„Ovo je vedro konjskog znoja“, mrmljala je Egvena u noć. Krezubi čovek koji je nosio ogromno drveno vedro trže se i upilji u nju, toliko zaprepašćen da je zaboravio da se pokloni.
Rand učtiv? Prisustvovala je njegovom prvom susretu s Koiren Sildejn, Elaidinom poslanicom. „Bahato“ je bio najkraći opis njegovog ponašanja. Zašto bi bio drugačiji prema Merani? A Merana je mislila i da se boji, kao i da je to dobro. Rand se retko bojao, čak i onda kada bi trebalo, a ako je sada bio uplašen, Merana bi morala da se seti da strah može i najmirnijeg čoveka načiniti opasnim, a ne sme zaboraviti da je Rand opasan već zbog onoga što je. A kako se to Alana pričvrstila? Egvena nije imala potpuno poverenje u Alanu. Ta žena se s vremena na vreme vrlo čudno ponašala, možda iz nepromišljenosti, a možda zbog nečeg skrivenog. Egvena nije isključivala mogućnost da se ubacila u Randov krevet; on bi bio poput gline u rukama takve žene. Ako je to uradila, Elejna će joj slomiti vrat, ali to je bila najmanja teškoća. Najgore je bilo da se više nijedan od golubova koje je Meranaponela sa sobom nije pojavio u golubarniku u Salidaru.
Merana je morala nešto da javi, ako ništa drugo, da su ona i ostatak izaslanstva otišle za Kairhijen. U poslednje vreme Mudre jedva da su išta saopštavale, osim da je Rand živ, ali izgledalo je da je tamo i da ništa ne radi, koliko je mogla da zaključi. Što bi trebalo da bude svetlo upozorenja. Šerijam je to drugačije shvatala. Ko može da kaže zašto ijedan muškarac radi ono što radi? Najverovatnije ni on sam, u većini slučajeva, a kad je u pitanju muškarac koji može da usmerava... Tišina samo dokazuje da je sve u redu; Merana bi sigurno javila da je došlo do pravih teškoća. Mora da je na putu za Kairhijen, ako nije već i stigla tamo, te nema potrebe za ponovnim javljanjem dok ne bude mogla da javi o uspehu. Što se toga tiče, Rand u Kairhijenu bio je neka vrsta uspeha. Jedan od Meraninih ciljeva, iako ne najvažniji, bio je da ga odvoji od Kaemlina da bi Elejna bez opasnosti mogla da se vrati i preuzme Lavlji presto, a i opasnost u Kairhijenu je nestala. Ma koliko izgledalo neverovatno, Mudre su rekle da su Koiren i njeno poslanstvo u povratku u Tar Valon. A možda i nije bilo tako neverovatno. Nekako je imalo smisla, uzevši u obzir Randa i to kako su Aes Sedai sve radile. I pored toga Egvena je osećala da je sve... pogrešno.
„Moram da odem do njega“, promrmljala je. Jedan sat i sve bi mogla da sredi. Ispod svega toga on je i dalje bio Rand. „To je naprosto sve što može biti. Moram da odem do njega.“
„To nije moguće, a ti to znaš.“
Da se Egvena nije trudila da pazi na svoje ponašanje, odskočila bi celu stopu. I pored toga, srce joj je jako udaralo čak i kad je na mesečini prepoznala Leanu. „Pomislila sam da si ti...“, izgovorila je pre nego što je uspela da se zaustavi da ne pomene Mogedijen.
Viša žena joj se pridruži, pažljivo motreći na ostale sestre dok su šetale. Leana nije imala Sijuanin izgovor da provodi vreme s njom. Ne da će imati teškoća ako ih ikada vide zajedno, ali...
„Ne mogu“ nije uvek „neću“, samu sebe podseti Egvena. Skinuvši ešarpu s ramena, prebaci je preko ruke. Na prvi pogled, s razdaljine, Leana je mogla da bude zamenjena za Prihvaćenu, i pored njene haljine; mnoge Prihvaćene nisu imale dovoljno belih haljina s trakom na rubu da bi ih nosile sve vreme. Izdalje, i Egvena je mogla da prođe kao jedna od njih. To nije bila umirujuća misao.
„Teodrin i Faolajn raspituju se oko Mariganinog šatora, majko. Nisu bile posebno zadovoljne. Odlično sam odigrala zlovolju zbog prenošenja poruka, ako to mogu sama da kažem. Teodrin je morala da spreči Faolajn da mi očita zbog toga.“ Leana se tiho, kratko nasmeja. Okolnosti u kojima je Sijuan škrgutala zubima nju su najčešće uveseljavale. Bila je miljenica većine sestara zato što se tako dobro prilagodila.
„U redu, u redu“, odsutno progovori Egvena. „Merana je negde pogrešila, Leana, inače on ne bi ostajao u Kairhijenu, a ona ne bi ćutala.“ Negde u daljini pas poče da zavija na mesec, a onda mu se pridružiše ostali, dok ih ne prekinuše uzvici koje, možda na sreću, nije potpuno razumela. Mnogo vojnika imalo je pse koji su se vukli za njima; nijednog nije bilo u logoru Aes Sedai. Bila je gomila mačaka, ali nijednog psa.
„Merana zna šta radi, majko.“ To je zvučalo kao uzdah. Leana i Sijuan su se slagale s Šerijam. Sve su se slagale, osim nje. „Kad nekome daš zadatak, moraš da veruješ u njega.“
Egvena šmrknu i prekrsti ruke. „Leana, taj čovek je u stanju da natera mokru krpu da varniči, samo ako nosi šal. Ne poznajem dobro Meranu, ali još nisam srela Aes Sedai koja bi hčila na mokru krpu.“
„Srela sam jednu ili dve“, zakikota se Leana. Ovoga puta je glasno uzdahnula. „Ali Merana nije među njima, to je istina. Da li on zaista veruje da ima prijatelje u Kuli? Alvijarin? Merana bi mogla zbog toga da ima teškoća, pretpostavljam, ali teško mogu da zamislim Alvijarin da uradi išta što bi njen položaj dovelo u pitanje. Uvek je bila slavoljubiva za troje.“
„Ima pismo koje mu je, navodno, ona poslala.“ Još je mogla da vidi Randa, pre nego što je i sama napustila Kairhijen, kako se zlurado naslađuje što je primio pisma i od Elaide i od Alvijarin. „Možda je njeno slavoljublje navodi na pomisao da bi ona mogla zameniti Elaidu ako ga ima uz sebe. Odnosno, ako je ona zaista napisala to pismo. On misli da je lukav, Leana – možda i jeste – ali on ne veruje da mu je iko potreban.“ Rand bi nastavio da misli kako sve može sam da sredi, sve dok ga nešto ne bi zgnječilo. „Poznajem ga od glave do pete, Leana. Bavljenje s Mudrim ga je, izgleda, zarazilo, ili je on zarazio njih. Šta god Predstavnice mislile, šta god iko od vas da misli, Aes Sedai šal više ga ne zadivljuje ništa više negoli Mudre. Pre ili kasnije izazivaće neku sestru dok ne bude rešila da nešto uradi, ili će ga neka od njih čačnuti na pogrešnom mestu, ne shvatajući njegovu pravu snagu i raspoloženje. Posle toga možda neće biti povratka. Ja sam jedina koja može da rukuje njime bez opasnosti. Jedina.“
„Teško da on može da... ide na živce... kao te Aijelke“, kiselo promrmlja Leana. Čak je i ona imala teškoće da se smeje njenim iskustvima s Mudrima. „Ali to nije toliko važno. ’Pošto se Amirlin Tron vrednuje kao sama Kula...’“
Između šatora pred njima pojaviše se dve žene lagano koračajući i razgovarajući. Razdaljina i senke sakrivale su im lica, ali bilo je jasno da su Aes Sedai po tome kako su se držale, po njihovoj sigurnosti da u tami ne može biti ničega što bi im moglo nauditi. Nijedna Prihvaćena pred dobijanje šala nema toliko samopouzdanja. Čak ni kraljica koja bi imala vojsku iza sebe. Išle su ka njoj i Leani. Leana se brzo povuče u dublju tamu između dvoja kola.
Namrštena od razočarenja, Egvena zamalo da ju je povukla napolje i poterala napred. Neka sve izađe na otvoreno. Staće pred Dvoranu i reći će im da je Amirlinina ešarpa nešto više od privlačne marame. Ona će... Prateći Leanu, mahnu joj da nastavi. Ona neće baciti sve na đubrište zbog napada zlovolje.
Samo je jedan zakon Kule u tančine ograničavao moć Amirlin Tron. Bila je tu gomila razdražujućih običaja i puno bure neprikladnih činjenica, ali samo jedan zakon, a opet, nije mogao biti gori za njene potrebe: „Pošto se Amirlin Tron vrednuje kao sama Kula, kao samo srce Bele kule, ne sme se izložiti opasnosti sem u slučaju da je to neophodno, što će reći ako je Bela kula u ratu prema odredbi Dvorane Kule; Amirlin Tron će tražiti manjinsku saglasnost Dvorane Kule pre nego što sebe namerno izloži bilo kakvoj opasnosti i poštovaće ono sa čime se Dvorana saglasi.“ Koja li je Amirlin svojim nepromišljenim gestom ovo izazvala Egvena nije znala, ali ovaj je zakon bio na snazi preko dve hiljade godina. Za većinu Aes Sedai bilo koji zakon takve starosti imao je oreol svetosti; bilo je nezamislivo menjati ga.
Romanda joj ga je citirala... taj prokleti zakon kao da se obraća maloumniku. Ako kći naslednica Andora nije smela da priđe Ponovorođenom Zmaju na stotinu milja, koliko tek treba čuvati Amirlin Tron. Lelejna je zvučala gotovo kao da joj je žao, mada je to verovatno bilo samo zato što je morala da se složi s Romandom. Skoro da su im se obema jezici ukočili od toga. Bez njih dve, obe, manjinska saglasnost bila je udaljena koliko i većinska. Svetlosti, čak je i za objavu rata bila dovoljna manjinska saglasnost! Zato, ako ne bude mogla da dobije dopuštenje...