Dve Mudre žene gotovo popadaše spuštajući se u knikseve čim su videle bezvremena lica, ali Ninaeva je očito i sama umela da prepozna nevolje. Njena usta pomerala su se bez zvuka dok su ove dve dolazile niz hodnik, a lice joj je bilo puno napetosti i samooptužbe. Iza sebe, Met začu zvuk izvlačenja mača iz korica, ali nije mu padalo na pamet da se okrene i proveri čijeg. Lan je samo stajao tamo, što je naravno značilo da je izgledao kao leopard spreman na skok.
„One su Crni ađah“, konačno progovori Ninaeva. Glas joj je u početku bio slabašan, ali postajao je sve jači kako je nastavljala. „Falion Boda i Ispan Šefar. Počinile su ubistvo u Kuli, a i gore stvari od tada. One su Prijateljice Mraka i…“ – glas joj je zadrhtao na trenutak – i stavile su me pod štit.“
Novopridošle su nastavile mirno da prilaze. „Jesi li ikada čula takvu glupost, Ispan?“ Aes Sedai izduženog lica obraćala se svojoj drugarici, koja je prestala da se mršti na prašinu dovoljno dugo da bi prezrivo pogledala Ninaevu. „Ispan i ja dolazimo iz Bele kule, dok su Ninaeva i njene prijateljice pobunjenice protiv Amirlin Tron. One će biti oštro kažnjene zbog toga, kao i svako ko im pomaže.“ Sa zaprepašćenjem, Met shvati da ove žene nemaju pojma; one su mislile da su on, Lan i ostali samo unajmljeni grubijani. Falion se nasmešila Ninaevi. U poredenju s tim osmehom, mećava je delovala toplo. „Neko će se silno obradovati da te vidi kada te budemo vratile nazad, Ninaeva. Ona misli da si mrtva. Bolje da vi ostali sada odete. Ne želite da se mešate u poslove Aes Sedai. Moji će vas ljudi otpratiti do reke.“ Ne skidajući pogled s Ninaeve, Falion mahnu ljudima, koji su bili iza nje, da istupe.
Lan se pokrenuo. On nije izvukao mač, a naspram Aes Sedai ne bi mu to ništa ni značilo, pa, u svakom slučaju ne bi, ali jednog trenutka on je stajao nepomično, a sledećeg se bacio na ove dve. Baš pre nego što je udario, zagunđao je kao da je primio težak udarac, ali ipak se obrušio na njih, oborivši obe Crne sestre na prašnjavi pod. To je otvorilo ustave na brani.
Lan se podigao na ruke i kolena, a jedan od krupnih tipova zamahnuo je toljagom koja je bila okovana gvožđem da mu raspoluti glavu. Met mu zabode svoje koplje u stomak dok su Beslan i Nalesin i petorica Crvenruku žurili da se sudare s Prijateljima Mraka koji su uz urlik krenuli u napad. Lan se usteturao na noge, pa zamahnuvši mačem raspori jednog Prijatelja Mraka od učkura do grla. U tom hodniku nije bilo mnogo prostora da bi se koristio mač ili ašandarei, ali uzak prostor omogućavao im je da se suoče sa dvostruko brojnijim neprijateljima ili čak još brojnijim, a da ne budu nadjačani u prvom trenutku. Ljudi koji su roktali suočavali su se s njima licem u lice, međusobno se laktajući u pokušaju da se dočepaju dovoljno prostora kako bi ih uboli ili udarili toljagom.
Malo prostora ostalo je čisto oko Crnih sestara i oko Ninaeve; za to su se same postarale. Mršavi Crvenruka, Andorac, gotovo je udario u Falion, ali je u poslednjem trenutku bio odgurnut i preleteo je preko hodnika, obarajući u letu dvojicu teških Prijatelja Mraka pre nego što je raspalio o zid i sasuljao se niz njega, a zadnji deo njegove glave ostavio je krvavi trag na ispucalom, prašnjavom malteru. Neki ćelavi Prijatelj Mraka progurao se kroz redove branilaca i poleteo je na Ninaevu sa isukanim nožem; vrisnuo je kada je iznenada bio povučen za noge, koje poleteše uvis, a krik mu se prekinuo kada je licem tako jako raspalio o patos da mu je glava od toga odskočila.
Očito, Ninaeva više nije bila pod štitom, a ako ledena lisičja glava koja se ljuljala na Metovim grudima nije bila dovoljan nagoveštaj da su ona i Crne sestre u nekoj vrsti borbe, onda je način na koji su jedne drugima pokazivale zube, ne obraćajući nimalo pažnje na bitku oko njih, prosto urlao tu činjenicu. Dve Mudre žene gledale su, užasnute; one su držale svoje zakrivljene noževe u šakama, ali skupile su se uza zid, široko razrogačenih očiju i širom razjapljenih usta, prelazeči pogledom između Ninaeve i druge dve.
„Borite se.“ Odreza im Ninaeva. Glavu je okrenula samo malčice, tako da je mogla istovremeno da vidi i njih i Falion i Ispan. „Ne mogu sve sama; povezane su. Ako se ne borite protiv njih, one će vas ubiti. Znate za njih, sada!“ Mudre žene su je posmatrale kao da im je predložila da pljunu u lice kraljici. Usred povika i gunđanja Ispan se melodično nasmeja. Usred povika i gunđanja, sa gornjeg dela stepenica začuo se oštar krik.
Ninaeva brzo okrenu glavu na tu stranu. Odjednom se stresla, a glavu je okrenula nazad kao da je ranjeni jazavac, sa izrazom lica koji bi bio dovoljan da natera Falion i Ispan da smesta pobegnu, ako imaju imalo razuma. Međutim, Ninaeva je dobacila očajnički pogled ka Metu. „Gore je neko usmeravao“, procedila je kroz zube. „Tamo ima nevolja.“
Met je oklevao. Bilo je verovatnije da je Elejna naletela na pacova. Verovatnije… On uspe da odbije bodež koji je ciljao u njegova rebra, ali nije bilo mesta da zamahne ašandareijem, niti da koristi njegovu dršku kao borbeni štap. Beslan ubode pored njega i pogodi napadača u srce.
„Molim te, Mete“, ukočeno reče Ninaeva. Ona nikada nije molila. Radije bi sama sebi prerezala grkljan. „Molim te.“
Uz kletvu, Met se izvuče iz borbe i pojuri u mračno stepenište, uz strme uzane stepenice, od žurbe ih preskačući po šest odjednom. Nije bilo ni jednog jedinog prozora koji bi davao svetlo. Ako je to bio samo pacov, ima tako da protrese Elejnu, da će joj zubi… Izleteo je na poslednji sprat, s jednim jedinim prozorom na uličnoj strani, ne mnogo svetlijim od stepeništa, i uleteo u noćnu moru.
Na sve strane ležale su razbacane žene. Elejna je bila jedna od njih, upola naslonjena na zid, sklopljenih očiju. Vanin je klečao dok mu je krv lila iz nosa i ušiju, i slabašno je pokušavao da se uspravi uza zid. Poslednja žena koja je još uvek bila na nogama, Džanira, polete ka Metu čim ga je ugledala. On je o njoj razmišljao kao o jastrebu, s tim zakrivljenim kljunom od nosa i oštrim jagodicama, ali sada joj je lice bilo maska potpunog užasa, a te tamne oči bile su raskolačene i ukočene.
„Upomoć!“, vrisnula je, a neki čovek ju je uhvatio s leđa. Bio je to čova običnog izgleda, možda malo stariji od Meta, iste visine, vitak i u neupadljivom sivom kaputu. Osmehujući se, on šakama uhvati Džaniri glavu i oštro je okrenu. Zvuk lomljenja njenog vrata bio je kao da je pukla suva grana. Pustio ju je da se skljoka u bezobličnu masu i bacio pogled ka njoj. Za trenutak, taj njegov osmeh delovao je… ushićeno.
Gomilica ljudi baš iza Vanina obijala je vrata uz škripanje zarđalih šarki, pod svetlošću dva fenjera, ali Met jedva da ih je primećivao. Njegove su oči prelazile od Džanirinog stropoštanog leša do Elejne. On je obećao da će je sačuvati bezbednu za Randa. Obećao je. Uz krik, on se baci na ubicu, ciljajući ašandareijem.
Met je znao kako se Mirdraali kreću, ali ovaj čova bio je brži, koliko god da je u to bilo teško poverovati. Činilo se kao da se jednostavno stvorio pred kopljem, pa se, dočepavši njegovu dršku, okrenuo, odbacivši Meta od sebe nekih pet koraka niz hodnik.
Ostao je bez daha kada je, podižući oblačić prašine, raspalio o patos. Isto je završio i ašandarei. Boreći se za vazduh, on se uspravi, dok mu je lisičja glava visila iz otvorene košulje. Izvukavši nož ispod kaputa, on se ponovo bacio na čoveka, baš kad se Nalesin pojavio na vrhu stepeništa s mačem u ruci. Sad ga imaju, koliko god da je brz, on…
U poređenju s tim čovom, Mirdraali su delovali ukočeno. On je prokliznuo ispred Nalesinovog uboda, kao da u njegovom telu nije bilo nijedne kosti, dok je desnom rukom posegao za Nalesinovim grlom. Kada je povukao ruku, čuo se tečan, cepajući zvuk. Krv pokulja pored Nalesinove bradice. Mač mu ispade iz ruku, odzvanjajući od prašnjavog kamena na podu, on se obema rukama uhvatio za svoj uništeni grkljan, a crvena tečnost slivala se niz njih dok je padao.