U stvari, te tri žene same po sebi bile bi dovoljne da odaja deluje prepuno. Sama Tilin bila je dovoljna za takvo nešto, bar što se njega ticalo; ako Ninaeva i Elejna jesu razgovarale s njom, bilo je veoma dobro što on odlazi. Samo njih tri bile bi dovoljne a nekmoli…
„To je besmisleno“, objavila je Merilila. „Nikada nisam čula ni za kakav Senkin nakot po imenu golam. Zna li možda neka od vas?“ To je bilo upućeno Adeleas i Vandeni, Sarejti i Kejrejn. Sedeći naspram Tilin, hladnih očiju i sa dostojanstvom Aes Sedai koje su njih pet pokazivale, uspešno su odavale utisak da su njihove stolice visokih naslona u stvari prestoli. Nije mogao da shvati zašto Ninaeva i Elejna samo sede poput klada, takođe hladno dostojanstvene, ali potpuno tihe. One su znale, one su razumele, ali su Merilila i to društvo, zbog nečega, izdašno začinjavale svoj govor pokornošću kada su se njima obraćale. S druge strane, Met Kauton je bio propalica dlakavih ušiju koga treba dobro isprašiti, a od Merilile naniže sve su one bile spremne da to i učine.
„Ja sam video tog stvora“, obrecnuo se, „Elejna je videla tog stvora, Riejna i Mudre žene su ga videle. Pitajte bilo koju od njih!“
Okupljene u jednom uglu sobe, Riejna i pet preživelih Mudrih žena povukoše se kao uspaničene kokoške, kao da se boje da ih neko stvarno nešto ne upita. Sve osim Sumeko, u svakom slučaju; s palčevima zadenutim za svoj dugački crveni pojas, okruglasta žena nije prestajala da se mršti na Aes Sedai, pa da odmahuje glavom, pa da se ponovo mršti, pa da ponovo odmahuje glavom. Tokom povratka brodicom, Ninaeva se zatvorila s njom u kajitu, na poduži razgovor u poverenju, a Met je smatrao da to ima neke veze sa njenim novopronađenim stavom. Čuo je da se Aes Sedai pominju više no jednom; iako nije nameravao da prisluškuje. Ostale kao da su se pitale treba li da se ponude da skoknu po čaj. Samo je Sumeko delovala kao da razmišlja o ponuđenoj joj stolici. Sibela, koja je od zaprepašćenja zamlatarala koštunjavim rukama, gotovo da se onesvestila.
„Niko ne poriče reči Elejne Aes Sedai, gosparu Kautone“, progovorila je Rinejla din Kalon Plava Zvezda hladnim dubokim glasom. Čak i da mu dostojanstvena žena, odevena u svilu koja se slagala sa crveno-žutim podnim pločicama, nije bila ranije predstavljena, stara sećanja isprepletana s njegovim sopstvenim razaznala bi da je ona vetrotragač gospe od brodovlja – zbog deset debelih zlatnih alki u njenim ušima, a na svakom uhu međusobno povezanih zlatnim lancem i upola skrivenih uzanim sedim zaliscima na njenoj opuštenoj crnoj kosi. Privesci natrpani na tanji lanac koji je išao do prstena u njenom nosu između ostalog bi mu otkrili iz kog klana ona dolazi. Kao i tetovaže na njenim vitkim, tamnim rukama. „Ono što dovodimo u pitanje jeste opasnost“, nastavila je. „Mi ne volimo da napuštamo vodu bez valjanog razloga.“
Gotovo dvadeset žena Morskog naroda stajalo je okupljeno iza njene stolice, najviše nalik vašaru raznobojne svile i naušnica i privezaka na lančićima. Prva čudna stvar koja mu je upala u oči bilo je njihovo ponašanje prema Aes Sedai. One su bile savršeno pune poštovanja, bar na površini, u svakom slučaju, ali nikada ranije nije sreo nikog ko bi Aes Sedai posmatrao samozadovoljno. Druga čudna stvar proizilazila je iz sećanja drugih ljudi; nije on iz njih naučio previše o Morskom narodu, ali i to je bilo dovoljno. Svaki Ata’an Mijere, muškarac ili žena, počinje kao najniži mali od palube bez obzira da li će jednoga dana postati gospodar sečiva ili gospa od brodovlja lično, ili bilo šta što vodi do tih položaja. Pripadnici Morskog naroda bili su toliki pobornici poretka da su naspram njih bilo koji kralj ili Aes Sedai delovali aljkavo. Žene iza Rinejle bile su čudno društvo po bilo kojoj meri – vetrotragač gospe od talasa rame uz rame sa vetrotragačima sa lebdača, sudeći po njihovim privescima – ali dve su nosile obične vunene bluze jarkih boja iznad tamnih nauljenih pantalona malih od palube, svaka od njih s po jednom jedinom alkom u levom uvetu. Druga i treća alka u desnom ukazivale su da se one obučavaju za vetrotragače, ali s još dve koje je trebalo da zasluže, ne pominjući prsten u nosu, proći će još dosta vremena koliko će obe morati da vuku jedro kad god je to potrebno majstoru palube, a majstor palube će ih častiti udarcem po zadnjici ako to ne budu činile dovoljno brzo. Ove dve nisu pripadale ovom skupu, to su mu govorila sva stara sećanja; uobičajeno, vetrotragač gospe od brodovlja ne bi im se obraćala ni jednom jedinom rečju.
„Upravo ono što sam i ja rekla, Rinejla“, reče Merilila ledeno snishodljivim glasom. Ona je sasvim sigurno primetila samozadovoljne poglede. Način govora nije se promenio kada je obratila pažnju na njega. „Ne budite nestrpljivi, gosparu Kautone. Mi smo spremne da čujemo razloge. Ako ih imate.“
Met je pokušavao da prikupi strpljenje; nadao se da mu ga je dovoljno preostalo. Možda, ako upotrebi obe šake i obe noge. „Golami su stvoreni usred Rata Moći u Doba legendi“, počeo je od početka. Gotovo od početka onoga što mu je Birgita ispričala. Okrenuo se tako da dok govori licem bude okrenut svim okupljenim ženama. Spaljen bio ako bude dozvolio ijednoj gomili da pomisli kako je ona važnija. Ili da ih on krvavo preklinje. Pogotovo što je upravo to i činio. „Stvoreni su da ubijaju Aes Sedai. To je jedini razlog. Da ubijaju ljude koji mogu da usmeravaju. Jedna moć vam neće pomoći; Moć ne dotiče golama. U stvari, oni mogu da osete mogućnost usmeravanja, ako su na, recimo, pedeset koraka od vas. Mogu da osete i Moć koja je u vama. Nećete prepoznati golama dok ne bude prekasno. Oni izgledaju kao bilo ko drugi. Bar spolja. Iznutra… Golami nemaju kosti; mogu se provući ispod vrata. A dovoljno su jaki da jednom rukom iščupaju vrata koja imaju čelične šarke.“ Ili da iščupaju grkljan. Svetlosti, trebalo je da dopusti Nalesinu da ostane u krevetu.
Ustežući se da se ne strese, on nastavi. Žene, sve one, posmatrale su ga gotovo bez treptaja. Neće im dopustiti da vide kako podrhtava. „Samo je šest golama napravljeno – tri muškarca i tri žene; bar su tako izgledali. Izgleda da su se čak i Izgubljeni osećali pomalo uznemireno blizu njih. Ili je šest bilo sasvim dovoljno. U svakom slučaju, znamo da je jedan u Ebou Daru, verovatno održan u životu još od Slamanja pomoću kutija zastoja. Ne znamo ima li ostalih koji su stavljeni u te kutije, ali i ovaj jedan je i previše. Ko god da ga je poslao – a to mora da je neko od Izgubljenih – znao je kako da nas prati preko reke. On mora da je poslat za Zdelom vetrova, a po onome što mi je rekao, i da ubije Ninaevu ili Elejnu, ili obe.“ Pogledao ih je na trenutak kao da ih teši i umiruje; niko nije mogao da bude opušten kada zna da ga taj stvor juri. Zauzvrat, Elejna ga je pogledala sa zanimanjem, pomalo mršteći čelo, a Ninaeva je samo odmahnula rukom, nestrpljivo, da nastavi dalje.