Min povuče Randa za rukav košulje – sve je istovremeno proučavala, a mirisala je zabrinuto, skoro koliko i sestre. On joj je umirujuće tapšao ruku dok je napeto odmeravao sve ostale. Uključujući Perina. Kada je progovorio, svi u logoru su ga posmatrali, počev od ljudi iz Dve Reke pa do Aes Sedai zarobljenica, iako je samo nekoliko Aijela stajalo dovoljno blizu da bi išta čuli. Ljudi su možda posmatrali Randa, ali isto tako su imali naviku da se drže podalje od njega, ako ikako mogu.
„Mudre će preuzeti brigu o zarobljenicama.“ Rand je konačno progovorio, a Sorilea iznenada zamirisa tako zadovoljno da Perin žustro protrlja nos. Taim ozlojeđeno odmahnu glavom, ali Rand se okrenu ka njemu pre nego što je stigao da progovori. Palac je zakačio ispod kopče kaiša korica za mač; zmaj urezan na njoj svetlucao je, a zglobovi su mu pobeleli od stiska. Druga ruka mu je bila na tamnoj koži balčaka njegovog mača. „Aša’mani treba da vežbaju – i okupljaju – a ne da stražare. Pogotovo ne nad Aes Sedai.“ Perinu se nakostreši dlaka na vratu kada je shvatio koji se miris širi oko Randa dok gleda u Taima. Neprijateljstvo, uz dodir straha. Svetlosti, mora da je pri zdravom razumu.
Taim, oklevajući na čas, klimnu glavom. „Po vašoj zapovesti, moj gospodaru Zmaju.“ Min nesigurno pogleda crnokaputaša, pa se pribi uz Randa.
Kiruna je mirisala na olakšanje, ali ponovo pogledavši u Beru, ispravi se s tvrdoglavom ubeđenošću. „Ove Aijelke su vrlo vredne – neke bi sjajno napredovale da su došle u Kulu – ali ne možete jednostavno da im predate Aes Sedai. To je nezamislivo! Bera Sedai i ja ćemo..."
Ona iznenada umuknu kad Rand podiže ruku. Možda zbog njegovih očiju, plavosivih stena. Ili je možda uticala šara koja se jasno videla kroz pocepan rukav, jedan od crveno-zlatnih zmajeva koji su mu se uvijali oko podlaktica. Zmaj je svetlucao na suncu. „Jeste li mi se zaklele na vernost?“ Kiruna iskolači oči kao da je dobila udarac u stomak.
Trenutak kasnije nevoljno je klimala glavom. Imala je isti izraz neverice kao i dan ranije, kada je na kraju bitke klekla kraj vrela i zaklela se Svetlošću i nadom u spasenje i ponovno rođenje da će slušati Ponovorođenog Zmaja i služiti mu dok Poslednja bitka ne dođe i ne prođe. Perin je shvatao njenu potresenost. I bez Tri zakletve, da je to porekla on bi sumnjao u sopstvena sećanja. Devet Aes Sedai klekoše, lica zaprepašćenih zbog reči koje izgovaraju, bazdeći na nevericu. Bera je stisla usta kao da je zagrizla kiselu jabuku.
Grupi se pridružio visoki Aijel Randove visine, s vremešnim licem i sedima u tamnoriđoj kosi, on klimnu glavom Perinu i nežno dotaknu Amisinu i liku. Ona mu je verovatno uzvratila stisak. Ruark joj je bio muž, ali to je otprilike bila sva nežnost koju su Aijeli pred drugima pokazivali. On je bio poglavar klana Taardad Aijela – on i Gaul bili su jedini muškarci koji nisu nosili traku sisvai’amana oko glave – a od prošle noći bio je u pažljivom izviđanju, praćen s hiljadu kopalja.
I slepac u susednoj državi mogao bi da primeti napetost oko Randa, a Ruark nije bio budala. „Da nije pogrešan trenutak, Rande al’Tore?“ Kad mu Rand dade znak da govori, on nastavi: „Šaido džukele i dalje beže na istok, koliko ih noge nose. Video sam konjanike u zelenim kaputima na severu, ali izbegavali su nas, a ti si rekao da ih pustimo, osim ako traže kavgu. Mislim da su lovili odbegle Aes Sedai. S njima je bilo nekoliko žena.“ Hladan plavi pogled spusti se na dve Aes Sedai, ravan i tvrd poput nakovnja. Nekada je Ruark hodao neopterećen u blizini Aes Sedai – kao i svi Aijeli – ali to je okončano juče, ako ne i ranije.
„Dobre novosti. Sve bih dao da sam uhvatio Galinu, ali ipak su to dobre novosti.“ Rand ponovo dotače balčak svoga mača olabavivši sečivo u tamnim koricama. Izgledalo je da to radi nesvesno. Galina, Crvena sestra, predvodila je sestre koje su ga zarobile. Iako je danas mirno govorio o njoj, juče je besneo jer je uspela da pobegne. I sad mu je mirnoća bila ledena, od one vrste kojom se prikriva prigušeni bes, a od njegovog mirisa Perin se naježi. „Platiće mi. Svako od njih.“ Ništa nije ukazivalo misli li Rand na Šaidoe ili na Aes Sedai koje su pobegle, ili i na jedne i na druge.
Bera nesigurno odmahnu glavom i on ponovo usmeri pažnju na nju i Kirunu. „Zaklele ste se na vernost, a ja vam verujem ovoliko.“ Podigao je šaku pokazujući kažiprstom i palcem koji su se skoro dodirivali koliko je to. „Aes Sedai uvek znaju najbolje, ili bar tako misle. Zato verujem da ćete raditi kako vam se kaže, a nećete smeti ni da se okupate bez moje dozvole. Ili dozvole Mudrih."
Ovog puta Bera je izgledala kao da je dobila udarac. Njene svetlosmeđe oči okrenuše se ka Amis i Sorilei sa zaprepašćenom ozlojeđenošću, a Kiruna se tresla od napora da ne uradi isto. Dve Mudre samo namestiše šalove, ali su ponovo istovetno zamirisale. Zadovoljstvo je izbijalo iz njih u talasima, svirepo zadovoljstvo. Perin pomisli kako je dobro što Aes Sedai nemaju njegov nos, inače bi na licu mesta bile spremne da krenu u rat. Ili da se daju u beg, a dostojanstvo nek se nosi... To bi on uradio.
Ruark je stajao i nezainteresovano proučavao vrh jednog od svojih kratkih kopalja. Ovo su bili poslovi Mudrih, a on je uvek govorio da ga nije briga šta Mudre rade sve dok se ne petljaju u poslove poglavara klanova. Ali Taim... Napravio je čitavu predstavu praveći se kako ga nije briga; prekrstio je ruke i posmatrao je logor s izrazom dosade, a opet, miris mu je bio čudan i komplikovan. Perin pomisli kako izgleda kao da ga ovo zabavlja; očito je bio bolje raspoložen nego malopre.
„Zakletva koju smo položile", konačno se oglasi Bera stisnuvši šake na svoje pozamašne bokove, „dovoljno je jaka da zadrži svakoga osim Prijatelja Mraka.“ Reč „zakletva" izgovorila je skoro jednako turobno kao reči „Prijatelj Mraka". Ne, nije im se dopalo ono na šta su se zaklele. „Da li se ti to usuđuješ da nas optužiš...?"
„Da sam tako mislio", preseče je Rand, „već biste bile na putu za Crnu kulu s Taimom. Zaklele ste se na poslušnost. Onda slušajte!"
Jedan dugačak trenutak Bera je oklevala, a onda je začas poprimila kraljevsko držanje od glave do pete, koliko god Aes Sedai to mogu. A to je bilo nešto. Pored Aes Sedai, kraljica na prestolu mogla je izgledati traljavo. Lagano se naklonila, malčice ukočeno klimnuvši glavom.
Kiruna se, s druge strane, vidno naprezala da se sabere; staloženost joj je bila tvrda i krta koliko i njen glas. „Moramo li onda da tražimo dozvolu od ovih čestitih Aijelki kako bismo te upitale jesi li konačno voljan da budeš Lečen? Znam da je Galina oštro postupala s tobom. Znam da si u masnicama od ramena do kolena. Prihvati Lečenje. Molim te.“ Čak je i „molim te“ zvučalo kao deo naređenja.
Min se pokrenu. „Trebalo bi da budeš zahvalan za to, kao što sam ja bila, čobanine. Ne uživaš da te boli. Neko će to morati da uradi ili...“ – osmehnula se nestašno, skoro nalik na Min kakvu je Perin pamtio pre otmice – „...ili nećeš moći da sediš u sedlu."
„Mladići i budale“, iznenada se oglasi Nandera ne obraćajući se nikome posebno, „ponekad podnose bol koji ne moraju, da bi paradirali svojim ponosom. Ili svojom glupošću."
„Kar’a’karn“, suvo dodade Sulin, isto tako se ne obraćajući nikome, „nije budala. Bar se nadam."
Rand uputi Min nežan osmeh, a Nanderu i Sulin iskosa pogleda, ali kad ponovo podiže oči ka Kiruni, pogled mu je ponovo bio kao kamen. „Vrlo dobro.“ Dok je kretao napred, dodade: „Ali ne od tebe.“ Lice joj se ukočilo kao da će pući. Taimove usne stisnuše se u iskrivljen poluosmeh i on zakorači ka Randu, ali Rand mahnu rukom iza sebe, ne skidajući oči s Kirune. „Od nje. Dođi ovamo, Alana."