Gotovo da je ponovo zaplakao. On je ženama davao poklone. Svet se okrenuo naglavačke! Prasence? O, Svetlosti! Posle jednog minuta, ipak je uzeo masku; dugovala mu je barem toliko, samo za njegov kaput.
Kad je konačno stigao do malog dvorišta u senci, gde su se svakoga jutra nalazili pored maleckog bazenčića s lokvanjima i belim ribama s pegama jarkih boja, pronašao je Nalesina i Birgitu koji su se isto spremili za Praznik ptica. Tairenac se zadovoljio jednostavnom zelenom maskom, ali Birgita je bila oblak žutog i crvenog s krestom peruški i puštenom zlatnom kosom, niz koju je celom dužinom bilo vezano perje, a nosila je haljinu sa širokim žutim pojasom, koja se razdvajala ispod još žutog i crvenog perja. Nije pokazivala koliko i Rizelina, ali se činilo da će se to dogoditi svaki put kada se pomerila. Nikada nije očekivao da ona nosi haljine kao sve ostale žene.
„Ponekad je zabavno da te promatraju“, reče ona, bocnuvši ga u rebra, kada je iznela opasku. Njen osmeh bi odgovarao Nalesinovom kada mu objašnjava koliko je zabavno štipati služavke. „Mnogo je zatvorenija nego što nose pero-igrači, ali ne toliko da bi me usporila, a sem toga, ne vidim zašto bismo morali brzo da se krećemo sa ove strane reke.“ Kockice mu začangrljaše u glavi. „Šta te je zadržalo?“, nastavila je. „Nadam se da nas nisi ostavio da čekamo da bi se povaljao s nekom lepoticom.“ On se nadao da nije pocrveneo.
„Ja...“ Nije bio siguran koji izgovor da da, ali baš toga trenutka pet-šest muškaraca u perjanim kaputima ušetaše u dvorište, sa svim onim uzanim mačevima o boku, a svi do jednog nosili su pažljivo izrađene maske s krestama i kljunovima, koje su predstavljale ptice kakve ljudsko oko nikada nije videlo. Izuzetak je bio Beslan, koji je vrteo svoju masku držeći je za traku. „O, krvi mu i krvavog pepela, šta će ovaj ovde?“
„Beslan?“ Nalesin osloni ruke na balčak svoga mača, pa s nevericom odmahnu glavom. „Pa, sažežene mi duše, rekao je kako namerava da provede proslavu u tvome društvu. Nešto što ste jedan drugom obećali, kaže. Rekao sam mu da će biti smrtonosno dosadno, ali on nije hteo da mi poveruje.“
„Ne mogu da zamislim da je ikada dosadno oko Meta“, reče Tilinin sin; naklonio se svima njima, ali njegove tamne oči posebno su se zadržale na Birgiti. „Nikada se nisam tako dobro zabavljao kao kad sam pio s njime i Zaštitnicom gospe Elejne u Noći Svovana, mada se, istinu govoreći, slabo sećam bilo čega.“ Činilo se da ne prepoznaje tu Zaštitnicu. Čudno, uzevši u obzir kakav ukus za muškarce je pokazala do tada Beslan je bio lepuškast, možda čak i previše, nimalo od vrste koja se njoj dopadala čudno, ali ona mu je podarila mali osmeh i počela je da popravlja perje dok ju je on posmatrao.
U tom trenutku, Meta nije zanimalo koliko se ona ponaša van uobičajenog. Očito, Beslan nije ništa sumnjao, ili bi taj njegov mač verovatno već bio isukan, ali poslednje pod Svetlošću što je Metu trebalo bio je dan u društvu tog čoveka. To bi bilo iscrpljujuće. On je imao neki osećaj pristojnosti, čak iako Beslanova majka nije.
Jedina prepreka bio je Beslan, koji je to krvavo obećanje da će zajedno prisustvovati svim proslavama i veseljima primio vrlo ozbiljno. Što se više Met slagao s Nalesinom da će dan koji su nameravali da provedu biti neverovatno dosadan, Beslan je postajao odlučniji da pođe. Posle nekog vremena poče da se mršti, a Met pomisli da taj mač može ipak da bude isukan. Pa, obećanje je obećanje. Kad su on i Nalesin i Birgita napustili palatu, pet-šest budala u perju šetkalo je za njima. Met je bio siguran da se to ne bi dogodilo da je Birgita nosila pristojnu odeću. Svi su je oni odmeravali i osmehivali su joj se.
„Čemu sve to uvijanje dok te je proždirao pogledom?“, promrmljao je dok su prelazili Trg Mol Hara. On pritegnu traku koja je držala masku orla.
„Nisam se uvijala, samo sam se pomerala.“ Njen odgovor je bio tako očigledno lažan da bi joj se u nekoj drugoj prilici nasmejao u lice. „Pomalo.“ Iznenada, njen kez se ponovo pojavio, a ona spusti glas tako da je samo on mogao da je čuje. „Rekoh ti da je ponekad zabavno da te posmatraju; to što su svi oni i suviše lepi, ne znači da ne mogu da uživam u njihovim pogledima. O, ovu moraš da osmotriš“, dodala je pokazujući na vitku ženu koja je protrčavala pored njih s plavom maskom sove i još manje perja nego što je i Rizela nosila.
To je bilo još nešto u vezi s Birgitom; ona bi ga munula u rebra i pokazala mu na neku lepoticu jednako revnosno kao i bilo koji muškarac koga je poznavao, a očekivala je i da joj on pokaže ono što je ona volela da vidi, što je uopšteno najčešće bio najružniji muškarac u vidokrugu. Izabrala ona da se šeta polugola danas ili ne u svakom slučaju četvrtgola ona je bila... pa, prijatelj. Ispostavljalo se da je ovo stvarno čudan svet. Jednu ženu počeo je da smatra ortakom za pijanke, a druga ga je proganjala upornije nego što je on ikada proganjao ijednu lepoticu, bilo u starim sećanjima ili u svojim sopstvenim. Mnogo upornije; on nikada nije proganjao nijednu ženu koja bi mu stavila do znanja kako ne želi da je proganja. Jedan vrlo čudan svet.
Sunce je bilo na više od pola puta do zenita, ali slavljenici su već ispunili ulice, trgove i mostove. Akrobate i žongleri i muzičari s perjem prišivenim na odeću nastupali su na svakom uglu, a muzika je često bivala prigušena smehom i dobacivanjima. Oni siromašniji zadovoljavali su se s po nekoliko pera u kosi, golubijih pera pokupljenih s pločnika za decu ulice koja su se muvala oko prosjaka, ali maske i kostimi postajali su sve zamršeniji što su teže bivale kese sa novcem. Sve zamršeniji, a često i sve sablažnjiviji. Muškarci i žene podjednako, često su bili ukrašeni perjem koje je pokazivalo više kože negoli kod Rizele ili one žene, tamo, na Mol Hari. Danas na ulicama i kanalima nije bilo trgovine, iako je veliki broj radnji, izgleda, bio otvoren zajedno sa svakom krčmom i gostionicom, naravno ali tu i tamo zaprežna kola probijala su se kroz gomilu ili bi barke, terane motkom, držale podijume gde su u jarkim maskama ptica, koje su im pokrivale cele glave s krestama što su se ponekad dizale po čitav korak uvis, stajali mladići i devojke pomerajući šarena krila tako da su im kostimi samo za trenutak bivali potpuno izloženi. Što je bilo i dobro, kad se sve uzme u obzir.
Prema onom što je Beslan rekao, ovi prikazi, kako su ih zvali, obično su izvođeni u dvoranama esnafa i u privatnim palatama ili kućama. Cela proslava obično se većim delom odvijala u zatvorenom. U Ebou Daru nije padao pravi sneg čak ni kada su zime bile kao što bi trebalo Beslan je stalno pričao kako bi voleo da vidi taj sneg, jednog dana ali čini se da je i obična zima bivala dovoljno hladna da spreči ljude da trčkaraju uokolo na otvorenom gotovo nagi. S vrućinom, sve se izlilo na ulice. „Čekaj samo da padne mrak“, rekao je Beslan; onda će Met stvarno da vidi nešto. Kako sunce zapada, tako popušta i stidljivost.
Piljeći u visoku vitku ženu koja se kroz masu provlačila u maski i perjanom ogrtaču, a pod njim beše samo šest ili sedam pera, Met se pitao je li stidljivosti uopšte ostalo u ovim ljudima da može još da popusti. Gotovo da joj je povikao kako treba da se pokrije tim ogrtačem. Bila je lepa, ali napolju, na ulici, pred Svetlošću i svim prisutnima?
Ta kola koja su nosila ove slike privlačila su gomilu, naravno, gužvu muškaraca i žena koju su vikali i smejali se dok su izvođačima na kolima bacali novčiće, a ponekad i presavijene novčanice, i muvali se gurajući svakoga na ulicama u stranu. Već se navikao da beži pred njima dok ne uspe da se skloni u poprečnu ulicu, ili da čeka dok slika ne prođe preko neke raskrsnice ili mosta. Dok su čekali, Birgita i Nalesin bacali su novčiće prljavim mangupčićima i još prljavijim prosjacima. Pa, Nalesin ih je bacao; Birgita se posvetila deci i stavljala je svaki novčić u prljave ručice kao da je poklon.
Dok su jednom tako čekali, Beslan iznenada spusti ruku Nalesinu na mišicu, podigavši glas da bi ga čuli iznad gomile i raznovrsne muzike koja je dopirala sa barem šest mesta istovremeno. „Oprosti, Tairenče, ali njemu ne.“ Čovek u ritama oprezno poče da se povlači u gužvu; ispijenih obraza i koštunjav, činilo se da je pogubio i ono malo jadnih pera koje je možda našao za svoju kosu.