„Mi smo došle u Salidar istim brodom s Ninaevom i Elejnom“, iznenada upade Arejna. Njen pogled bio je više od neposrednog; bio je izazivački. „I sa Birgitom.“ Zbog nečega je to ime izgovorila s gorčinom.
Nikola napravi pokret kao da je umiruje. „Nema potrebe da se to poteže.“ Začudo, nije zvučala kao da to i misli.
Nadajući se da joj je lice upola glatko koliko i Nikolino, Egvena pokuša da prikrije iznenadnu uznemirenost. „Marigan“ je isto stigla u Salidar na tom brodu. Noćna ptica zahuka, a ona se strese. Neki ljudi su smatrali da čuti noćnu pticu na mesečini znači dobiti loše novosti. Nije bila sujeverna, ali... „Nema potrebe da se poteže – šta?“
Druge dve razmeniše poglede i Arejna klimnu glavom.
„To je bilo kada smo išli od reke ka selu.“ I pored toga što se pretvarala da okleva, Nikola ju je gledala pravo u oči. „Arejna i ja smo čule Toma Merilina i Džuilina Sandara kako razgovaraju. Zabavljača i hvatača lopova. Džuilin je rekao da ako ima Aes Sedai u selu – još uvek nismo bili sigurni – a one saznaju da su se Elejna i Ninaeva pretvarale da su Aes Sedai, onda svi uskačemo u ribnjak srebrozubih – što, pretpostavljam, nije baš bezbedno.“
„Zabavljač nas je primetio i ućutkao ga je“, dodade Arejna, poigravajući se s tobolcem o pojasu, „ali mi smo već čule.“ Glas joj je bio tvrd koliko i pogled.
„Ja znam da su one sada Aes Sedai, majko, ali zar ne bi i dalje bile u nevolji ako bi to neko saznao? Mislim, sestre? Svako ko se predstavlja kao sestra, u nevolji je kada se to sazna, pa makar i godinama kasnije.“ Nikola nije promenila izraz lica, ali izgledalo je da pogledom pokušava da zadrži Egvenin. Nagnula se malo, napeta. „Svako. Zar nije tako?“
Ohrabrena Egveninim ćutanjem, Arejna se iskezi. Neprijatno keženje u noći. „Čujem da je ona Sanče, dok je bila Amerlin, poslala Ninaevu i Elejnu iz Kule po nekom zadatku. Čula sam da je i tebe poslala u isto vreme. I da si uletela u grdne nevolje kad si se vratila.“ Lukav nagoveštaj osetio joj se u glasu. „Sećaš li se da su izigravale Aes Sedai?“
Stajale su i posmatrale, Arejna drsko naslonjena na svoj luk, Nikola tako puna iščekivanja da je vazduh oko nje skoro pucketao.
„Sijuan Sanče je Aes Sedai“, hladnokrvno progovori Egvena, „a to su i Ninaeva al’Mera i Elejna Trakand. Ukazivaćete im pravilno poštovanje. Za vas, one su Sijuan Sedai, Ninaeva Sedai i Elejna Sedai.“ Njih dve iznenađeno zatreptaše. Osećala je čvor u stomaku. Od besa. Posle svega što joj se tog dana dogodilo, suočila se sa ucenom od ovih...? Nije mogla da nađe dovoljno ružnu reč. Elejna bi je našla; Elejna je prisluškivala stajske momke i kočijaše i njima slične, pamteći reči koje ne bi trebalo ni da čuje. Razvivši prugastu ešarpu, Egvena je pažljivo prebaci preko ramena.
„Mislim da me niste razumeli, majko.“ Nikola je brzo govorila, ali nije zvučala uplašeno već kao da pokušava da naglasi svoje viđenje. „Ja sam se samo brinula da ako iko sazna da ste...“ Egvena joj nije dozvolila da nastavi.
„O, razumem ja, dete.“ Glupača je bila dete, koliko god godina da je imala. Uvek je bilo starijih polaznica koje su izazivale nevolje, uglavnom drskošću prema Prihvaćenima koje su postavljene da ih uče, ali i najluckastije među njima imale su dovoljno razuma da izbegavaju da se tako ponašaju pred sestrama. Egvenin bes razgoreo se do belog usijanja. Ta je žena imala obraza da pokuša ovo s njom! Obe su bile više od nje, iako ne mnogo, ali ona postavi pesnice na bokove i ispravi se, a one se skupiše kao da se nadvila nad njih. „Imaš li pojma koliko je ozbiljno kada neko optuži sestru, pogotovo polaznica? A optužba se zasniva na razgovoru koji tvrdite da ste čule od ljudi trenutno udaljenih hiljadu milja. Tajana će te živu odrati i poslati te da ribaš šerpe ostatak života.“ Nikola je pokušavala da nešto kaže – ovoga puta je to zvučalo kao izvinjenje, uz još objašnjavanja da je Egvena nije razumela, grozničav pokušaj da se sve promeni – ali Egvena nije obraćala pažnju na nju, nego se okrenula ka Arejni. Ova je odstupila još jedan korak, vlažila je usne i izgledala je strašno nesigurno. „Nemoj da misliš da ćeš se ti izvući. I lovci mogu biti predati Tajani za ovako nešto. Ako budeš imala sreće da te ne išibaju zbog širenja glasina, kao što rade s vojnicima kad ih uhvate da kradu. U svakom slučaju izbaciće te pored puta, bez ičega.“
Duboko udahnuvši, Egvena prekrsti ruke preko pojasa. Ako ih bude držala, neće drhtati. Primetno potresene, njih dve samo što nisu klonule. Nadala se da oboreni pogledi, oklembešena ramena i noge koje se tresu nisu lažni. Po pravilu, trebalo bi da ih smesta pošalje Tajani. Nije imala predstavu kakva bi mogla biti kazna za pokušaj ucene Amirlin Tron, ali činilo joj se da bi izbacivanje iz logora bilo najmanja stavka. U Nikolinom slučaju, izbacivanje bi sačekalo dok se njene učiteljice ne bi uverile da zna dovoljno o usmeravanju da ne bi slučajno povredila sebe ili druge. Međutim, Nikola Trihil nikada ne bi postala Aes Sedai ako bi optužbe bile podignute; sav taj dar bi propao.
Osim ako... Svaka žena koju uhvate da se pretvara da je Aes Sedai tako bi bila kažnjena da bi se godinama kasnije tresla od pomisli na to, a Prihvaćena koju bi uhvatili u tome takvu ženu bi mogla smatrati srećnom, ali Ninaeva i Elejna su bile na sigurnom sada, kada su stvarno bile sestre. A i ona sama. Samo što je bio dovoljan i najmanji šapat o ovome da uništi svaku mogućnost da je Dvorana stvarno prihvati kao Amirlin Tron. Kao i da odšeta do Randa i da Dvorani u lice kaže šta misli. Nije dolazilo u obzir da ove dve vide ili makar naslute njenu nedoumicu.
„Zaboraviću na ovo“, reče im odsečno, „ali čujem li ikada makar i šapat o ovome, od bilo koga...“ Isprekidano je disala – čak i da viču na sav glas, teško da bi išta mogla da uradi – ali sudeći po tome kako su odskočile, shvatile su dubinu pretnje. „Gubite se u krevet pre nego što se predomislim.“
Smesta nastade gužva od klanjanja i „Da, majko“ ili „Ne majko“ i „Po tvom naređenju, majko“. Požurile su da se udalje osvrćući se preko ramena ka njoj, a svaki korak im je bio duži od prethodnog, dok nisu počele da trče. Ona je morala mirno da korača, iako je i sama imala poriv da potrči.
10
Nevidljive oči
Kada se Egvena vratila do svoga šatora, Selama ju je čekala, mršava poput pritke, s tamnom kožom Tairenki i gotovo neoborivim samopouzdanjem. Čeza je bila u pravu; uzdizala je dugi nos kao da joj nešto smrdi. A opet, iako se prema drugim devojkama ponašala nadmeno, bila je potpuno drugačija sa svojom gazdaricom. Kada se Egvena pojavila na ulazu, Selama načini tako dubok kniks da glavom gotovo dodirnu ćilim, a suknje je raširila koliko god je mogla u prenatrpanom prostoru. Pre nego što je Egvena uspela da zakorači unutra, već je poskočila i počela brižno da se muva oko njenih dugmića. A i brinula je za nju. Selama nije bila najbistrija.
„O, majko, ponovo si izašla nepokrivene glave.“ Kao da je ikada nosila ijednu od kapica s perlicama, Selami tako omiljenih, ili vezenih plišanih stvari koje joj je Meri predlagala, ili Čezine šešire s perjanicama. „Šta, pa ti drhtiš. Nikada ne bi smela da izlaziš napolje bez šala i suncobrana, majko.“ Kako bi suncobran trebalo da spreči drhtanje? Dok joj se znoj slivao niz obraze bez obzira koliko često ih je brisala maramicom, Selami nije bilo ni nakraj pameti da upita zašto Egvena drhti, što je možda i bilo dobro. „A otišla si sama, noću. To uopšte nije po pravilima, majko. Osim toga, tu su svi ti vojnici, grubijani, koji nemaju pristojnog poštovanja ni prema kome, čak ni prema Aes Sedai. Majko, ti jednostavno ne smeš...“