Выбрать главу

Egvena je puštala budalaste reči da plove pokraj nje isto kao što je puštala ženu da je razodene, ne obraćajući pažnju. Ako bi joj naredila da umukne, samo bi izazvala toliko uvređenih pogleda i napadnih uzdaha, da bi to zaista bilo gotovo isto. Ako se izuzme praznoglavo naklapanje, Selama je predano obavljala svoje dužnosti, iako s toliko razmahivanja da je to postajao ples sastavljen od veličanstvenih pokreta rukama i ulizivačkih knikseva. Izgledalo je nemoguće da iko može biti budalast kao Selama, uvek zabrinuta za to kako izgleda i šta će ljudi da pomisle. Za nju su samo Aes Sedai, plemstvo i njihove više sluge bili ljudi. U njenoj knjizi niko drugi nije bio važan; a verovatno ni razuman, prema toj knjizi. Verovatno jeste bilo nemoguće. Egvena nije zaboravljala ko je doveo Selamu, kao što nije zaboravljala ni ko je našao Meri. Tačno, Čeza je bila poklon od Šerijam, ali Čeza je više nego jednom pokazala svoju odanost Egveni.

Egvena pokuša da ubedi samu sebe da je groznica koju je druga žena smatrala drhtanjem posledica besa, ali poznavala je crva straha što joj se skupio u stomaku. Predaleko je stigla, bilo je previše toga što je morala da uradi i neće dopustiti Nikoli i Arejni da joj gurnu prečagu u točkove.

Dok je provlačila glavu kroz izrez čiste spavaćice, uhvati deo onoga što je mršavica brbljala i zaprepasti se: „Jesi li ti to rekla ovčije mleko?“

„O da, majko. Ti imaš tako mekanu kožu, a ništa je neće bolje održati nego da se kupaš u ovčijem mleku.“

A možda je stvarno bila idiot. Pošto je, i pored negodovanja, izgurala Selamu iz šatora, Egvena sama sebi iščetka kosu, namesti krevet, spusti sada beskorisnu narukvicu adama u malu izrezbarenu kutiju od slonovače u kojoj je čuvala nešto nakita, a onda ugasi lampe. I sve sam to uradila sama, pomisli podrugljivo u tami. Selama i Meri će dobiti napad.

Pre nego što je legla, odšunja se do ulaza i malo podiže zastor. Napolju je mesečinom obasjana tišina i nepomičnost tu i tamo prekidana krikom noćne čaplje. Lovci su bili u tami. Posle nekog vremena nešto se pomeri u senci šatora preko puta. Ličilo je na ženu.

Možda Selama nije bila nesposobna u svojoj gluposti, kao što ni Meri sa svojim strogim licem nije onemogućena. Mogla je biti bilo koja od njih. Ili neka sasvim druga. Možda čak Nikola ili Arejna, koliko god to izgledalo neverovatno. S osmehom je pustila da zastor padne. Ko god da je posmatrao, neće videti kuda ide večeras.

Mudre su je naučile kako da se jednostavno uspava. Ona zaklopi oči osećajući kako joj se svaki deo tela opušta, dišući u ritmu udaraca srca, ne razmišljajući ni o čemu pusti um da pluta, ceo osim jednog sićušnog dela, pluta. Zaspala je gotovo trenutno, ali to je bilo spavanje šetača kroz snove.

Bestelesna, plutala je duboko u okeanu zvezda, bezbrojnih svetlećih tačkica koje su treperile u beskrajnom moru tame kao nebrojeni svici u večitoj noći. To su bili snovi, snovi svih koji su spavali bilo gde na svetu, možda i bilo gde na svim mogućim svetovima, a ovo je bio procep između stvarnosti i Tel’aran’rioda, prostor koji je razdvajao svet budnih od Sveta snova. Gde god bi pogledala, desetine hiljada svitaca bi nestajalo kada bi se ljudi probudili, a desetine hiljada novih rađalo se da ih zamene. Nepregledan, večno promenljiv roj svetlucave lepote.

Međutim, ona nije gubila vreme diveći mu se. Na ovom mestu vrebale su opasnosti, a neke su bile smrtonosne. Bila je sigurna da ume da ih izbegne, ali postojao je rizik kome se samo ona izlagala ako se predugo zadrži na jednom mestu, a ako se uplete u njega, to bi najblaže rečeno bilo sramno. Pažljivo motreći – pa, pažljivo bi motrila kada bi na ovom mestu uopšte Imala oči – pokrenula se. Nije imala osećaj da se kreće. Izgledalo je kao da stoji u mestu, a ceo taj bleštavi okean kovitla se oko nje sve dok se jedno svetlo nije zaustavilo tačno pred njom. Svaka treperava zvezda izgledala je kao ostale, a opet, znala je da je ovo Ninaevin san. Kako je to znala, potpuno Je druga priča; čak ni Mudre nisu shvatale to prepoznavanje.

Premišljala se da pokuša da pronađe snove Nikole i Arejne. Kada bi ih otkrila, tačno bi znala kako da im utera strah Svetlosti u kosti i nimalo je nije doticalo što bi to bilo nešto nedozvoljeno. Nije je strah od zabranjenog doveo ovamo, nego praktičnost. Ona je i ranije izvodila ono što nije izvedeno nikada ranije, a nameravala je da to uradi ponovo, bude li neophodno. Uradi ono što moraš, a potom plati, to su je naučile iste žene koje su joj objasnile zabranjene oblasti. Odbijanje da se prizna dug, odbijanje da se plati, to je pretvaralo neophodnost u zlo. Ali čak iako su one dve spavale, prvi put pronaći nečiji san bilo je u najboljem slučaju mukotrpno i nesigurno. Dani napora – tačnije noći – i najverovatnije ne bi bilo nikakvih rezultata. To je bila sigurna.

Ona se polako primače kroz nepreglednu tamu, mada je ponovo izgledalo da nepomično stoji dok je tačkica svetla rasla u svetlucavi biser, raznobojnu jabuku, pun mesec, dok joj nije svojim sjajem potpuno zaklonila vidik i ostatak sveta. Međutim, nije je dodirnula, za sada. Delio ih je prostor tanji od dlake. Veoma nežno posegnu preko procepa. Čime, kad nije imala telo, bilo je nejasno koliko i razlikovanje jednog sna od drugog. Svojom voljom, rekle su joj Mudre, ali ona još uvek nije shvatala kako se to tačno dešava. Kao da prstom dodiruje mehur od sapunice, veoma pažljivo ga je dodirnula. Sjajni zid blistao je kao da je od stakla, pulsirao je poput srca, osetljiv i živ. Ako bi malo pojačala dodir mogla bi da „vidi“ unutra, da „vidi“ šta Ninaeva sanja.

Još malo jače i mogla bi stvarno da uđe u njega i postane deo sna. To je bilo opasno, naročito sa osobama čvrstog duha, pogotovo što je i provirivanje i ulaženje u san moglo da bude ponižavajuće. Na primer, ako bi se desilo da spavačica sanja o muškarcu za koga je posebno zainteresovana. Kad bi to uradila, pola noći bi joj prošlo u izvinjavanju. Ili je mogla, pokretom sličnim hvatanju, kao kad se sa stola podiže lomljiva perlica, da izvuče Ninaevu u san koji bi sama stvorila, koji bi bio deo samog Tel’aran’rioda, a nad njim bi potpuno vladala. Bila je sigurna da bi to upalilo. Naravno, to je bilo zabranjeno i nije bila sigurna da bi Ninaeva bila zadovoljna da joj to uradi.

NINAEVA, EGVENA OVDE. NIPOŠTO SE NE VRAĆAJ DOK NE PRONAĐETE ČINIJU, NE DOK NE RAZREŠIM TEŠKOĆU SA AREJNOM I NIKOLOM. ONE ZNAJU DA STE SE LAŽNO PREDSTAVLJALE. VIŠE ĆU TI OBJASNITI SLEDEĆI PUT KAD SE SRETNEMO U MALOJ KULI. PAZI SE, MOGEDIJEN JE POBEGLA.

San zatreperi, mehur od sapunice postade bockav. I pored poruke, nasmejala bi se da je imala grlo. Bestelesan glas u nečijem snu može biti iznenađujući. Pogotovo ako se bojite da govornik možda i viri. Ninaeva to neće zaboraviti, čak i da je bila slučajnost.

To svetlima poprskano more ponovo se zakovitla oko nje dok se nije zaustavilo na drugoj blistavoj tačkici. Elejna. Njih dve su, verovatno, spavale na manje od desetak koraka, u Ebou Daru, ali ovde razdaljine nisu značile ništa. Ili su imale drugačija značenja.

Ovoga puta, kada je prenela svoju poruku, san zadamara i promeni se. I dalje je izgledao potpuno isto kao i svaki drugi, ali i pored toga, njoj je izgledao promenjen. Jesu li reči nagnale Elejnu u drugi san? U svakom slučaju, one će ostati i Elejna će ih se setiti kada se bude probudila.

Pošto je Nikoli i Arejni još malo opustila tetive luka, bilo je vreme da se pozabavi Random. Nažalost, naći njegove snove bilo je beskorisno koliko i naći snove Aes Sedai. On je oko svojih postavljao štit kao i one, samo što je njegov štit bio nekako drugačiji od ženskog. Ženski štit bio je kristalni oklop, potpuna lopta izatkana od Duha, ali koliko god da je bila providna, bila je neprobojna poput čelika. Nije imala predstavu koliko je sati beskorisno izgubila u pokušaju da proviri kroz njegov. I dok je zaštićeni san sestara iz blizine izgledao svetliji, njegov je delovao bleđe. To je ličilo na posmatranje blatnjave vode; ponekad vam se činilo da se nešto pomerilo duboko u tim smeđesivim virovima, ali nikada niste mogli da razaznate šta je to.