„Šta Kolaver priča o meni?“ Rand je pitanje uputio Sorilei, suviše opuštenim glasom. „Je li povredila Berelajn?“ Berelajn, Prvu od Majena, Rand je ostavio da upravlja Kairhijenom. Zašto nije pitao za Failu?
„Berelajn sur Pendrag je dobro“, promrmlja Sorilea ne prestajući da proučava Aes Sedai. Na prvi pogled, Kiruna je ostala smirena, iako je bila prekinuta i ignorisana, ali pogled koji je upravila ka Randu mogao bi da zamrzne vatru u kovačnici sa sve mehovima koji je raspaljuju. Sorilea dade znak Firejn da nastavi priču.
Riđokosa se trže i nakašlja; očito nije očekivala da će joj biti dozvoljeno da izusti ijednu reč. Povratila je dostojanstvo kao da navlači greškom skinutu haljinu. „Kolaver Saigan kaže da si otišao u Kaemlin, Kar’a’karne, ili možda u Tir, ali kuda god da si otišao, svi moraju da pamte kako si ti Ponovorođeni Zmaj i kako moraju da te slušaju.“ Firejn šmrknu; Ponovorođeni Zmaj nije bio deo Aijelskih proročanstava, samo Kar’a’karn. „Kaže da ćeš se vratiti i potvrditi njeno pravo na presto. Često se obraća poglavarima, ohrabruje ili da okrenu koplja ka jugu. Da ti pokažu poslušnost, kaže. Ne primećuje Mudre i čuje samo vetar kad mi govorimo.“ Ovoga puta njeno šmrkanje podudarilo se sa Sorileinim. Niko ne govori poglavarima klanova šta da rade, ali naljutiti Mudre bio je loš način da se poglavari u bilo šta ubede.
Međutim, to je Perinu imalo smisla, onom delu njega koji je mogao da ne misli na Failu. Kolaver verovatno nikada nije obratila dovoljno pažnje na divljake da bi shvatila da Mudre imaju značajniju ulogu nego da privijaju bilje, ali bi želela svakog Aijela što dalje od Kairhijena. Pitanje je bilo, u ovim okolnostima, da li ju je neko od poglavara slušao. Ali Rand nije postavio očigledno pitanje.
„Šta se još dešavalo u gradu? Sve što si čula, Firejn. Možda nešto što može izgledati važno samo mokrozemcima."
Ona s prezirom zatrese svojom crvenom grivom. „Mokrozemci su kao peščane mušice, Kar’a’karne: ko zna šta je njima važno? Čudne se stvari ponekad dešavaju u gradu, tako sam čula, kao i među šatorima. Ljudi ponekad vide stvari koje ne mogu biti, a ponekad ono što ne može biti bude. Muškarci, žene i deca su umrli.“ Perin se naježi: znao je da misli na ono što je Rand nazivao „mehuri zla"; dizali su se sa zatvora Mračnog kao pena na smrdljivoj močvari, lebdeći oko Šare dok ne puknu. Perin se jednom našao uhvaćen u jednom; nikada više nije želeo da ih vidi... „A ako misliš šta mokrozemci rade", nastavila je, „ko ima vremena da posmatra peščane mušice? Ako ne ujedaju. To me podseti na nešto. Ja to ne mogu da razumem, ali možda ćeš ti moći. Ove peščane mušice ujedaće pre ili kasnije."
„Koje mušice? Mokrozemci? O čemu ti pričaš?"
Firejn nije imala Sorileino umeće ravnodušnog pogleda, ali nijedna Mudra koju je Perin ikad susreo nije trpela nestrpljenje drugih. Pa makar to bio poglavar poglavara. Isturivši bradu, prikupila je šal pre nego što je odgovorila: „Pre tri dana, drvoubice Karalin Damodred i Toram Rijatin su se približili gradu. Izdali su proglas da je Kolaver Saigan uzurpator, ali sede u svom logoru južno od grada i ništa ne rade osim što povremeno pošalju nekoliko ljudi u grad. Van njihovog logora stotine njih bi pobegli od jednog algai’d’sisvaia ili čak od gai’šaina. Čovek po imenu Darlin Sisnera i drugi Tairenci stigli su juče brodom pod grad i pridružili im se. Od tada žderu i piju, kao da nešto slave. Vojska drvoubica okupljena je u gradu, po naređenju Kolaver Saigan, a opet, oni više paze naše šatore nego druge mokrozemce ili sam grad. Gledaju i ništa ne rade. Možda ti znaš zašto je sve ovo, Kar’a’karne, ali ja ne znam, a ne znaju ni Bair, ni Megana, niti iko drugi u šatorima."
Gospa Karalin i gospodar Toram vodili su Kairhijenjane koji su odbijali da priznaju da su Rand i Aijeli osvojili Kairhijen, baš kao što je visoki lord Darlin vodio sličnu grupu u Tiru. Nijedna pobuna nije postigla mnogo; Karalin i Toram sedeli su mesečima u podnožju Kičme sveta, šaljući pretnje i zahteve, a Darlin je radio isto u Hadon Mirku. Ali to se, izgleda, promenilo. Perin shvati da lagano prelazi palcem po ivici sečiva svoje sekire. Aijeli su bili u opasnosti da se ospu, a Randovi neprijatelji su se okupljali. Još je samo trebalo da se pojavi neko od Izgubljenih. I Sevana sa Šaidoima. To bi bio šlag na torti. A opet, ništa od toga nije imalo značaja, kao nije li neko sreo noćne more koje hodaju po danu. Faila je morala da bude bezbedna; obavezno.
„Bolje posmatrati nego se boriti", zamišljeno promrmlja Rand, ponovo osluškujući nešto nevidljivo.
Perin se svim srcem slagao s Random – skoro sve je bilo bolje od borbe – ali Aijeli nisu imali isto viđenje, ne kad su u pitanju neprijatelji. Od Ruarka do Sorilee, preko Firejn do Nandere i Sulin, blenuli su kao da im je Rand saopštio kako je bolje piti pesak nego vodu.
Firejn se toliko ispravila da je skoro stajala na prstima. Bila je niska za Aijelku, nije Randu bila ni do ramena, ali činilo se kako pokušava da ga gleda pravo u oči. „Ima nešto više od deset hiljada u logoru mokrozemaca", reče s neodobravanjem, „i nešto manje u gradu. S njima možemo lako. Čak i Indirijan pamti da si naredio da se nijedan mokrozemac ne ubija, osim u samoodbrani, ali izazvaće teškoće ako ostanu sami. A ne pomaže ni što su Aes Sedai u gradu. Ko zna šta one..."
„Aes Sedai?“ Randov glas je bio leden, a zglobovi su mu pobeleli od stiskanja Zmajevog žezla. „Koliko ih je?“ Zbog mirisa koji se širio od Randa, Perin oseti kako mu se nabire koža na potiljku; odjednom je mogao da oseti Aes Sedai zarobljenice koje su ih posmatrale, i Bera i Kiruna i ostale.
Sorilea izgubi svako interesovanje za Kirunu. Ruke joj poleteše ka bokovima, a usne joj se stisnuše. „Zašto mi to nisi rekla?"
„Nisam imala prilike, Sorilea.“ Firejn je negodovala zadihano, skupljenih ramena. Plave oči okrenuše se ka Randu, a glas joj postade čvršći. „Ima ih više od deset, Kar’a’karne. Mi ih izbegavamo, naravno, pogotovo otkad...“ Ponovo Sorilea i zadihanost: „Ti nisi htela da čuješ o mokrozemcima, Sorilea. Samo o našim šatorima. Ti si tako rekla.“ Ka Randu, uspravljenih leda: „Večina je pod krovom Arilin Dulejn, Kar’a’karne, i retko ga napuštaju.“ Ka Sorilei, pogrbljena: „Sorilea, ti znaš da bih ti sve rekla, ali ti si me prekinula.“ Kada je shvatila koliko njih je posmatra i koliko ih je koji počinju da se smeškaju, barem među Mudrima, Firejnine oči se razgoračiše a obrazi zarumeneše. Glava joj se okretala od Randa ka Sorilei i nazad, usta su pokušavala da govore, ali nikakav zvuk nije izlazio. Neke od Mudrih smejale su se iza dlanova; Edara se nije zamajavala ni da podigne ruku. Ruark je zabacio glavu i grohotom se smejao.
Perin nije imao želju da se smeje. Aijelima bi mogao da bude smešan i mač koji ih je proburazio. Aes Sedai povrh svega. Svetlosti! On smesta postavi važno pitanje: „Firejn? Moja žena Faila, je li dobro?"
Ona ga pogleda poluzbunjeno, a onda upadljivo prikrpi svoj stav. „Mislim da je Faila Ajbara dobro, Sei’kajre.“ Ovo je izgovorila s hladnom staloženošću. Ili skoro sasvim. Krišom je pokušavala da baci pogled na Sorileu. A Sorilea nije izgledala kao da se zabavlja, nimalo; prekrštenih ruku, proučavala je Firejn pogledom naspram koga su oni koje je upućivala Kiruni izgledali bezazleno.
Amis spusti ruku na Sorileinu nadlakticu. „Ona nije kriva.“ Mlada žena mrmljala je suviše tiho da bi je iko čuo, osim smežurane Mudre i Perina. Sorilea je oklevala, a onda klimnu glavom; plamteči pogled polako je trnuo do njene uobičajene zajedljivosti. Amis je bila jedina koju je Perin ikada video da može to da uradi, jedina koju Sorilea ne bi ugazila kada joj se usprotivi. Pa dobro, ne bi ugazila ni Ruarka, ali to je više ličilo na hridinu koja ne obraća pažnju na oluju; Amis je umela da zaustavi kišu.