Perin je želeo da sazna više od Firejn – misli da je Faila dobro? – ali pre nego što je mogao da otvori usta, sa svojom uobičajenom taktičnošću ugura se Kiruna.
„Sad me slušaj pažljivo!“ Obraćala se Randu, mašući mu prstom ispod nosa. „Nazvala sam situaciju osetljivom. E pa nije. Komplikovana je preko granica tvoje mašte, a toliko lomljiva da je pogrešan dah može rasturiti u paramparćad. Bera i ja ćemo te otpratiti do grada. Da, da, Alana; ti takođe.“ Nestrpljivo je odmahnula ka vitkoj Aes Sedai. Perin pomisli da pokušava onaj trik s nadnošenjem. Izgledalo je kao da posmatra Randa s visine, iako je bila za glavu i po niža od njega. „Moraš dozvoliti da te usmeravamo. Jedna pogrešna reč, jedan pogrešan korak i možeš dovesti Kairhijen do iste propasti do koje si doveo Tarabon i Arad Doman. Još gore, možeš nepopravljivo oštetiti stvari o kojima nemaš pojma.“
Perin trepnu. Ceo govor bio je kao smišljen da uspali Randa. Ali Rand ju je samo saslušao, dok nije završila, a onda se okrenuo Sorilei: „Odvedite Aes Sedai do šatora. Za sada, sve njih. Postarajte se da svi znaju da su one Aes Sedai. I neka svi vide da poslušno skaču kad kažete: ’žaba’. A pošto vi skačete kad Kar’a’karn to naloži, to bi trebalo svakog da uveri da ne nosim Aes Sedai povodac."
Kiruna se zažari u licu. Tako je zamirisala na uvređenost i ozlojeđenost da je Perina zasvrbeo nos. Bera je bezuspešno pokušavala da je umiri istovremeno ka Randu bacajući poglede ti-mladi-klipane-neznalico, a Alana je grizla usne da se ne bi nasmejala. Ako je suditi po mirisima koji su dopirali od Sorilee i ostalih, Alana nije imala razloga da bude zadovoljna.
Sorilea šibnu osmeh prema Randu. „Možda, Kar’a’karne", reče suvo. Perin je sumnjao da je ona ikada skakala po naređenju. „Možda i hoće.“ Nije zvučala uvereno.
Još jednom odmahnuvši glavom, Rand krenu s Min, u stopu praćen Devicama i određujući ko će poći s njim, a ko s Mudrima. Ruark poče da izdaje naređenja sisvai’amanima. Alana je očima pratila Randa. Perin je poželeo da zna šta se tu dešava. Sorilea i ostale takođe su posmatrale Randa i mirisale su svakako, samo ne nežno.
Odjednom, primeti kako Firejn stoji sama. Sad je imao priliku. Ali kada je pokušao da joj priđe, Sorilea i Amis i ostatak „saveta“ okružiše je, gotovo je odguravši odatle. Malo su se udaljile pre nego što su počele da je zatrpavaju pitanjima, a oštri pogledi prema Kiruni i drugim dvema nisu ostavljali nimalo sumnje da neće trpeti ponovno prisluškivanje. Kiruna je, izgleda, razmišljala o tome, mrko ih posmatrajući dok nije izgledalo kao pravo čudo da joj se tamna kosa nije nakostrešila. Bera joj je nešto odlučno govorila i Perin bez imalo napora začu „razumno" i „strpljenje", „opreznost" i „budalasto". Na koga se sve to odnosilo, nije se zasigurno znalo.
„Biće borbe kad stignemo u grad.“ Aram je zvučao nestrpljivo.
„Naravno da neće“, umirivao ga je Loijal. Uši su mu se trzale dok je nesigurno odmeravao svoju sekira. „Neće je biti. Je li tako, Perine?"
Perin odmahnu glavom. Nije znao. Kada bi samo ostale Mudre ostavile Firejn na miru, samo za nekoliko trenutaka. Šta je to toliko važno o čemu su baš sad morale da razgovaraju?
„Žene", promrmlja Gaul, „čudnije su od pijanih mokrozemaca."
„Šta?“, upita Perin odsutno. Šta bi se desilo da se jednostavno progura kroz krug Mudrih? Kao da mu čita misli, Edara se značajno namršti. Nekoliko Mudrih uradi isto; ponekad je izgledalo kao da žene zaista mogu da čitaju misli muškaraca. Pa...
„Rekoh, žene su čudne, Perine Ajbara. Čijad mi je rekla da neće položiti svadbeni venac pred moje noge; zamisli, rekla mi je.“ Aijel je zvučao užasnuto. „Rekla mi je da će me uzeti za ljubavnika, ona i Bain, ali ništa više.“ U nekoj drugoj prilici to bi zaprepastilo Perina, iako je i ranije čuo slične stvari. Aijeli su bili neverovatno... slobodni... u vezi s tako nečim. „Kao da nisam dovoljno dobar za muža.“ Gaul ljutito šmrknu. „Bain mi se ne sviđa, .ili oženio bih se i njome samo da usrećim Čijad. Ako Čijad neće da napravi svadbeni venac, trebalo bi da prestane da me mami. Ako je ne zanimam dovoljno da bi se udala za mene, treba da me pusti da odem."
Perin se namršti. Zelenooki Aijel bio je viši od Randa, a skoro za glavu viši od njega. „O čemu ti to pričaš?"
„Pa o Čijad, naravno. Zar me nisi slušao? Ovamo me izbegava a onda, svaki put kad je sretnem, zaustavi se dovoljno dugo da bude sigurna kako sam je spazio. Ne znam šta vi mokrozemci radite, ali kod nas je to jedan od načina koje žene koriste. Kad je najmanje očekuješ pojavi ti se pred očima, a onda nestane. Nisam čak ni znao da je sa Devicama, sve do jutros."
„Hoćeš da kažeš da je ovde?", prošaputa Perin. Ledenica se vratila, dubeći ga poput sečiva. „A Bain? Je li i ona ovde?"
Gaul slegnu ramenima. „Retko su daleko jedna od druge. Ali ja hoću da Čijad obrati pažnju na mene, ne Bain."
„Spalio njihovu krvavu pažnju!" povika Perin. Mudre se okrenuše da pogledaju. U stvari, gledali su ga svi koji su bili na brdu. Kiruna i Bera su buljile, potpuno zamišljenih lica. Sa mnogo napora uspeo je da se utiša. Međutim, nije mogao ništa da uradi s napetošću. „Trebalo je da je one štite! Ona je u gradu, u kraljevskoj palati, s Kolaver – s Kolaver! – a trebalo je one da je štite."
Češkajući se po glavi, Gaul pogleda Loijala. „Je l’ to neki humor mokrozemaca? Faila Ajbara ne nosi kratke suknje."
„Znam da nije dete!“ Perin duboko udahnu. Bilo mu je teško da mirno govori kada mu je stomak bio pun kiseline. „Loijale, hoćeš li objasniti ovom... objasni Gaulu da naše žene ne trče uokolo s kopljima, da Kolaver neće ponuditi Faili dvoboj, nego će jednostavno narediti nekome da joj prereže vrat, ili da je baci sa zida, ili...“ Slike su bile previše za njega. Svakog časa moglo se dogoditi da isprazni stomak.
Loijal ga trapavo potapša po ramenu. „Perine, znam da si zabrinut. Znam kako bih se ja osećao kad bih pomislio da se išta desilo Erit.“ Čuperci na ušima mu zatreperiše. Našao se ko će da mu priča; pobegao bi, što brže može, samo da izbegne svoju majku i mladu Ogijerku koju mu je izabrala. „A. Pa... Perine, Faila te čeka, potpuno je bezbedna. Znam to. A ti znaš da ona ume da vodi računa o sebi. Ma, ona može da vodi računa o sebi, i tebi, i meni, i Gaulu, pride.“ Njegov zvonki smeh zvučao je izveštačeno i on ubrzo postade ozbiljan. „Perine... Perine, znaš da ne možeš uvek da budeš blizu Faile da je štitiš. Bez obzira koliko ti to želiš. Ti si ta’veren; Šara te je isprela s razlogom i zato će te koristiti.“
„Spalio Šaru", zareža Perin. „Može i cela da izgori, samo ako će joj to pružiti sigurnost.“ Loijalove uši se ukočiše od zaprepašćenja, a čak je i Gaul izgledao kao da se potresao.
I šta sam sad ja?, pomisli Perin. On je prezirao one koji su škrabali i žvrljali za sopstvene potrebe, ne obraćajući pažnju na Poslednju bitku i senku Mračnog koja se nadnosila nad svetom. Kako se razlikovao od njih?
Rand zaustavi vranca pored njega. „Ideš li?"
„Idem", odgovori Perin slabašno. Nije znao odgovor na sopstveno pitanje, ali je znao jedno: za njega, Faila jeste bila svet.
4
U Kairhijen
Iako je znao da konji to ne bi dugo izdržali, Perin bi napredovao brže nego Rand. Polovinu vremena su kaskali, a polovinu su trčkarali pored životinja. Rand je izgledao kao da je nesvestan svoje okoline, osim što je uvek spremno pružao ruku da pomogne Min ako bi se saplela. Za ostale, bio je izgubljen u nekom drugom svetu, iznenađeno trepćući kada bi primetio Perina ili Loijala. Uistinu, ni drugi nisu bili u boljem stanju. Dobrejnovi i lavijenovi vojnici zurili su pravo pred sebe, prežvakavajući sopstvene brige o tome šta li ih čeka. Dvorečani su potonuli u Perinovo mračno raspoloženje. Oni su voleli Failu – uistinu, neki su je naprosto obožavali – i ako je na bilo koji način povređena... Čak je i Aramovo nestrpljenje. splasnulo kada je shvat io da je Faila možda u opasnosti. Svi su se usredsredili na lige koje je trebalo preći, ka gradu pred njima. Osim Aša’mana, u svakom slučaju; okupljeni iza Randa kao jato vrana, proučavali su krajolik kojim je kolona prolazila, još uvek oprezni zbog moguće zasede. Dašiva je odskakivao na sedlu kao vreća i smrknuto gunđao za sebe kada je morao da trči; kezio se kada bi se ponadao da su naišli na zasedu.