Šerijam je bila jedna od onih koje su verovale da Sijuan treba da uči novu mladu Amirlin pravilima ponašanja i sličnome – svi su smatrali da to ne želi da radi – a van toga neka ne otvara usta, osim ako je nešto pitaju. Ona je bila skinuta s položaja, nije više bila Amirlin, niti je bila onako jaka u Moći. Po viđenju Aes Sedai, to nije bila okrutnost. Prošlost je bila prošlost; ono što se sada dešavalo, dešavalo se i moralo se prihvatiti. Bilo kakav drugačiji stav samo donosi još više bola. Aes Sedai su uglavnom teško prihvatale promene, ali kada bi ih konačno prihvatile, većina se ponašala kao da je to oduvek i bilo tako.
„Jedan dan, majko, kao što si rekla.“ Šerijam konačno s uzdahom pristade, malčice naklonivši glavu. Manje zbog pokornosti, bila je sigurna Egvena, a više da sakrije kreveljenje zbog Egvenine tvrdoglavosti. Ona je dopuštala kreveljenje, ako je propraćeno prećutnom saglasnošću. Za sada je morala tako.
Sijuan takođe pognu glavu. Da sakrije osmeh. Bilo koja sestra mogla je biti postavljena na bilo koji položaj, ali društveni red odabiranja bio je vrlo strog, a Sijuan je stajala mnogo niže nego ranije. To je bio jedan od razloga.
Papiri na Šerijaminom krilu bili su istovetni s onima na Sijuaninom i s papirima na Egveninom stolu. Izveštaji o svemu, počev od toga koliko je sveća i džakova pasulja preostalo u logoru, pa do stanja konja, a isti takvi izveštaji postojali su o vojsci lorda Brina. Logor vojske okruživao je logor Aes Sedai, a između se prostirao prsten čistine, otprilike dvadeset koraka širok, ali po mnogo čemu mogli su biti i milju razdvojeni. Iznenađujuće je bilo da je lord Brin bio u tome uporan koliko i sestre. Aes Sedai nisu želele da vojnici lunjaju među njihovim šatorima – gomila neopranih, nepismenih grubijana često lepljivih prstiju, a izgleda da ni vojnici nisu želeli da se Aes Sedai muvaju među njima – samo što su oni, mudro, prećutkivali svoje razloge. Oni su išli na Tar Valon da smaknu otimačicu Amirlin Tron i postave Egvenu na njeno mesto, a opet, malo koji od tih muškaraca osećao se opušteno u blizini Aes Sedai. A i vrlo malo žena.
Kao Čuvarka, Šerijam bi bila vrlo srećna da preuzme ove sitnice od Egvene. Ona je to i rekla, objašnjavajući koliko su nevažne, kako Amirlin Tron ne treba da se zamajava oko svakodnevnih tričarija. S druge strane, Sijuan joj je rekla da dobra Amirlin mora baš na njih da obrati pažnju, ne da bi ponavljala rad desetina sestara i pisara, nego da bi svaki dan proverila nešto drugo. Na taj način mogla je imati jasnu sliku o tome šta se dešava i šta bi trebalo uraditi pre nego što joj neko dotrči s teškoćom zbog koje se sve raspada. Osetiti kako vetar duva, Sijuan je to tako nazivala. Bile su joj potrebne nedelje da bi konačno svi ovi izveštaji stizali do nje, a Egvena je bila sigurna da nikada više ne bi ništa saznala ako bi izveštaje prepustila Šerijaminoj kontroli, bar ne dok to o čemu je reč ne bi već bilo sređeno. A možda ni tada.
Tišina se širila dok su, svaka za sebe, čitale sledeći papir s gomile.
Nisu bile same. Čeza progovori s jastuka u jednom uglu šatora: „Slabo svetlo je loše za oči.“ Mrmljala je kao za sebe, očiju uprtih u jednu Egveninu čarapu koju je krpila. „Ne, mene neće uhvatiti da naprežem oči nad rečima pri ovako slabom svetlu.“ Skoro debela, sjajnih očiju i veselog osmeha, Egvenina sobarica je uvek pokušavala da proturi savet za Amirlin, pretvarajući se da priča o sebi. Ponašala se kao da radi za Egvenu dvadeset godina, a ne jedva dva meseca, i kao da je najmanje tri puta starija od Egvene, iako nije imala ni dvaput više godina. Egvena je pretpostavljala da večeras priča da bi prekinula tišinu. U logoru je vladala napetost otkad je Logan pobegao. Muškarac koji je mogao da usmerava, pod štitom i pažljivo čuvan, a nestao u vidu lastinog repa. Svi su bili na ivici pitajući se kako se to desilo, gde se sada nalazi i kakve su mu namere. Egvena je više od ikoga želela da zna gde je Logan Ablar.
Oštro otresavši svoje papire, Šerijam se namršti na Čezu; nije shvatala zašto Egvena dopušta svojoj sobarici da prisustvuje sastancima, a još manje zašto je pušta da slobodno ćereta. Verovatno joj nikad nije palo na pamet da Čezino prisustvo i njene neočekivane upadice služe da bi nju izbacile Iz ravnoteže, taman koliko treba, omogućavajući Egveni da izvrda savete koje nije želela da prihvati ili da odloži odluke koje nije želela da donese, bar ne onako kako je Šerijam zamislila. Nesumnjivo, Čezi tako nešto nikad nije bilo u pameti; ona se osmehnula u znak izvinjenja i vratila svome radu, povremeno mrmljajući sebi u bradu.
„Nastavimo li, majko“, hladno reče Šerijam, „možda ćemo završiti pre zore.“
Buljeći u sledeću stranicu, Egvena protrlja slepoočnice. Možda je Čeza u pravu što se tiče slabog svetla. Osećala je kako je opet hvata glavobolja. A Ipak, možda je to bilo zbog izveštaja o tome koliko im je novca ostalo. Priče koje je čitala nikada nisu pominjale koliko novca treba da bi se održavala vojska. Zakačene za izveštaj stajale su beleške dve Predstavnice, Romande i Lelejne, koje su predlagale da se vojnici ređe plaćaju, u stvari da se manje plaćaju. To je uistinu bilo više od predloga, baš kao što Romanda i Lelejna nisu bile obične Predstavnice u Dvorani. Ostale Predstavnice sledile su ove dve, mada ne baš sve i ne po svaku cenu, dok je jedina Predstavnica na koju je Egvena mogla da računa bila Delana, bar donekle. Lelejna i Romanda retko su se i u čemu slagale, a teško da su mogle da nađu gori povod. Neki od vojnika položili su zakletvu, ali većina su bili plaćenici, a neki su se možda nadali i plenu od pljačke.
„Vojnici će se plaćati kao i dosad.“ Egvena je govorila ispod glasa, gužvajući beleške. Neće dozvoliti da joj se vojska osipa, kao što neće dozvoliti ni pljačkanje.
„Kako zapovediš, majko.“ Šerijamine oči sijale su od zadovoljstva. I ona je bila svesna teškoća – svako ko bi omalovažio njenu pamet našao bi se u gadnoj nevolji – ali je imala slabu tačku. Ako bi Romanda ili Lelejna izjavile da sunce izlazi, Šerijam bi najverovatnije tvrdila da zalazi; ona je trenutno imala isti uticaj na Dvoranu kao i njih dve, čak i veći, dok god se one ne bi udružile; a ove dve bi govorile protiv bilo čega što Šerijam predloži pre nego što bi uopšte stale da razmisle. A to je; sve u svemu, bilo na određen način korisno.
Egvena je dobovala prstima po stolu, ali natera sebe da prestane. Novac će morati da se pronađe – negde i nekako – ali Šerijam nije morala da vidi njenu zabrinutost.
„Ova nova ženica će moći da posluži.“ Čeza je ponovo ćeretala iznad svog šivenja. „Naravno, Tairenci uvek dižu nos, ali Selama zna sve što je potrebno da zna gospina sobarica. Meri i ja ćemo je brzo uvesti u red.“ Šerijam nervozno zakoluta očima.
Egvena se nasmeši za sebe. Egvena al’Ver ima tri sobarice da je služe; to je bilo neverovatno koliko i ešarpa. Ali osmeh se brzo ugasi. I sobarice je trebalo plaćati. Bila je to neznatna suma u poređenju s trideset hiljada vojnika, osim toga Amirlin teško da je imala vremena da sama sebi pere i krpi rublje, ali njoj je sama Čeza bila dovoljna. A tako bi i ostalo, da je imala izbora. Pre manje od nedelju dana Romanda je odlučila da je Amirlin potrebna još jedna služavka i pronašla je Meri među izbeglicama koje su se muvale u svakom selu, sve dok ih ne bi oterali. Ne želeći da zaostane, Lelejna je u sličnom okruženju pronašla Selamu. Njih dve su bile zbijene u Čezin šatorčić pre nego što je Egvena uopšte i saznala da postoje.