„Neće joj smetati", ukočeno odgovori žena, a onda se okrenu i otkasa.
Perin obrisa oči iako mu je slika ostala u mislima. Svetlosti mu, Aram je u pravu! Ali uz malo sreće, upravo je okončao posete. Moraće da objasni ovo Aramu i ostalima iz Dve Reke. Možda će ga i Kairhijenjani poslušati.
„Šta ćemo s njima, lorde Perine?“ I dalje gledajući u stranu, Aram nije više govorio o gai’šainima.
„To će Rand odlučiti", polako je govorio Perin dok mu je zadovoljstvo bledelo. Možda je čudno smatrati gomilu ljudi koji neodeveni šetaju uokolo malom teškoćom, ali ona druga zasigurno je bila veća. A on ju je izbegavao koliko god je mogao, skoro koliko i pogled na sever.
Na udaljenoj strani kruga skoro dve i po desetine žena sedelo je na zemlji. Sve su bile lepo odevene, za putovanja, mnoge u svili, uglavnom pod tankim lanenim ogrtačima protiv prašine, a ni najednom licu nije se videla ni kap znoja. Izgledale su dovoljno mlado da bi ih u prošlosti možda i zamolio za ples, nekada, pre nego što se oženio Failom.
Naravno, kad ne bi bile Aes Sedai, pomisli gorko. Jednom je plesao sa Aes Sedai i skoro je pregrizao jezik kada je shvatio koga je vrteo uokolo. A ona je bila prijateljica, ako ta reč može da se upotrebi za Aes Sedai. Koliko sveža i nova Aes Sedai treba da bude pa da mogu da joj se odrede godine? Izgledale su bezvremeno, naravno; možda u dvadesetim, možda u četrdesetim, menjale su se sa svakim novim pogledom, uvek neodređene. To su pokazivala njihova lica, iako je nekolicina imala sede u kosi. Ništa nije bilo sigurno kad su Aes Sedai u pitanju. Ništa.
„Makar od ovih ne preti više nikakva opasnost", reče Aram mahnuvši glavom prema trima sestrama koje su bile odvojene od ostalih.
Jedna je plakala s licem na kolenima, druge dve su besciljno buljile u prazno; jedna od njih nesvesno je cupkala suknju. Manje-više, bile su takve od juče; konačno nijedna više nije vrištala. Ako je Perin tačno shvatao, iako nije bio sasvim siguran da jeste, one su nekako umirene dok se Rand oslobađao. One nikada više neće usmeravati Jednu moć. Za Aes Sedai, smrt je verovatno bila poželjnija.
Očekivao bi da ih druge Aes Sedai teše, da nekako brinu o njima, ali većina je potpuno ignorisala ove tri, iako su malo prenapadno okretale poglede od njih. U stvari, umirene Aes Sedai su isto tako odbijale da primete one druge. Barem u početku, nekoliko drugih sestara im je prilazilo, svaka za sebe, naizgled mirno ali uz oštar miris gađenja i nećkanja, ali nisu dobile ništa u zamenu za svoje napore – ni reč, ni pogled. Od jutros im više nijedna nije prišla.
Perin odmahnu glavom. Izgleda da su se Aes Sedai pravile kako ne postoji sve ono što nisu želele da priznaju. Na primer, crnokaputaši koji su stajali iznad njih. Po jedan od Aša’mana stajao je nad svakom sestrom, čak i nad one tri umirene, netremice ih posmatrajući. Sa svoje strane, Aes Sedai gledale su pored Aša’mana, ili kroz njih, kao da ovi i ne postoje.
E to je stvarno bilo umešno. Perin nije uspevao sebe da natera da zanemari Aša’mane, mada nije on bio pod njihovom stražom. Bilo ih je od bucmastih dečaka do sedih ćelavih starina, a nisu zbog svojih tmurnih crnih kaputa visokih okovratnika, niti sablji, koje su im svima visile o boku, bili opasni. Svaki Aša’man je mogao da usmerava i nekako su u tome sprečavali Aes Sedai. Muškarci sposobni da usmeravaju Jednu moć, hodajuća noćna mora. Naravno, i Rand je to mogao, ali on je bio Rand, a i Ponovorođeni Zmaj. Od ovih drugih Perinu se dlaka na vratu kostrešila.
Preživeli Zaštitnici zarobljenih Aes Sedai sedeli su malo dalje, pod sopstvenom stražom. Trideset, ili tako nešto, vojnika lorda Dobrejna, sa zvonastim kairhijenskim kalpacima, i isto toliko majenskih Krilatih stražara u crvenim grudnim oklopima, svaki oštrog pogleda, izgledali su kao da čuvaju leoparde. Pod ovim uslovima, bio je to sasvim ispravan stav. Bilo jc više Zaštitnika nego Aes Sedai; izgleda da su neke od zatvorenica bile iz Zelenog ađaha. Bilo je više stražara nego Zaštitnika, mnogo više, ali možda jedva dovoljno.
„Svetlost nam pomogla da nemamo više muka s tom gomilom", promrmlja Perin. Dva puta su prošle noći Zaštitnici pokušali da se oslobode. Uistinu, te pokušaje pre su sprečili Aša’mani nego Kairhijenjani ili Majenci, a oni nisu bili nežni. Niko od Zaštitnika nije ubijen, ali barem desetorica su ločila slomljene kosti, a još nijednoj sestri nije bilo dozvoljeno da ih Leči.
„Ako gospodar Zmaj ne može da odluči", reče Aram tiho, „možda neko drugi treba to da uradi. Da bi ga zaštitio."
Perin ga pogleda postrance. „Šta da odluči? Sestre su im rekle da ne pokušavaju ponovo, a oni slušaju svoje Aes Sedai.“ Slomljenih kostiju ili ne, nenaoružani kakvi su bili, Zaštitnici su i dalje izgledali kao čopor vukova koji čekaju predvodnikovu zapovest pa da krenu u napad. Nijedan se neće smiriti dok njegova Aes Sedai ne bude slobodna, možda i dok sve sestre ne budu slobodne. Aes Sedai i Zaštitnici: kamara dobro osušene hrastovine spremne da plane. Ali ispostavilo se da ni Zaštitnici ni Aes Sedai nisu ravni Aša’manima.
„Nisam mislio na Zaštitnike.“ Aram je oklevao, a onda se približi Perinu I utiša glas do šapata. „Aes Sedai su otele gospodara Zmaja. Ne može da im vei uje, nikada, ali isto tako neće uraditi ni ono što bi trebalo. Ako bi pomrle pre nego što bi on saznao..."
„Šta to pričaš?“ Perin se skoro zagrcnuo dok se ispravljao. Ovo nije bilo prvi put da se pitao je li u tom momku preostalo išta od Krpara. „One su bespomoćne, Arame! Bespomoćne žene!"
„One su Aes Sedai.“ Tamne oči ravnopravno se sudariše s Perinovim zlatnim pogledom. „Ne može im se verovati, a ne smeju se ni osloboditi. Koliko je dugo moguće držati Aes Sedai protiv njihove volje? Šta god da rade, one to i rade mnogo duže nego Aša’mani. Mora biti da znaju više. One su opasnost za gospodara Zmaja i za tebe, lorde Perine. Video sam kako te gledaju."
Na drugom kraju kruga, sestre su razgovarale, jedna drugoj pritiskajući usne na uho, šapatom koji čak ni Perin nije mogao da razazna. Tu i tamo, poneka bi pogledala njega ili Arama. Pogledala bi njega, ne Arama. Upamtio je desetak imena. Nesun Bijara. Erijan Boroleos i Katerina Alrudin. Koiren Sildejn, Sarin Nemdal i Elza Penfel. Dženin Pavlara, Beldejn Niram, Marit Riven. Ove poslednje su bile mlade sestre, ali mlade ili bezvremene, gledale su tako spokojno da je izgledalo da su one te koje nadziru, a ne Aša’mani. Poraziti Aes Sedai nije bilo lako; naterati ih da priznaju poraz bilo je na udaljenoj strani nemogućeg.
S mukom je ispravio zgrčene pesnice i naslonio ih na kolena, ostavljajući utisak smirenosti koju uopšte nije osećao. Znale su da je ta’veren, jedan od nekolicine oko kojih se, za neko vreme, obrazuje Šara. Još gore, znale su da je vezan za Randa na neki način koji niko nije razumeo, a ponajmanje on, ili Rand. Ili Met. Met je takođe bio u tom zamršenom klupku, još jedan ta’veren, mada nijedan od njih dvojice nije imao Randovu snagu. Prvom prilikom ove žene bi strpale njega – i Meta – u Belu kulu, istom brzinom kojom i Randa, i uvezale ih poput koza koje treba da čekaju lava. A one jesu otele Randa i loše postupale prema njemu. Aram je bio u pravu u jednom: ne može im se verovati. Ali ono što je Aram predložio... on neće – ne može – da podrži tako nešto. Od same te pomisli pripala mu je muka.
„Neću više da čujem ništa o tome“, zareža. Nekadašnji Krpar zausti, ali ga Perin preseče. „Ni reči, Arame, čuješ li me? Ni reči!“
„Kako moj lord Perin zapoveda“, promrmlja Aran pognuvši glavu.
Perin požele da može da mu vidi lice. Nije bilo besa u njegovom mirisu, niti ozlojeđenosti. To i jeste bilo najgore. Miris besa nije postojao čak ni kada je Aram predlagao ubistvo.