„Mužu“, reče ona. Ne suviše hladno, ali ljutnja oštra poput brijača i bodljikava ljubomora još uvek su prigušivale čist miris nje i njenog biljnog sapuna. Bila je odevena za putovanje tanak ogrtač protiv prašine joj je visio niz leđa a rukavice bile u skladu sa čizmama što su provirivale ispod tankih, uzanih suknji za jahanje koje je toliko volela. Ni manje ni više nego četiri naoštrena bodeža bila su joj za pasom.
Pokret iza nje pretvorio se u Bain i Čijad. I Sulin, s još desetak Devica. Perin podiže obrve. Pitao se šta li Gaul misli o tome; Aijel je bio rekao kako se raduje što će biti nasamo sa Bain i Čijad. Još veće iznenađenje predstavljali su ostali Failini pratioci.
„Šta će oni ovde?“, glavom je pokazivao ka grupici koja je zadržavala svoje konje pozadi. Prepoznao je Selandu i Kamailu i visoku Tairenku, koje su sve još uvek bile u muškoj odeći i s mačevima. Krupan čova u kaputu proširenih rukava, koji je svoju bradicu držao nauljenu i šiljasto podrezanu, i pored toga što je imao kosu vezanu unazad pomoću pantljike, isto tako mu je delovao poznato. Drugu dvojicu, Kairhijenjane, nije poznavao, ali mogao je da pogodi po njihovoj mladosti i pantljikama koje su im držale kosu, ako ni po čemu drugom, da su deo Selandinog „društva“.
„Uzela sam Selandu i nekolicinu njenih prijatelja u svoju službu.“ Faila je govorila opušteno, ali iznenada ju je obavio magličasti oblak opreznosti. „Uvalili bi se u nevolje, tamo u gradu, pre ili kasnije. Potreban im je neko ko će im davati uputstva. Razmišljaj o tome kao o dobročinstvu. Neću im dopustiti da ti se petljaju u noge.“
Perin uzdahnu i počeša bradu. Mudar čovek ne govori u lice svojoj ženi kako ona nešto krije. Pogotovo kada je ta žena Faila; ona će biti veličanstvena kao i njena majka. Ako to već i nije. Njemu u noge? Koliko li je ove... štenadi... ona prihvatila? „Je li sve spremno? Ubrzo će neki idiot, tamo pozadi, odlučiti kako će učiniti veliku uslugu ako Randu donese moju glavu. Voleo bih da odem pre toga.“ Aram zareža iz grla.
„Niko ti neće skinuti glavu, mužu.“ Faila je pokazala bele zube, a onda je nastavila šapatom za koji je znala da će ga on čuti. „Osim, možda, mene.“ Običnim glasom, ona nastavi: „Sve je spremno."
Na čistini, u prilično ravnoj uvali iza drveča, Dvorečani su stajali pored svojih konja, u koloni od po dva koja je vijugala nestajući s vidika na drugoj strani brda. Perin ponovo uzdahnu. Barjak Crvene vučje glave i Crveni orao Maneterena pri toplom povetarcu lagano su lelujali na čelu kolone. Možda još desetak Majenaca čučalo je blizu stegova na drugoj strani, a Gaul je imao najnadurenije lice koje je bilo moguće za jednog Aijela.
Kada je sjahao, priđoše mu dvojica u crnim kaputima, pozdravljajući pesnicom prislonjenom uz srce. „Gospodaru Perine“, reče Džur Grejdi, „ovde smo od prošle noći. Spremni smo.“
Grejdijevo izrovašeno seljačko lice u blizini gotovo da je opuštalo Perina, ali Fejdžir Niejld bio je sasvim druga priča. Možda deset godina mlađi od Grejdija, mogao je i on biti seljak, bar što se Perina ticalo, ali toliko se puvao i prenemagao, a svoje jadne brčiće nosio je toliko uvoštene da su ličili na tačkice. Dok je Grejdi bio jedan od Predanih, ovaj je bio samo Borac, bez srebrnog mača prikačenog na okovratnik, ali to ga nije sprečavalo da progovori. „Gospodaru Perine, je li zbilja neophodno da vodimo ove žene? One će samo doneti nevolje, hoće, sve one, a to dobro znaš i ti.“
Neke od žena o kojima je govorio stajale su nedaleko od Dvorečana, sa šalovima prebačenim preko ruku. Edara je delovala kao najstarija od šest Mudrih i ravnodušno je posmatrala dve žene na koje je Niejld pokazivao glavom. Istinu govoreći, te dve su brinule i Perina. Seonid Trajgan, sva hladna i uzdržana u zelenoj svili, bahato je pokušavala da ne obraća pažnju na Aijelke većina Kairhijenjana koji se nisu pretvarali da su Aijeli prezirala ih je ali kada ugleda Perina, ona prebaci uzde svog dorata u drugu šaku i ćušnu Masuri Sokavu u rebra. Masuri se trže Smeđe su, činilo se, često zapadale u sanjarenja pa belo pogleda ka Zelenoj sestri, a onda se zapilji u Perina. Ovaj pogled bio je više od one vrste što bi uputila nekoj posebnoj i možda opasnoj životinji, nameravajući da se uveri šta je pre nego što se pobrine za nju. One se jesu zaklele na poslušnost Randu al’Toru, ali kako li će slušati Perina Ajbaru? Činilo mu se neprirodno da izdaje naređenja Aes Sedai. Ali to je makar bilo bolje negoli obrnuto.
„Svi polaze", reče Perin. „Bolje da krenemo pre nego što budemo primećeni.“ Faila šmrcnu.
Grejdi i Niejld ponovo pozdraviše, pa odoše do sredine čistine. Perin nije imao predstavu koji je od njih dvojice učinio ono što je bilo neophodno, ali iznenada, sada već poznati uspravni srebrni sjaj zavrte se u vazduhu i pretvori u prolaz koji i nije bio dovoljno visok da se kroz njega projaše. Drveće se ukazalo iza otvora, ne toliko različito od onoga na susednim brdima. Grejdi smesta krenu kroz njega, ali i pored toga gotovo ga oboriše Sulin i male horde u velove uvijenih Devica. One su, izgleda, preuzele na sebe čast da uvek budu prve koje će proći kroz prolaze, pa nisu nameravale da puste ikoga da im je preotme.
Predviđajući stotine teškoća na koje ranije nije ni pomišljao, Perin povede Koraka na zemljište koje nije bilo toliko brdovito. Ovde nije bilo nikakve čistine, ali nije bilo ni tako gusto pošumljeno kao uvala nazad u Kairhijenu, raštrkano drveće bilo je više, ali jednako ofucano, čak i borovi. On i nije prepoznavao mnogo drugog osim hrasta i kožolista. Vazduh je delovao malo vrelije.
Faila ga je pratila, ali kad on skrenu ulevo, ona povede Lastavicu udesno. Aram je zabrinuto okretao glavu od jednog ka drugom, sve dok mu Perin ne klimnu ka svojoj ženi. Nekadašnji Krpar potera svog škopca ka njoj, ali koliko god da je bio brz, nije je stigao pre Bain i Čijad, još uvek pod velovima, i bez obzira na Perinova naređenja da Dvorečani budu sledeći Selande sa oko dvadesetak mladih Kairhijenjana i Tairenaca koji su pokuljali iz prolaza vukući svoje konje za sobom. Dva tuceta! Odmahujući glavom, Perin se zaustavi pored Grejdija, koji se okretao tamo-amo proučavajući retke šumarke.
Gaul im priđe krupnim koracima dok je Danil konačno predvodio ljude iz Dve Reke koji prođoše u trku, vukući svoje konje. Oni krvavi barjaci pojaviše se odmah iza Danila, podigavši se čim je za to bilo mesta. Taj bi čovek trebalo da obrije te blesave brkove.
„Žene su zbilja neverovatne“, gunđao je Gaul.
Perin zausti da brani Failu pre nego što je shvatio da se ovaj verovatno žali na Bain i Čijad. Kako bi se prikrio, on upita: „Imaš li ti, ženu, Grejdi?“
„Soru“, odsutno odvrati Grejdi, čija je pažnja još uvek bila na okolnom drveću. Perin je mogao da se kladi kako ovaj sasvim sigurno sada drži Moć. Svako je ovde mogao da vidi nadaleko, u poređenju sa šumama tamo nazad, kod kuće, ali neko je još uvek mogao da im se prišunja. „Nedostajem joj“, nastavi Grejdi, gotovo kao da razgovara sam sa sobom. „Taj osećaj naučite smesta da prepoznate. Mada, zbilja bih voleo da znam zbog čega je boli koleno.“
„Boli je koleno", ravnim glasom reče Perin. „Baš ovog časa je boli.“
Grejdi je, činilo se, primetio kako se ovaj upiljio u njega, a i Gaul je, takođe. On zatrepta, pa se vrati svome posmatranju. „Oprosti, gospodaru Perine, moram da nastavim stražu.“ Dugo ništa nije govorio, a onda polako otpoče: „To je nešto što je iznašao čova po imenu Kejlner. M’Hael ne voli da pokušavamo i sami iznalazimo stvari, sada, ali pošto je već bilo urađeno...“ Njegovo delimično mrštenje ukazivalo je da, možda, Taim ni onda nije to tako lako opraštao. „Mi mislimo da je to nešto nalik vezi između Zaštitnika i njihovih Aes Sedai. Možda je jedan od trojice među nama oženjen; u svakom slučaju, toliko je žena koje su ostale, nisu pobegle kada su saznale šta su im muževi. Na ovaj način, kada ste daleko od nje, znate da je dobro, a ona isto zna za vas. Muškarac voli da zna da mu je žena na sigurnom."