Odjednom je shvatio da je prešao sa dodirivanja njenih obraza na to da joj polusavijenim dlanovima pridržava bradu. On ih povuče kao da se opekao. Min napući usne i pogleda ga s neodobravanjem, ali nije nameravao da je iskoristi. To ne bi bilo pošteno prema njoj. Srećom, stomak mu je glasno zakrčao.
„Moram nešto da pojedem ako idem da se sretnem s tim Morskim narodom. Video sam neki poslužavnik..."
Min glasno šmrknu kroz nos dok se okretao od nje, ali sledećeg trenutka se glatko pokrenula ka visokim vratima. „Moraš da se okupaš, ako idemo da se sretnemo s Morskim narodom.“
Nandera je bila oduševljena, poletno je klimala glavom i slala Device da jurcaju. Mada se jeste primakla Min i rekla: „Trebalo je da te pustim prvog dana. Došlo mi je da ga šutnem, ali to se ne radi, ne šutira se Kar’a’karn.“ Po načinu na koji je to izgovorila, to bi trebalo činiti. Govorila je tiho, ali ne toliko tiho da je on ne čuje. Bio je ubeđen kako je to bilo namerno; suviše ga je oštro pogledala da ne bi bilo tako.
Device same dovukoše unutra veliku bakarnu kadu, mašući govorom ruku kada su je spustile smejući se, suviše uzbuđene da bi pustile sluge iz palate da to obave, ili da donose lanac vedara punih vrele vode. Rand je imao teškoća da sam skine sopstvenu odeću. Što se toga ticalo, imao je teškoća da se sam opere, ali nije uspeo da se izvuče da mu Nandera ne nasapuna kosu. Dok je sedeo u dubokoj kadi, u vodi do grudi, Somara, s kosom boje lana, i vatrenokosa Enaila ustrajale su na tome da ga obriju, toliko se usredsredivši na to da se činilo kao da će mu prerezati grkljan. Bio je naviknut na to zbog drugih prilika kada su odbijale da mu dopuste da sam barata četkicom i brijačem. Već se bio navikao na Device koje su ga posmatrale stojeći oko njega, nudeći se da mu izribaju leđa ili stopala, mašući rukama u bezglasnom ćaskanju i još uvek upola zaprepašćene prizorom nekoga ko sedi u vodi. Sem toga, uspeo je da se otarasi ponekih, barem, poslavši ih da prenesu naređenja.
Ono na šta nije bio naviknut, bila je Min, koja je sedela prekrštenih nogu na krevetu, brade naslonjene na ruku, gledajući sve to vrlo upadljivo opčinjena. Uz svu gomilu Devica, on nije ni primetio da je ona još uvek tu dok nije bio potpuno go, te je jedino mogao da sedne što je brže mogao, rasprskavajući vodu preko stranica kade. Ta bi žena i sama bila odlična Devica. Potpuno otvoreno je raspravljala o njemu sa Devicama, a da nijednom nije pocrvenela! On je bio taj koji je crveneo.
„Da, on je veoma skroman", rekla je, slažući se s Malinderom, koja je bila punačkija od većine Devica i s najtamnijom kosom koju je Rand ikada video na nekom Aijelu. „Skromnost je glavna odlika najboljih muškaraca.“ Malindera je krajnje ozbiljno klimala glavom, ali Min je imala osmeh koji gotovo da joj je prepolovio lice.
Ili: „O ne, Domijla; bilo bi šteta tako lepo lice pokvariti ožiljkom.“ Domijla, sa više sedih nego Nandera, mršavija od nje i isturene brade, ustrajavala je da on nije dovoljno lep jer nema ožiljak koju bi istakao njegovu lepotu. Njene reči. Ostale su bile još gore. Činilo se kao da su Device uvek uživale da ga nateraju da pocrveni. Min je u svakom slučaju uživala.
„Moraćeš da se osušiš pre ili kasnije, Rande“, rekla je, držeći dugačko parče bele tkanine obema rukama. Stajala je dobra tri koraka od kade, a sve Device su se povukle u krug koji ga je posmatrao. Min je imala tako nevin osmeh da bi je svaki sudija proglasio krivom samo na osnovu toga osmeha. „Dođi i osuši se, Rande.“
Nikada u životu nije mu toliko laknulo zato što se obukao.
Do tog trenutka, sva njegova naređenja bila su prenesena i sve je bilo spremno. Rand al’Tor možda je bio zaglavljen u kadi, ali Ponovorođeni Zmaj išao je da se susretne s Morskim narodom, na način koji će ih naterati da se u zanosu bace na kolena.
34
Ta'veren
U dvorištu pred Sunčevom palatom sve je bilo spremno po Randovom naređenju. Ili gotovo sve. Jutarnje sunce bacalo je senke sa stepenastih kula, tako da je samo deset koraka pred visokim bronzanim kapijama bilo u punoj svetlosti. Dašiva i Flin i Narišma, tri Aša’mana koja je zadržao, čekali su pored svojih konja, čak je i Dašiva blistao sa srebrnim mačem i crveno-zlatnim zmajem na svom crnom okovratniku, iako je i dalje uspevao da deluje iznenađeno svaki put kada bi opipao mač na svome boku, kao da se čudi što ga zatiče tu. Iza samog Dobrejna, s dva visoka stega koji su visili u nepomičnom vazduhu, u novim oklopima, sveže prelakiranim, tako da su sijali na suncu, i crvenim, belim i crnim kićankama vezanim za drške njihovih kopalja odmah ispod sečiva, stotinu Dobrejnovih konjanika bilo je u sedlu. Oni zaklicaše kada se Rand pojavio, dok je njegov opasač za mač sa svojom pozlaćenom kopčom u obliku zmaja bio vezan preko crvenog kaputa teškog od zlatoveza.
„Al’Tor! Al’Tor! Al’Tor!“, ispunjavalo je dvorište. Ljudi okupljeni na zalučenim balkonima pridružiše im se, Tairenci i Kairhijenjani u svojoj svili i čipkama, koji su samo nedelju dana ranije bez sumnje jednako glasno klicali Kolaveri. Muškarci i žene koji bi više voleli da se on nikada nije ni vratio u Kairhijen, sada su mahali rukama i pridruživali se povicima. On podiže Zmajevo žezlo da im otpozdravi, a oni zaklicaše još glasnije.
Gromoglasno dobovanje bubnjeva i kričanje truba uzdigoše se nad klicanjem, a poticali su od još jedne desetine Dobrejnovih ljudi koji su nosili crvene haljetke sa crno-belim diskom na grudima, pri čemu je polovina nosila dugačke trube ukrašene istom takvom tkaninom, a druga polovina je imala jednako ukrašene talambase okačene o remenje s obe strane konja. Pet Aes Sedai, ogrnutih šalovima, priđoše da ga susretnu dok se spuštao niz široke stepenice. Makar su krenule ka njemu. Alana ga je samo jednom ispitivački pogledala tim krupnim, tamnim, prodornim očima – majušni čvor osećanja u njegovoj lobanji govorio mu je da je smirenija, mnogo opuštenija nego što je se ikada sećao – jedan ispitivački pogled, i onda načini mali pokret, a Min mu dotače ruku, pa se povuče u stranu s njom. Bera i ostale načiniše plitke naklone, samo malo pognuvši glave, kad Aijeli pokuljaše iz palate iza njega. Nandera je vodila dve stotine Devica – one nisu nameravale da budu brojčano nadjačane od „verolomaca“ – i Kamar, vižljasti Darin od Krivog Vrha, sa više sedih od Nandere i za pola glave viši od Randa, koji je vodio dve stotine Seja Duna koji nisu dozvoljavali da budu manje upadljivi od Far Dareis Mai, a još manje od Kairhijenjana. Oni se pronjihaše obilazeći Randa i Aes Sedai da opkole celo dvorište. Bera, poput ponosne seljanke, i Alana, nalik nekoj tamnoj, prelepoj kraljici, u svojim šalovima sa zelenim resama, pa punačka Rafela još tamnije puti, uvijena u svoje plavo, koja ga je napeto posmatrala, a onda Fejldrin hladnih očiju, još jedna zelena, s tankim pletenicama ukrašenim raznobojnim perlicama, i vitka Merana u njenom sivom, zbog čijeg mrštenja je Rafela delovala kao oličenje smirenosti Aes Sedai. Pet.
„Gde su Kiruna i Verin?“, zahtevao je da zna. „Pozvao sam sve vas.“
„I jesi, moj gospodaru Zmaju“, glatko mu odgovori Bera. Ona uz to načini još jedan naklon; samo malo dublji, ali od toga se trgao. „Nismo mogle da pronađemo Verin; ona je negde u aijelskim šatorima. Ispituje…“, njeno tečno izlaganje prekide se na trenutak, „…zarobljenice, verujem, pokušava da sazna šta su nameravale kada dođu do Tar Valona.“ Kada njega donesu do Tar Valona; znala je dovoljno da se ne izbrblja ovde, gde su svi mogli da je čuju. „A Kiruna je… na savetovanju sa Sorileom u vezi s pravilima ophođenja. Ali sasvim sam sigurna da će biti više no srećna da nam se pridruži ako pošalješ lični poziv Sorilei. Mogu ja da odem, ako ti…“
On na to odmahnu rukom. Pet bi trebalo da bude dovoljno. Možda će Verin nešto i saznati. Da li je želeo to da zna? I Kiruna. Nešto u vezi s pravilima ophođenja? „Drago mi je što se lepo slažete sa Mudrima.“ Bera nešto zausti, a onda čvrsto stisnu usne. Šta god da je Alana govorila Min, to je izazvalo grimizne tačke na Mininim obrazima i ona isturi bradu, mada pomalo čudno, ali činilo se da joj odvraća dovoljno smireno. Pitao se da li će mu reći o čemu su razgovarale. U jedno je bio siguran kada su u pitanju žene – svaka od njih ima tajno mesto u svom srcu, koje ponekad podeli s nekom drugom ženom, ali nikada s muškarcem. To je bilo jedino u šta je bio siguran kada su u pitanju žene.