„Kraljica lično donela je ovo“, zadihano objavi Pola, podigavši pismo zapečaćeno velikom crvenom grudvom voska. „Rekla je da će ga, ako ga smesta ne predam Elejni, ona lično uneti. Kazala je da je u vezi s detetovom majkom.“ Elejna gotovo da zaškrguta zubima. Sve služavke sestara oponašale su način na koji su njihove gazdarice govorile o Ninaevi i njoj, ali su ga retko koristile tamo gde bi ove mogle da ih čuju.
Besna, ona dočepa pismo ne čekajući da joj Merilila da dopuštenje ako bi joj ga uopšte i dala pa palcem polomi pečat.
Moja gospo Elejna,
Pozdravljam kćer naslednicu Andora s radosnim vestima. Upravo mi je stiglo saznanje da je tvoja majka, kraljica Morgaza, živa i trenutno u gostima kod Pedrona Nijala u Amadoru, kao i da iznad svega želi da bude ponovno ujedinjena s tobom tako da se zajedno možete u slavi vratiti u Andor. Ja ti nudim pratnju između bandi koje su sada raštrkane po Altari, tako da možeš stići do svoje majke bezbedno i što je brže moguće. Oprosti na ovih nekoliko neveštih reči, nažvrljanih u žurbi, ali znao sam da ćeš želeti da saznaš ove predivne vesti što pre. Dok ne budem mogao da te ostavim pokraj tvoje majke,
Zapečaćeno Svetlošću,
Papir joj se zgužvao u ruci. Kako se usuđuje! Bol zbog majčine smrti, kad nije čak bilo ni tela koje bi se moglo pokopati, samo što je počeo da jenjava, a Karidin se usudio da joj se ruga na ovakav način? Prigrlivši Istinski izvor, ona odbaci gadne laži od sebe, pa poče da usmerava; vatra zapucketa u vazduhu, toliko vrela da su samo prašina i pepeo pali na plavo-zlatne pločice patosa. Toliko za Džaihima Karidina. A što se tiče ovih... žena! Hiljadugodišnji ponos andorskih kraljica izlio joj se u kičmu čeličeći je.
Merilila sunu na noge. „Nije ti data dozvola da usmeravaš! Otpustićeš taj...!“ „Ostavi nas, Pola“, reče Elejna. „Sada.“ Služavka se zapiljila, ali Elejnina majka dobro ju je naučila zapovedničkom glasu, glasu kraljice na prestolu. Pola se spustila u kniks i krenula pre nego što je i shvatila šta radi. Kad se već pokrenula, oklevala je samo na trenutak pre nego što je žurno izletela napolje zatvorivši vrata za sobom. Šta god da će se dogoditi, očito je da je to bilo samo za Aes Sedai.
„Šta te je spopalo, dete?“ Čist bes provalio je ispod ostataka Merililine istanjene hladnokrvnosti. „Smesta da si otpustila Izvor ili ću, kunem ti se, ovog trenutka sama dohvatiti papuču!“
„Ja sam Aes Sedai.“ Te reči nahrupiše poput lavine, a Elejna je to i nameravala. Karidinove laži i ove žene. Merilila koja preti da upotrebi papuču na njoj? One će morati da priznaju njeno pravo da bude sestra. Ona i Ninaeva su pronašle Zdelu! Kao da jesu, u svakom slučaju, a dogovori o njenoj upotrebi upravo su se odvijali. „Vi predlažete da nas kaznite jer smo nabasale na tajnu koju bi samo sestre trebalo da znaju, ali nijedna od vas nije se potrudila da mi saopšti tu tajnu kada sam uzdignuta u šal. Predlažete da me kaznite kao da sam polaznica ili Prihvaćena, ali ja sam Aes Sedai. Do šala me je uzdigla Egvena al’Ver, Amirlin koju tvrdite da služite. Ako poričete da smo Ninaeva ja Aes Sedai, onda poričete i Amirlin Tron koja nas je poslala da pronađemo Zdelu vetrova, što smo i učinile. Ia to neću da trpim! Ja prozivam tebe, Merilila Seandevin. Povinuj se volji Amirlin Tron, ili ću ja tražiti presudu za tebe kao pobunjenog izdajnika!“
Merilili oči gotovo da su iskočile, a usta su joj visila razjapljena, ali ona je delovala potpuno staloženo naspram Kejrejn ili Sarejte, koje su izgledale kao da će se ugušiti od neverice. Samo je Vandena delovala blago iznenađena, s prstom zamišljeno naslonjenim na usne, pod lagano raširenim očima, dok je Adeleas sedela nagnuta napred, proučavajući Elejnu kao da je prvi put vidi.
Usmerivši, Elejna ponese jednu od visokih naslonjača do sebe, pa sede, nameštajući suknje. „Možeš i ti da sedneš, Merilila.“ Još uvek je koristila zapovednički glas izgleda da su je jedino tako čule ali bila je iznenađena kada se Merilila stvarno lagano skljokala piljeći u nju razrogačenih očiju.
Spolja, to je bila smirena, hladna spoljašnjost, ali iznutra, bes je penio u njoj. Ne, on je ključao. Tajne. Oduvek je smatrala da Aes Sedai čuvaju previše tajni, čak i jedne od drugih. Pogotovo jedne od drugih. Istina, i ona sama je krila nekoliko, ali samo iz nužde, a ni to od onih koji su morali da ih znaju. A te žene su pomislile da one mogu da kažnjavaju nju'. „Tvoja punomoć potiče od Hola Kule, Merilila, Ninaevina i moja od Amirlin Tron. Naša nadjačava tvoju. Od sada, dobijaćeš uputstva od Ninaeve ili od mene. Mi ćemo, naravno, pažljivo saslušati svaki savet koji biste mogle da nam ponudite.“ Ona je pre toga mislila da je Merilila razrogačila oči, ali ovo sad...
„Nemoguće“, zamuca Siva. „Ti si...“
„Merilila!“, oštro je prekide Elejna nagnuvši se napred. „Da li ti još uvek poričeš prevlast svoje Amirlin? Da li se još uvek usuđuješ?“ Merilila je bezglasno pomerala usne. Ovlažila ih je. Isprekidano je odmahivala glavom. Elejna oseti ushićenje; sve to brbljanje o Merililinom primanju naređenja bile su trice i kučine, naravno, ali nju hoće priznati. I Tom i njena majka, oboje su joj govorili kako mora početi zahtevajući deset da bi dobila jedan. Ipak, to nije bilo dovoljno da joj oslabi ljutnju. Bilo joj je na pameti da sama dočepa papuču i proveri koliko daleko može ovo da izgura. Samo, to bi sve uništilo. One bi se tada vrlo brzo prisetile njenog uzrasta i koliko je malo vremena prošlo otkada je skinula haljinu polaznice; mogle bi čak da počnu da razmišljaju o njoj kao o budalastom detetu. A ta pomisao ponovo joj je razbuktala bes. „Dok ti u tišini razmisliš šta je još potrebno da mi se saopšti sada, kad sam Aes Sedai, Merilila, Adeleas i Vandena će me uputiti u tu tajnu na koju sam nabasala. Pokušavaš li ti to da mi kažeš kako su Aes Sedai znale za Kružok te Srodnice, kao što ih vi nazivate sve vreme?“ Jadna Riejna i njene nade da neće upasti u oči Aes Sedai.
„Onoliko koliko su mogle sebe da nateraju na prilaženje sestrama, pretpostavljam“, odgovori Vandena. Pažljivo. Ona je sada proučavala Elejnu jednako pažljivo kao i njena sestra. Iako je bila Zelena, ponašala se skoro istovetno kao Adeleas. Kejrejn i Sarejta delovale su omamljeno, a njihove oči pune neverice prelazile su od tihe Merilile crvenih obraza do Elejne i nazad.
„Čak i tokom Troločkih ratova žene su padale na ispitima, ili nisu imale dovoljno snage, ili su bivale odstranjene iz Kule iz bilo kojeg od uobičajenih razloga.“ Adeleasin govor je poprimio ton predavanja, ali nije bio uvredljiv. „Uzevši u obzir tadašnju situaciju, nije ni čudo što su se neke bojale da se same otisnu u svet, niti što su možda bežale u Baraštu, kako se tada nazivao grad koji je ovde u to vreme postojao. Mada je glavni deo Barašte, naravno, bio tamo gde se sada nalazi Rahad. Iako od Barašte nije ostao ni kamen na kamenu, Troločki ratovi nisu zbilja zahvatili Eharon do kasnije, ali na kraju, Barašta je pala potpuno kao i Barsin ili Šemal, ili...“
„Srodnice...“, nežno je prekide Vandena, a Adeleas zatrepta ka njoj, pa potom klimnu glavom. „Srodnice su opstale čak i kada je Barašta pala, na isti način kao i ranije, prihvatajući divljakuše i žene odstranjene iz Kule.“ Elejna se namršti; gazdarica Anan takođe je rekla da Srodnice prihvataju divljakuše, ali Riejnina najveća briga, činilo se, bila je da joj ona i Ninaeva dokažu kako to nisu.
„Nijedna nije ostajala dugo“, dodade Adeleas. „Pet godina, možda deset; onda je, pretpostavljam, bivalo kao i sada. Jednom kada shvate da njihova grupica nije zamena za Belu kulu, one odu i postanu seoske Vidarice ili Mudre ili nešto slično, ili jednostavno zaborave na Moć, prestanu da usmeravaju, pa se okrenu zanatima ili trgovini. U svakom slučaju, one nestaju, da se tako izrazim.“ Elejna se pitala kako iko može tako da zaboravi Jednu moć; poriv da se usmerava, primamljivanje Izvora, uvek je bilo tu, kada se jednom nauči kako se to radi. Činilo se, međutim, da Aes Sedai zbilja veruju kako neke žene mogu to da ostave za sobom, jednom kada otkriju kako neće postati Aes Sedai.