekran je bio potpuno taman.
„Robot je uništen“, rekla je Džasmel, „Kao i moj otac.“
„Možda“, rekao je Dern. „Ili možda video-signal ne može da se prenosi kroz ovo, ma šta da je to.“
„Ili“, počeo je Adikor, „možda se robot nalazi u nekoj potpuno zamračenoj prostoriji.“
„Šta misliš da bi trebalo da učinimo?“ — pitala je Džasmel.
Dern je slegao ramenima.
Adikor je rekao: „Hajde da ga povučemo nazad, da vidimo da li je moguće da išta ostane neoštećeno kada prođe kroz to.“ Ušao je u kompjutersku komoru i polako uhvatio kabl, nestavši i sam u ništavilu sve do visine struka. Zatim je pružio i drugu ruku i počeo da polako povlači kabl.
Džasmel mu je prišla s leđa, i počela da i ona vuče kabl.
Kabl je bilo prilično lako vući, ali je bilo očigledno, bar Adikoru, da postoji neki teret na njegovom drugom kraju, kao da negde na drugoj strani otvora robot visi iznad neke provalije.
„Koliko su jaki konektori kojima je kabl zakačen za robota?“ — pitao je Adikor, bacivši pogled na Derna, koji je sada, pošto više nije morao da drži kontrolnu kutiju, takođe ušao u kompjutersku komoru.
„To su standardni konektori.“
„Da li će se otkačiti?“
„Ako ih snažno povučeš. Postoje male kopče na konektoru kabla pomoću kojih se on namešta.“
Adikor i Džasmel su i dalje polako vukli kabl. „A da li si ti podesio te kopče?“
„Nisam siguran“, odgovorio je Dern. „Verovatno. Ja sam zakačinjao i otkačinjao kabl nekoliko puta dok sam pripremao robota...“ Adikor i Džasmel su već izvukli možda tri dužine ruke kabla i — “Pogledajte!“ — uzviknula je Džasmel.
Robot se pojavio kroz ... kroz šta, to nisu mogli da kažu. Ali mogla je da se vidi njegova osnova, kao da na neki način prolazi kroz rupu u vazduhu koja je po veličini potpuno odgovarala prečni-ku njegove osnove.
Dern je pojurio po kompjuterskoj komori, tako da su krajevi nogavica njegovih pantalona glasno udarali po uglačanom granitu. Prišao je i zgrabio jednu od robotovih ruku, koja je delimično virila iz vazduha. Stigao je u pravom trenutku, jer je kabl popustio i Adikor i Džasmel su pali jedno na drugo. Brzo su ustali i videli kako Dern izvlači do kraja robota sa — taj izraz je tog trena pao Adikoru na pamet — sa druge strane.
Adikor i Džasmel su potrčali ka Dernu, koji je sedeo na podu, s robotom koji je ležao prevrnut pored njega. Nije delovao ništa više oštećeno nego što je bio i pre nego što je prošao kroz vazduh. Dern je zurio u svoju levu ruku, sa izrazom zbunjenosti na licu.
„Da li si dobro?“ — pitao je Adikor.
„Moja ruka...“ — počeo je Dern.
„Šta je s njom? Da li je slomljena?“
Dern je podigao pogled. „Ne, dobro je, dobro. Ali, kada sam zgrabio robota ... kada je kabl popustio i robot počeo da pada, i moja ruka je prošla kroz... to. Video sam kako pola moje ruke nestaje kroz ... ma šta da je ovo.“
Džasmel je uzela Dernovu ruku u svoju i pogledala je. „Čini mi se da je sve u redu. Šta ti osećaš?“
„Ne osećam ništa neobično. Ali izgledalo je kao da je odsečena, odmah iza prstiju, a ivica je bila potpuno ravna i glatka i nije bilo krvi, i kako sam sve više izvlačio robota, tako se i ivica pomerala duž mojih prstiju.“
Džasmel je zadrhtala.
„Da li si siguran da si dobro?“ — pitao je Adikor.
Dern je klimnuo glavom.
Adikor je zakoračio napred, ka mestu na kojem se nalazio otvor. Polako je ispružio svoju desnu ruku, zatim je povukao, i tako nekoliko puta, isprobavajući. Ma kakva da su se vrata tu nalazila, sada su bila otvorena.
„I, šta sada?“ — pitala je Džasmel.
„Ne znam“, rekao je Adikor. „Da li možemo da postavimo neku svetiljku na robota?“
„Naravno“, rekao je Dern. „Mogu da skinem lampu sa zaštitnika za glavu. Da li imaš višak?“
„Na polici u maloj odaji za jelo.“
Dern je klimnuo glavom, a onda podigao ruku i počeo da je okreće u zglobu i posmatra kao da je nikada pre nije video. „Bilo je neverovatno“, rekao je tiho. Onda je, odmahujući glavom da bi se trgao iz razmišljanja, krenuo da donese svetiljku.
„Znaš šta se dogodilo, naravno“, rekla je Džasmel Adikoru, dok su čekali da se Dern vrati. „Moj otac je prošao kroz to. Zato nema ni traga od njegovog tela.“
„Ali, ta druga strana se ne nalazi na nivou poda“, rekao je Adikor. „Sigurno je pao i — “
Džasmel je podigla obrve. „I možda je slomio vrat. Što znači da bismo na toj drugoj strani mogli da ugledamo ...“
Adikor je klimnuo glavom. „Njegovo telo. To mi je već i pre palo na pamet. Žao mi je ... ali, zapravo sam pretpostavljao da se udavio u rezervoaru s teškom vodom.“ Razmišljao je o ovome što je rekao jedan trenutak, a onda je krenuo ka robotu koji je bio potpuno suv. „Na drugoj strani se nalazio rezervoar s teškom vodom onda kada je Ponter prošao, a sada ... Gristl!“
„Šta?“
„Sigurno smo se povezali sa nekim drugim univerzumom, a ne sa onim u koji je Ponter otišao.“
Džasmelina donja usna je zadrhtala.
Adikor je podigao robota i postavio ga na njegovo postolje. Proverio je konektor kabla, ali, on je, bar po onome što je mogao da vidi, bio u dobrom stanju. U međuvremenu je Džasmel otišla — hodajući polako i pognute glave — da donese drugi kraj optičkog kabla. Donela ga je Adikoru koji ga je stavio na njegovo mesto. Zatim je pomerio dve kopče koje su kliknule u spojke na konektoru, učvršćujući ga time još više.
U tom trenutku se vratio Dern noseći dve električne lampe i sfernu bateriju. Takode je doneo i lepljivu traku kojom je čvrsto zakačio lampe na obe strane sočiva na kameri robota.
Ponovo su namestili robota na isto mesto pored registra 69, a onda su se svo troje uputili u kontrolnu odaju. Tu su se nalazile neke kutije sa opremom i Adikor je stao na njih da bi mogao da istovremeno upravlja kontrolnim komandama na svojoj konzoli i da gleda u kompjutersku komoru.
Ponovo je počeo s odbrojavanjem. „Deset. Devet. Osam. Sedam. Šest. Pet. Četiri. Tri. Dva. Jedan. Nula.“
Ovog puta Adikor je sve video. Kapija se otvorila nalik obruču koji se širi poput vatre plavičaste boje. Čuo je kako je vazduh pokuljao, i video je kako se robot, koji je izgledao kao da stoji na ivici provalije, zanjihao i nestao. Kabl se zategao, a plavi obruč se stegao oko njega, smanjujući se do veličine njegovog prečnika, a onda nestao.
Njih troje su se istovremeno okrenuli prema četvrtastom monitoru. U početku im se činilo da ponovo uopšte nema signala, a onda su zraci svetlosti nešto obasjali — staklo ili plastiku — i oni su nakratko videli odraz robota na tome. Ali to je bilo sve; ma gde da se sada robot nalazio, sigurno je bilo ogromno.